Da li će Fed i Evropska centralna banka nastaviti da „drže nogu na kočnici“?

Odluka američke centralne banke, Federalnih rezervi, o referentnim kamatnim stopama biće poznata večeras u 20 časova po našem vremenu, dok će odluka Evropske centralne banke (ECB) biti objavljena u četvrtak. Međunarodni monetarni fond šalje poruku da bi, uprkos nekim naznakama poboljšanja trenda kada je reč o inflaciji i privrednom rastu, centralne banke trebalo da nastave da „drže nogu na kočnici“ i ne popuštaju u borbi protiv inflacije.

U široj javnosti kao da se očekuje ta prva lasta da nagovesti predah u lošim trendovima koje svetska privreda beleži od izbijanja rata u Ukrajini.

Stručnjaci sa kojima smo razgovarali slažu se, međutim, da je prerano očekivati ublažavanje monetarnih politika.

„Verujem da će glavne centralne banke nastaviti sa postepenim pojačavanjem restriktivnosti monetarne politike, s obzirom na to da su neizvesnosti po pitanju daljeg rasta cena hrane i energije ove godine i dalje prisutne“, ocenio je u izjavi za Biznis.rs bivši guverner Narodne banke Srbije i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić.

Uveren je, takođe, da će se dinamika rasta kamatnih stopa postepeno smanjivati ako se inflacija bude vraćala na niže nivoe.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić, parafrazirajući poruku MMF-a procenjuje da će Fed i ECB sigurno „zadržati nogu na kočnici“ i da je sada samo pitanje da li će još malo „nagaziti“ ili ostati na istom.

„Ubeđen sam da neće biti popuštanja, još uvek su inflaciona očekivanja neizvesna. Malo povoljnija situacija je u SAD, jer je tamo inflacija krenula silaznom putanjom, dok je u Evropi za sada zaustavljen njen rast. Utoliko se spekuliše da Fed ima prostora da čak malo spusti kamatne stope, ali ne očekujem da će se to desiti dok se ne utvrdi da li je trend kretanja inflacije u SAD dugoročan, dok bi ECB mogla da zadrži isti nivo kamata ovoga puta ili ih blago podigne, možda za 0,25 procentnih poena“, rekao je Grubišić za Biznis.rs.

Kada je reč o aktuelnoj diskusiji o tome da li svetsku privredu očekuje „meko prizemljenje“ (soft landing) ili ozbiljnija recesija, Šoškić i Grubišić takođe ukazuju na razlike u „prolaznom vremenu“ evropskih ekonomija i privrede SAD.

„Verujem da će usporavanje rasta biti veće u Evropi i da će neke važne zemlje EU ući u recesiju. Da li je to nešto što je dominantno posledica restriktivne monetarne politike teško je reći, s obzirom na to da ozbiljni problemi u snabdevanju energijom i repromaterijalima nisu posledica restriktivne monetarne politike a mogu bitno ugroziti potencijal rasta u EU. Srbija ne može izbeći negativne posledice ovih kretanja pošto je i iz ugla izvoza, uvoza i investicija vrlo tesno vezana za EU“, upozorio je nekadašnji prvi čovek Narodne banke Srbije.

Grubišić smatra da je scenario „mekog prizemljenja“ najverovatniji i da će ekonomski rast na globalnom nivou biti niži od očekivanog. Podseća i da je jedna od poruka Svetskog ekonomskog foruma u Davosu bila da se recesija očekuje u trećini globalne privrede, ali ne i u najznačajnijim ekonomijama sveta.

„U kontekstu poruka MMF-a da monetarna politika treba da bude stroga, ali i da pokuša da što manje koči privredni rast, očekujem da će se ključne centralne banke ove godine držati toga da zadrže zatečeni visok nivo kamatnih stopa. Mislim da će ova godina proteći u laganim pomeranjima i da se nivo referentnih kamatnih stopa neće značajnije promeniti do kraja 2023.“, zaključio je Grubišić.