Euribor bez velikih oscilacija, kamate na stambene kredite ograničene do kraja 2024.

Evropska centralna banka zadržala je ključne kamate nepromenjenim na svom prvom ovogodišnjem sastanku o monetarnoj politici održanom u četvrtak. Prethodno je i Narodna banka Srbije, početkom januara, odlučila da ne menja referentnu kamatnu stopu, pa je ovo već šesti uzastopni mesec mirovanja. Poslednje povećanje od 25 baznih poena bilo je u julu 2023. godine, i od tada je ključna kamata na nivou od 6,5 odsto.

U međuvremenu se tromesečni euribor (3M) kretao oko četiri odsto, da bi trenutno imao vrednost od 3,887 procenata, dok je šestomesečni euribor (6M) stigao do maksimalnih 4,14 odsto, a 26. januara je iznosio 3,873 procenata.

Ipak, bankarski klijenti koji imaju kredite indeksirane u evrima – a uglavnom je reč o dugoročnim stambenim zajmovima – od septembra prošle godine malo opuštenije prate kretanje euribora. Razlog je odluka Narodne banke Srbije, doneta na vanrednoj sednici Izvršnog odbora, da privremeno ograniči kamatne stope na stambene kredite fizičkim licima, za dužnike koji su korisnici prvog kredita sa promenljivom kamatom, a čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra.

Ovim dužnicima je privremeno ograničena nominalna kamatna stopa za period od 15 meseci, do kraja 2024. godine. Kako je navela NBS, banke neće imati pravo da od dužnika potražuju razliku u kamati usled primene ove odluke.

Konkretno, kod stambenih kredita koji su odobreni zaključno sa 30. julom 2022. godine nominalna kamatna stopa ne može biti viša od 4,08 odsto, a to znači da je tim dužnicima rata kredita od oktobra 2023. umanjena za iznos od deset do više od 25 odsto.

Krajem oktobra prošle godine i Evropska centralna banka je posle deset uzastopnih povećanja referentne kamate napravila pauzu u zaoštravanju monetarne politike. Istu odluku donela je i na sastancima Upravnog saveta u decembru i januaru, pa su tako tri ključne kamatne stope – na glavne operacije refinansiranja, na graničnu kreditnu liniju i na depozitnu liniju – ostale nepromenjene.

Samim tim se ni vrednost euribora u protekla tri meseca nije previše menjala. Naime, tromesečni euribor se kretao u rasponu od 3,9 do četiri procenta, dok je šestomesečni u blagom padu – sa maksimalnih 4,14 odsto sredinom oktobra pao je na trenutno aktuelnih 3,87 odsto.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) izjavila je nakon prošlonedeljnog sastanka da bi ECB mogla da počne da snižava kamatne stope od sredine 2024. godine, što je ocena koju je iznela i na nedavno održanom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Tržišta i investitori su ovu izjavu protumačili kao mogućnost da bi kamate mogle da „krenu nadole“ i već u aprilu.

Oprez prilikom zaduživanja uprkos ograničenju kamata

Na panel diskusiji o Makroekonomskim trendovima u 2024. godini, koju je u petak organizovala Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), direktor Sektora kontrolinga i računovodstva Erste banke Miloš Zečević je istakao da monetarna politika koju sprovodi Narodna banka Srbije vodi ka smanjenju inflacije i da bi krajem godine inflacija mogla da padne na oko pet odsto, a da bi euribor, sa sadašnjih oko četiri procenta, na kraju godine mogao da padne na 2,9 odsto.

Podsetimo, Zečević je krajem oktobra u razgovoru za Biznis.rs na naše pitanje – da li korisnici stambenih kredita mogu da prestanu svakodnevno da prate euribor ili bi ipak trebalo da se spremaju za kraj 2024. godine kada ističe ograničenje NBS – savetovao oprez.

“Za sada ne vidim prevelike rizike za januar 2025. godine, ali niko sa sigurnošću ne može davati projekcije imajući u vidu da na ekonomski sentiment u velikoj meri utiče geopolitika. Svakako savetujem oprez prilikom zaduživanja i upravljanja ličnim finansijama, ali i prilikom odabira adekvatnih projekata i investicija u segmentu privrede”, preporučio je tada Miloš Zečević.

Kada će euribor krenuti „nizbrdo“?

Kraj prošle godine bio je termin kada bi većina banaka obračunavala nove mesečne rate svojim klijentima, kako za kredite sa tromesečnim euriborom, tako i za one sa šestomesečnim, da nije bilo vanredne odluke NBS.

Ipak, mirovanje ključnih kamata i na evropskom nivou, pošto Evropska centralna banka od oktobra pravi pauzu u zaoštravanju monetarne politike, uticalo je na to da ni euribor nema prevelike oscilacije tokom poslednjih nekoliko meseci.

Vrednost tromesečnog euribora je na dan 26. januara iznosila 3,887 odsto, što je nešto manje u odnosu na kraj decembra (3,909 odsto) i 30. septembar prošle godine (3,952 odsto), ali i oko 0,31 procenta više u odnosu na obračunski period 30. juna (3,577 odsto).

Šestomesečni euribor je trenutno na nivou od 3,873 odsto, što je minimalni rast u odnosu na kraj 2023. godine kada je iznosio 3,861 odsto. Prethodno je od 20. septembra do kraja oktobra bio čak i iznad 4,1 procenta, a maksimalnu vrednost dostigao je 18. oktobra – 4,143 odsto.

Tokom prethodne dve godine mesečne rate kredita rasle su od dvadesetak, pa do 200 i više evra, u zavisnosti od visine zajma, ukupne kamate i njenog varijabilnog dela, ali i roka otplate i već otplaćenog iznosa. Jer, što je kredit u kasnijoj fazi manji je udeo kamate u mesečnoj rati, pa su korisnici mogli očekivati i manje povećanje prilikom skoka euribora. Bankari podsećaju da svaka pojedinačna računica zavisi od konkretnog kredita.

Inače, od pet najvećih banaka u Srbiji, tri banke svoje promenljive kamate vezuju za tromesečni euribor, a ostale dve za šestomesečni. Takođe, postoji i bar jedna banka na srpskom tržištu koja svoje varijabilne kamate vezuje za jednomesečni euribor (1M).