Fleksibilnost kupovine na lizing daje prednost u odnosu na kredite

Kriza koju je uzrokovala pandemija korona virusa uticala je na ceo finansijski sektor, pa tako i na sektor finansijskog lizinga koji ipak, ocenjuju analitičari, nije pretrpeo značajnije poremećaje.

Prema podacima Narodne banke Srbije, u 2021. godini zaključen je 16.321 ugovor o lizingu, što je za 2.754 više nego 2020. godine, s tim da je 2.157 ugovora (13,22 odsto) zaključeno sa strankama svrstanim u kategoriju visokog rizika.

Blago smirivanje korona virusa u 2021. godini može se smatrati glavnim uzročnikom povećanja broja zaključenih ugovora o finansijskom lizingu u odnosu na 2020. godinu i vraćanja na nivo koji je postojao u godinama koje su prethodile početku pandemije. U 2021. godini zaključen je 91 ugovor o finansijskom lizingu gde visina rate prelazi iznos od 1.000 evra za fizička lica i 590 ugovora o finansijskom lizingu gde visina rate prelazi iznos od 5.000 evra.

Dominaciju kada je reč o finansijskom lizingu na tržištu Srbije imaju banke, odnosno njihove lizing kuće, pre svega OTP Leasing Srbija koja je, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, ukupno u 2021. godini prihodovala više od 800 miliona dinara (824.350.000,00).

Ova kompanija zadržala je lidersku poziciju na tržištu sa ukupnim finansiranjem od 108 miliona evra novih plasmana, što predstavlja 19,5 odsto tržišnog učešća u novoj produkciji, pokazali su najnoviji rezultati lizing industrije za 2021. godinu.

Prema rečima OTP Leasing Srbija, ovi rezultati daju najbolju sliku o uspešnom poslovanju kompanije u prethodnoj godini.

Kompanije koje se bave finansijskim lizingom po prihodima u 2021. godini
Ime kompanije	Ukupni prihodi (u dinarima)
OTP Leasing Srbija d.o.o.	824.350.000
S-LEASING DOO BEOGRAD	459.972.000
INTESA LEASING DOO BEOGRAD	413.291.000
RAIFFEISEN LEASING DOO BEOGRAD	407.932.000
OTP Lizing d.o.o. Beograd	322.310.000

„Uprkos pandemiji i problemima sa snabdevanjem sa kojima se susreću proizvođači automobila i ostale mehanizacije koja se finansira putem finansijskog lizinga, tržište Srbije se oporavilo. Ostvaren je rast od 35 odsto, dok nova produkcija iznosi 550 miliona evra. Istovremeno, OTP Leasing je porastao za 37 odsto, a možemo reći da, kao i prethodnih godina, beležimo konstantan rast na našem tržištu. Pored 108 miliona evra novih plasmana, putem operativnog lizinga plasirali smo osam miliona evra. U 2021. godini finansirali smo poljoprivrednu mehanizaciju i mašine u iznosu od 18 miliona evra i zauzimamo vodeću poziciju u Srbiji sa 63 odsto tržišnog učešća u novoj produkciji finansijskog lizinga u ovom segmentu“, ističu iz OTP Leasing.

Takođe, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i OTP Leasing Srbija zaključili su krajem prošle godine ugovor o kreditu u iznosu do 10 miliona evra u okviru Regionalnog programa podrške konkurentnosti malim i srednjim preduzećima. Ovim ugovorom podržava se pristup finansiranju za investicije koje su u skladu sa standardima EU i pomaže se MSP pri dobijanju saveta i znanja za uključivanje i implementiranje EU standarda.

