Da li građani znaju u šta se upuštaju kada uzimaju kredit?

Prekomerna zaduženost postaje sve izraženiji problem u Evropskoj uniji, a poslednji izveštaj o stanju dugovanja domaćinstava iz 2023. godine otkriva zabrinjavajuće podatke. U 2020. godini čak 8,8 odsto domaćinstava širom EU kasnilo je sa ključnim finansijskim obavezama, što znači da je preko 17,2 miliona domaćinstava – ili gotovo 40 miliona građana – direktno pogođeno ovim problemom.

Iako je period između 2013. i 2020. godine obeležen smanjenjem stope zaduženosti sa 12,9 na 8,8 procenata, negativni trendovi ponovo su se pojavili već od 2019. Prekomerna zaduženost najviše pogađa domaćinstva sa nižim prihodima, nezaposlene, velike porodice i ljude sa nižim obrazovanjem, dok su emotivne posledice poput stresa, straha i anksioznosti dodatni teret.

Evropska unija je u oktobru 2023. usvojila novu Direktivu o potrošačkim kreditima, sa ciljem sprečavanja prekomerne zaduženosti i podizanja svesti o odgovornom zaduživanju. Direktiva uvodi niz mera, uključujući jasno upozorenje u reklamama da, na primer, kreditni oglasi sada moraju da sadrže upozorenje poput „Pažnja! Pozajmljivanje novca košta.“

Takođe, prema rečima poslovnog konsultanta Biljane Lazarević, mora da postoji transparentnost pre sklapanja ugovora.

“Ključne informacije o kreditu moraju biti dostavljene unapred, uz mogućnost povlačenja iz ugovora u roku od jednog do sedam dana. Kada je reč o pravu na prevremenu otplatu kredita potrošači bi trebalo da mogu u svakom trenutku prevremeno otplatiti kredit, a naknada za to ne može premašiti jedan odsto ukupnog iznosa”, navodi naša sagovornica koja je učestvovala na konferenciji posvećenoj finansijskoj pismenosti u organizaciji OECD/INFE-OJK.

Austrija se izdvaja kao primer dobre prakse sa 69 saveta za zadužene i preko 130 stručnjaka – pretežno pravnika i socijalnih radnika – specijalizovanih za ovu oblast. Tokom 2023. godine ovi centri su pružili podršku za preko 60.000 ljudi, što predstavlja 0,7 odsto ukupne populacije.

Prosečan nivo duga u Austriji iznosi 55.000 evra, dok dodatne aktivnosti poput savetovanja o budžetiranju i finansijske edukacije pomažu građanima da izbegnu buduće probleme. Fokus je na prevenciji, posebno kod onih koji su suočeni sa gubitkom prihoda ili niskim primanjima.

“Sa rastućim izazovima prekomerne zaduženosti, Evropska unija i njene države članice intenzivno rade na jačanju zaštite potrošača, transparentnosti kreditnih uslova i podizanju nivoa finansijske pismenosti. Ove mere, uz uspešne modele poput austrijskog, predstavljaju ključne korake ka finansijskoj sigurnosti miliona evropskih građana”, zaključuje poslovni konsultant Veljko Davidović.

Problem povećane kreditne zaduženosti postoji i u Srbiji. Dug građana prema bankama u septembru ove godine iznosio je 1.593 milijardi dinara i bio je veći za 6,6 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Građani su najviše uzimali gotovinske kredite – 47,7 odsto, zatim stambene i kredite za adaptaciju – 42,9 odsto, poljoprivredne – 5,6 odsto, ostale – 2,6 i potrošačke – 1,3 odsto.

Slađana Benković, profesor Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, kaže u razgovoru za Biznis.rs da svaki kredit predstavlja zaduživanje i da za svaku pozajmicu morate da proverite kolika je kamata, odnosno cena po kojoj ćete se zadužiti.

“Svaka banka ima na svom sajtu detaljno obrazložene uslove pod kojima se odobravaju krediti. Ukoliko uz sve te informacije i dalje imate nedoumice, trebalo bi da odete direktno u poslovnicu, što je najsigurnija opcija za građane koji se ne služe toliko digitalnim uređajima. Tada na licu mesta mogu da dobiju informacije, pogotovo ako je reč o starijoj populaciji kojoj ne odobravaju kredite u određenim godinama”, navodi Benković i ističe da svako mora biti svestan i upućen u to da je kamata cena određene pozajmice.

Nominalna kamata je često ona koju banke ističu, ali u stvari treba voditi računa o efektivnoj kamatnoj stopi u čiji obračun ulazi i iznos naknada i provizija koje banka obračunava klijentu u postupku odobravanja kredita, kao što su administrativni trošak obrade, premija osiguranja kredita i slično.

“Korisnici kredita moraju da znaju po kojoj kamati, odnosno ceni, će dobiti pozajmicu. Vi aplicirate za kredit sa određenom kamatnom stopom na pozajmicu i nakon toga morate da napravite plan amortizacije na broj godina i meseci na koje se zadužujete, da biste dobili mesečni anuitet, odnosno ratu kredita”, objašnjava naša sagovornica.

Na pitanje koliko su mlađe generacije upućenije u finansijske pojmove i da li znaju više od starijih građana, profesorka Benković kaže da su mlađi digitalno pismeniji, pa su im samim tim i podaci dostupniji.

“Mladi ljudi svakodnevno koriste digitalne uređaje i dolaze do različitih informacionih kanala kao što su e-knjige ili podkasti. Jako je važno napraviti razliku između podatka koji je svima dostupan i informacije koja predstavlja obrađen podatak koji ćete moći da iskoristite”, zaključuje dr Slađana Benković i savetuje da se građani mogu na lak način informisati o bitnim finansijskim temama u njenom podkastu “Jezik finansija”.