Da li je pad potražnje privrednika za kreditima loš pokazatelj za privredni rast?

Krediti privredi u drugom tromesečju smanjeni su za 1,3 milijarde dinara ili 0,1 odsto, što predstavlja manji pad u odnosu na prvo tromesečje.

Najnoviji podaci iz analize Narodne banke Srbije (NBS) pokazuju da je stopa međugodišnjeg rasta kredita privredi, nakon dužeg perioda usporenog rasta, tokom drugog kvartala ušla u negativnu zonu i u junu je stanje kredita privredi bilo niže za 1,1 odsto nego pre godinu dana.

“Tome su doprineli visoka baza iz prethodne godine, dospeće kredita iz garantnih šema i zaoštravanje monetarnih politika Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke (ECB). Posmatrano u nominalnom izrazu, stanje kredita privredi u junu iznosilo je 1.584 milijardi dinara, a njihovo učešće u BDP-u 20,9 odsto, što je za 1,7 p.p. niže nego krajem 2022. godine”, navodi se u analizi NBS.

Obim novoodobrenih kredita privredi u drugom tromesečju 2023. godine iznosio je 277,8 milijardi dinara, što je za 5,8 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine, na šta se odrazilo pooštravanje finansijskih uslova koje je bilo neophodno radi obuzdavanja inflatornih pritisaka.

Privreda je i tokom drugog tromesečja najviše koristila kredite za likvidnost i obrtna sredstva (63,8 odsto), pri čemu su nešto više od polovine tih kredita koristila mikro, mala i srednja preduzeća. Na investicione kredite odnosilo se 20,3 odsto novih zajmova privredi, pri čemu se na mikro, mala i srednja preduzeća odnosilo 75,6 procenata ovih kredita.

Ekonomista Milan Kovačević, komentarišući najnovije podatke izveštaja NBS o kreditiranju privrede, kaže da kada privreda nema rast onda dolazi i do smanjene potražnje za pozajmicama, ali da su dva osnovna razloga za to.

“Ako opada prodaja, onda kompanija i sa novcem koji već ima može da posluje, pa joj nije potreban kredit. Sa druge strane, banke u uslovima inflacije pooštoravaju uslove za kreditiranje i ne odobravaju zajmove lako i svima. To ne znači da je klijent loš, već da banka ne želi da ulazi u rizično poslovanje”, objašnjava Kovačević u razgovoru za Biznis.rs.

Analiza NBS pokazuje da su pad zabeležili krediti velikim preduzećima, dok je zaduživanje mikro i srednjih preduzeća povećano. Posmatrano po delatnostima, smanjeno je pre svega zaduživanje preduzeća iz prerađivačke industrije i energetike, dok je najviše povećano kreditiranje građevinskih i preduzeća iz oblasti poslovanja nekretninama.

Kada je reč o pojačanoj tražnji mikro i srednjih preduzeća, naš sagovornik kaže da su to oni privrednici koji pokušavaju da uspeju i u doba krize.

“Mikro i srednja preduzeća su neka vrsta rasadnika, kod njih je normalno da se ulazi u rizike. Od tih novih preduzeća veliki broj već u prvoj godini propadne, ali zato imaju velike ambicije, pa se uz pomoć kredita pokreću i nadaju da će uspeti”, ocenjuje Kovačević.

Dodatni rast kamatnih stopa

Takođe, prema izveštaju NBS, da bi se ublažili inflatorni pritisci rast u drugom kvartalu beleže kamatne stope na kredite svih namena.

“Narodna banka Srbije je od oktobra 2021. godine postepeno pooštravala monetarne uslove povećanjem prosečne ponderisane kamatne stope, što je uticalo na to da prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi bude povećana za 0,1 p.p. na 6,5 odsto. Pri tome, kamatne stope na kredite za obrtna sredstva povećane su za 0,2 p.p., na 8,5 odsto, a na investicione kredite za 0,3 p.p. na 8,6 odsto”, kažu iz NBS.

Posmatrano po veličini preduzeća, prosečne kamatne stope u drugom tromesečju kretale su se u rasponu od četiri odsto za velika preduzeća do 10 procenata za mikro preduzeća. U odnosu na septembar 2021. godine, odnosno pre početka zaoštravanja monetarnih uslova NBS, zaključno s junom 2023. kamatna stopa na nove dinarske kredite privredi viša je za 3,3 p.p.

Privredu čeka stagnacija

Pad potražnje privrednika za kreditiranjem, prema rečima ekonomiste Milana Kovačevića, jedan je od pokazatelja da privredni rast ide ka stagnaciji.

“Kod nas je, čini mi se, prisutan preveliki optimizam kada je reč o rastu privredne aktivnosti. Prema svim parametrima deluje da idemo ka stagnaciji, jer ne mogu da verujem da može da se beleži dobar privredni rast sa ovako visokom inflacijom koja, pre svega, pogađa potrošače. Kupci se zbog visokih cena ustručavaju da troše novac, tako da je to jedan krug koji vodi prestanku rasta privrede”, smatra naš sagovornik.

On dodaje da budućnost privrednog rasta Srbije zavisi od toga kako će se savladati inflacija.

“Imamo dvocifrenu inflaciju i stabilan kurs, što ne znam koliko će dugo moći da se održi. Inflacija jako utiče na usporavanje rasta, ljudi se takmiče ko će pre da poveća cene, a onda se tu stvara sve veći problem za kupce. Kada je reč o kursu, kod nas brže raste izvoz nego uvoz, što u principu jeste dobro, ali nije dobro da od ukupne robe odavde odlazi veći saldo u inostranstvo, pa manje ostaje raspoloživo za domaće kupce, pa i to doprinosi inflaciji”, zaključuje Milan Kovačević.