Trenutno u Srbiji posluju dve lizing kompanije u okviru OTP banke – OTP Leasing Srbija i OTP lizing, čiji ukupni portfolio iznosi 227 miliona evra, a ostvarena dobit u prošloj godini bila je šest miliona evra nakon oporezivanja. Integracija ove dve kompanije se očekuje tokom 2023. godine.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, OTP Lizing d.o.o. Beograd nalazi se na petom mestu po ukupnim prihodima ostvarenim u 2021. godini u okviru sektora finansijskog lizinga. Podaci pokazuju da je ova kompanija ostvarila dobit od 322.310.000,00 dinara.

Na drugom mestu po prihodima u 2021. godini nalazi se društvo sa ograničenom odgovornošću S-Leasing iz Beograda, koje na tržištu Srbije posluje od 2003. godine. Ukupni prihodi ove kompanije u prethodnoj godini bili su veći od 450 miliona dinara (459.972.000,00).

Vlasništvo u kompaniji S-Leasing d.o.o. Beograd dele Erste banka sa 75 odsto vlasništva i Steiermakishe Bank und Sparkassen Aktiengesellschaft sa 25 odsto kapitala.

Mala razlika u prihodima kuća, odnosno banaka koje se bave finansijskim lizingom na tržištu Srbije, je između Intesa Leasinga i Raiffeisen Leasinga. Na trećem mestu po ostvarenim prihodima u 2021. godini nalazi se Intesa Leasing, sa prihodom od 413.291.000 dinara. Blagi pad ova kompanija je zabeležila u pandemijskoj godini, kada je prihodovala ukupno 334.650.000 dinara.

Raiffeisen Leasing na tržištu Srbije posluje od 2003. godine. Iako je kriza izazvana pandemijom korona virusa uticala da prihodi ove kuće u 2020. godini budu 277.904.000 dinara, već sledeće godine povećani su za oko 130 miliona dinara, odnosno dostigli su 407.932.000 dinara.

Lizing ili kredit?

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže da je uvek aktuelna dilema da li uzeti kredit ili lizing. On savetuje korisnicima da sagledaju dobre i loše strane obe mogućnosti i onda donesu konačnu odluku.

Kada je reč o sektorima, građevinske kompanije se najviše opredeljuju za usluge finansijskog lizinga, kako bi koristile skupu opremu i mašine, a da ne postanu njihovi vlasnici.

“Građevinskim kompanijama se ne isplati da blokiraju novac, odnosno da kupe opremu, već im je bolja opcija da je iznajme na lizing. Na taj način mogu brže da povrate sredstva kako bi ušle u novu lokaciju i u tom slučaju je lizing vrlo koristan. Fizička lica u Srbiji ga najčešće koriste za kupovinu automobila”, kaže Grubišić u razgovoru za Biznis.rs.

Kod lizinga korisnik nije vlasnik automobila sve dok ga potpuno ne isplati. Loša strana lizinga je, na primer, što u vozačkoj dozvoli stoji da je vlasnik vozila lizing kompanija, pa ne možete da kupite mesečnu kartu za parking.

Prednosti lizinga u odnosu na kredit su što je moguće da ga vratite kada želite, i po isteku aranžmana možete da otkupite vozilo. Lizing je fleksibilniji aranžman, ali ta fleksibilnost košta nešto više.

“Na zapadu je lizing izuzetno popularan, jer uvek vozite nova kola nakon tri ili pet godina. Plaćate samo lizing naknadu. Vratite automobil i opet uzmete nova kola na lizing. Ko ne želi da blokira novac kupovinom plaća samo lizing naknadu”, navodi naš sagovornik.

Profesor Grubišić ističe da se u budućnosti može očekivati da će lizing u Srbiji biti sve popularniji, zbog fleksibilnosti u odnosu na kredite, s obzirom na rast kamata.

“Kod lizinga se samo daje određeni deo za učešće, koji odredi sama lizing kompanija, i onda mesečno plaćate naknadu. To u kriznim vremenima može biti olakšavajuća okolnost jer kod kredita vi ne možete odustati pošto ste postali vlasnik novca ili nekretnine, a od lizinga možete odustati u bilo kom trenutku”, zaključuje Zoran Grubišić.