Konačni nivo kamatnih stopa zavisiće od budućih inflatornih i ekonomskih kretanja

Erste Grupa: U evrozoni postoje znaci pada stope inflacije

BankeSrbija

30.1.2023 17:32 Autor: Redakcija Biznis.rs 2

Erste Grupa: U evrozoni postoje znaci pada stope inflacije Erste Grupa: U evrozoni postoje znaci pada stope inflacije
U evrozoni postoje jasni znaci pada stopa inflacije kada je reč o hrani i energentima, druge oblasti, kao što su usluge, znatno je teže... Erste Grupa: U evrozoni postoje znaci pada stope inflacije

U evrozoni postoje jasni znaci pada stopa inflacije kada je reč o hrani i energentima, druge oblasti, kao što su usluge, znatno je teže proceniti, ocenila je Erste Grupa.

U saopštenju te bankarske grupe navodi se da je pitanje u kojoj meri ekonomija mora da uspori da bi dovela do pada inflacije u celoj osnovnoj potrošačkoj korpi.

Tržišta su, kako je navedeno, donela svoj sud i nakon daljih povećanja kamatnih stopa tokom predstojećih meseci, na leto očekuju ponovna smanjenja kamatnih stopa u evrozoni.

„Predstavnici centralnih banaka ne očekuju smanjenja kamatnih stopa u toku cele 2023. godine. Njihove izjave su znatno više usmerene na to do kog nivoa kamatne stope još treba da porastu. Prema tome, ni 2023. godina neće biti laka“, navedeno je u saopštenju.

Dodaje se da inflacija u evrozoni, najvećim delom dolazi direktno sa strane ponude, a nestašice, kao kasnu posledicu pandemije, pratio je snažan porast cena energenata i hrane, intenziviran ratom u Ukrajini.

Više kamatne stope, kako je navedeno, u borbi sa tim nemaju puno efekta, a istovremeno su se povećali inflatorni pritisci kako su kompanije sve više prenosile veće troškove.

Evropska centralna banka (ECB) treba, kako je navedeno, da drži te trendove pod kontrolom i da spreči da viša inflatorna očekivanja postanu norma.

„Način da se to postigne je da se uspori ekonomija, preko strože monetarne politike. Međutim, mera u kojoj će inflacija i ekonomija morati da se uspore da bi se zaustavila povećanja kamatnih stopa predstavlja pitanje bez jasnog odgovora“, ocenila je Erste Grupa.

Konačni nivo kamatnih stopa, kako je navedeno, zavisiće od budućih inflatornih i ekonomskih kretanja, a za to ne postoji „algoritam“ i mišljenja unutar Saveta ECB po pitanju toga kako bi on mogao da izgleda veoma su različita.

Ističe se da je jasno da će uticaj cena hrane i energenata na inflaciju opasti ove godine, a samim tim doći će i do pada stope inflacije. Pored toga, lošija ekonomska situacija trebalo bi generalno da utiče na usporavanje inflacije, međutim, još uvek nema naznaka da će se to dogoditi.

Foto: Freepik.com

Mesečna povećanja cena u baznoj inflaciji, prema oceni te bankarske grupe, ubrzana su od leta i njihova dinamika ne usporava.

To, kako je navedeno, znači da je povećanje kamatne stope od 50 baznih poena (bp) na početku februara gotovo izvesno, putanja nakon toga je neizvesna, a presudno pitanje je kada će popustiti mesečna dinamika bazne inflacije.

„Izgledi za to nisu loši. Porast tokom proteklih nekoliko meseci potiče najvećim delom iz usluga, a u okviru njih, uglavnom iz turizma. Nagomilana tražnja nakon godina pandemije verovatno je bila odlučujući faktor. Pored toga, cene hrane i energenata ostaju na višem nivou iz prethodnog perioda, što bi takođe trebalo da popusti uz još jedno povećanje stope za 50 bp u martu i poslednje povećanje stope za 25 bp u maju“, naveli su stručnjaci Erste Grupe.

Visoka inflacija je poslednji put predstavljala problem, sredinom osamdesetih godina prošlog veka, a sve do porasta inflacije, centralne banke su se više od 10 godina trudile da svojim merama stimulišu privredni rast i postignu targetirani nivo inflacije, sa umerenim uspehom.

„Bez pandemije, naglog porasta javne potrošnje, mera izolacije i rata u Ukrajini, kao i posledično velikih skokova cena energenata, inflacija teško da bi počela da raste. U evrozoni gotovo dve trećine inflacije potiču od cena energenata i hrane. Premda su veleprodajne cene u obe oblasti već opale, u određenim slučajevima znatno, to se dosad jedva prenelo na potrošačke cene“, pokazalo je istraživanje Erste Grupe.

U toku 2023. godine energenti, kao i hrana, trebalo bi da sve manje doprinose inflaciji. Energenti i hrana, kako je navedeno, samim tim predstavljaju deo inflacije kod kojeg se ne postavlja pitanje da li će doći do pada, već samo kada će se to dogoditi. Teže je proceniti baznu inflaciju, odnosno sve ostale oblasti na koje se odnosi trećina stope inflacije.

Faktor koji je najteže utvrditi, kako su ocenili stručnjaci Erste Grupe, je kako će se kretati ukupni prihodi u ekonomiji, a to uključuje, ne samo zarade zaposlenih, već i prihode samozaposlenih i dobit preduzeća.

Pitanje je, smatraju ti stručnjaci,  da li se visoka inflacija predviđa u budućnosti i da li će zaposleni i preduzetnici tražiti sve više stope rasta svojih prihoda.

Sa stanovišta ECB-a, način da se to spreči je da se uspori ekonomija putem viših kamatnih stopa.

Istraživači Erste Grupe trenutno ne vide veliki rizik da će zarade zaposlenih podstaći rast inflacije, a s druge strane, kompanije su bile u mogućnosti da određuju cene u turbulentnom okruženju od 2021. godine i to su koristile.

Tek treba videti, smatraju stručnjaci Erste Grupe, kakav će uticaj u tom pogledu imati usporena ekonomija i pad cena energenata.

„Od 2021. godine, stopa rasta zarada zaposlenih se ubrzala. Samim tim, prihodi su pratili rastuću inflaciju. Međutim, ta korelacija je do kraja 2021. godine već nestala. Premda je stopa inflacije nastavila da raste, rast zarada zaposlenih ostao je nepromenjen. Zbog toga su zaposleni morali da prihvate znatne gubitke realnih dohodaka, koji će nastaviti da se akumuliraju, barem tokom narednih nekoliko kvartala“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da korporativni prihodi rastu brže od 2021. godine nego pre krize i stabilizovali su se na tom višem nivou rasta. Brži rast pokazuje, kako je navedeno, da je korporativni sektor bio u mogućnosti da poveća cene više nego što su rasli troškovi.

Energetske kompanije su, kako je istaknuto, u tome igrale određenu ulogu, ali se procenjuje da nisu bile odlučujući faktor jer bi u suprotnom kretanje korporativnih prihoda bliže pratilo putanju cena energenata za krajnje potrošače.

  • MIŠKOVIĆ

    30.1.2023 #1 Author

    Samo na papiru
    U prodavnicama cene svakoga dana rastu

    Odgovori

  • Iva

    30.1.2023 #2 Author

    Ne vidi se prestanak inflacije

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.