Šokovi više nisu izuzetak – gradite rezerve i razvijajte kulturu upravljanja rizicima

Globalni šokovi, od pandemije do rata u Ukrajini i na Bliskom istoku, postali su trajna odlika poslovnog okruženja, a ne izuzetak. Srbija, kao mala i otvorena ekonomija, uspela je da očuva ključne makroekonomske pokazatelje zahvaljujući visokim deviznim rezervama i aktivnoj monetarnoj politici. Ipak, ekološki rizici i rizici digitalizacije sve su prisutniji izazovi, ocenio je Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije (NBS), na konferenciji platforme Be Risk Protected – „Rizici novog doba i održivost: Hod po tankom ledu“.

On je izneo sveobuhvatnu analizu uticaja globalnih makroekonomskih poremećaja na finansijski sektor i privredu Srbije, koja je obuhvatila četiri ključne oblasti: strukturu globalnih šokova u poslednjih šest godina, sistemske rizike nastale kao njihova posledica, ekološke rizike i, na kraju, pretnje i prilike koje donose digitalizacija i veštačka inteligencija.

Jović je podsetio da je kriza bila na pomolu još pre 2020. godine. Prema njegovim rečima, gotovo osam godina ekspanzivne monetarne politike i kvantitativnih olakšica u Evropi i svetu stvorilo je veliki potencijal za inflaciju. Kada su se tome pridružili pandemijski poremećaji ponude i ratni sukob u Ukrajini sa pratećom energetskom krizom, stvoreni su uslovi za snažan inflatorni skok sa obe strane – i ponude i tražnje.

„Šokovi više nisu iznenađenje, nisu izuzetak. Oni su zapravo pravilo i nešto na šta treba da računamo u narednim projekcijama i prognozama“, naveo je viceguverner NBS.

Ova ocena – da je trajno nestabilno okruženje nova normalnost – centralni je okvir za sve savremene modele procene rizika, naglasio je predstavnik centralne banke pred auditorijumom koji su činili stručnjaci iz bankarstva, osiguranja i korporativnih finansija.

Kako globalni potresi stižu do Srbije

Željko Jović je Srbiju opisao kao’malu i otvorenu ekonomiju: ograničena je u uticaju na globalne tokove, ali intenzivno izložena njihovim efektima. On je identifikovao četiri glavna kanala prenosa:

• Trgovina: Izvoz čini oko 112 odsto BDP-a, od čega oko 60 odsto ide u EU. Usporavanje rasta u Uniji direktno pritiska srpski izvoz, dok uvozna zavisnost pojačava osetljivost na kretanja deviznog kursa.
• Energenti: Nagli skokovi cena nafte – poput onih koji su u kratkom periodu gotovo udvostručili cenu – imaju neposredan i izražen uticaj na domaće cene.
• Kapitalni tokovi: U stabilnijim periodima strane direktne investicije (SDI) dostizale su četiri do pet milijardi evra godišnje; u periodima povećane neizvesnosti taj tok vidno opada.
• Devizni kurs: NBS trenutno raspolaže deviznim rezervama od oko 28,5 milijardi evra, čime uspešno brani dinar od deprecijacijskih pritisaka. Odbrana kursa nije upitna, poručio je Jović.

Inflacija u cilju, rast ubrzava

Prema poslednjim raspoloživim podacima, inflacija u Srbiji u aprilu iznosi 3,3 odsto, što je unutar zvaničnog cilja NBS od tri plus/minus 1,5 odsto. Prognoza za prosečnu inflaciju u tekućoj godini je 3,6 odsto, a za narednu 4,4 odsto.

Što se tiče privrednog rasta, BDP je u prošloj godini porastao dva procenta. NBS projektuje rast od tri odsto u 2026. i oko 4,5 odsto u 2027. godini. Ključni rizici za ove projekcije su: geopolitičke tenzije, cene energenata, eksterna tražnja iz EU, volatilnost poljoprivredne proizvodnje i kretanje domaće potrošnje.

Jović je posebno istakao vezu između klimatskih promena i inflacije, što je tema koja se sve češće javlja u izveštajima centralnih banaka širom sveta. Nestabilne vremenske prilike utiču na prinose u poljoprivredi, čime destabilizuju takozvanu nebaznu inflaciju – njen najvolatilniji deo vezan za hranu i energiju.

Viceguverner NBS je ocenio da, iako napori oko uvođenja ESG standarda u regulativu i poslovanje finansijskih institucija postoje, ‘puno još na tome treba raditi’. Modele rasta i finansiranja koji decenijama nisu uzimali u obzir ekološku dimenziju opisao je kao veliki tanker koji se kretao u jednom smeru i čije je zaokretanje spor i zahtevan proces.

Digitalizacija: Svetla i tamna strana transformacije bankarstva

Pandemija je, uz sve negativne posledice, ubrzala digitalnu transformaciju finansijskog sektora. Željko Jović je naglasio da se više ne radi o digitalizaciji procesa, već o fundamentalnoj promeni poslovnih modela banaka – „pitanje da li je banka danas zgrada ili aplikacija na telefonu simbolizuje tu promenu“.

Pomenuo je i neobanke bez fizičkih adresa, digitalne platne sisteme poput IPS-a koji je NBS uvela, kao i eksperimente sa digitalnim valutama centralnih banaka (CBDC) u Kini i EU. U tom scenariju banke bi mogle da postanu pre tehnološke platforme nego klasični finansijski posrednici.

Uz razvojne prilike istakao je i prateće rizike: sajber pretnje, sistemsku međupovezanost koja ubrzava prenošenje krize (kao što je pokazao krah banke u Silicijumskoj dolini) i pitanja vezana za pouzdanost modela odlučivanja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.

Ključna poruka bila je jasna: otpornost se ne gradi u krizi, već pre nje. Željko Jović je pozvao finansijske institucije i kompanije da u periodima stabilnosti grade rezerve i bafere, redovno testiraju planove kontinuiteta poslovanja i neprestano razvijaju kulturu upravljanja rizicima.

„Šokovi su tu samo da ispitaju koliko smo otporni“, zaključio je i naglasio da bi modeli upravljanja rizicima trebalo da budu sveobuhvatni i da digitalna međupovezanost ne ostavi ‘slepe tačke’.