Glavni prioriteti rast na domaćem tržištu i smanjenje troškova, najveći rizik manjak radne snage
12.5.2024 13:41 Autor: Marko Andrejić 17
Glavni strateški prioritet u poslovanju za finansijske direktore kompanija u Srbiji u 2024. godini biće rast na domaćem tržištu. Većina ne očekuje značajnu promenu broja zaposlenih, a pomalo iznenađujuće zvuči da više od polovine još uvek nema u planu primenu veštačke inteligencije u nekom segmentu poslovanja.
Među najvećim rizicima za poslovanje u ovoj godini ističe se nedostatak kvalifikovane radne snage, a kada je reč o mogućem povećanju cena proizvoda i usluga – 45,1 odsto finansijskih direktora kaže da se ta mogućnost još uvek razmatra, dok 31,4 odsto već zna da će morati da koriguje svoje cene naviše.
Višak likvidnosti najradije bi iskoristili za preuzimanje drugih kompanija.
Ovo su neki od rezultata istraživanja koje je kompanija TPA Srbija sprovela sa ciljem sticanja informacija o tržišnim trendovima u privredi, ali i o planovima reorganizacije pravnih lica iz ugla rukovodilaca sektora finansija. Poseban aspekt posvećen je izazovima u sektoru finansija globalnih i domaćih kompanija. Na ovaj način rezultati istraživanja mogu biti od pomoći finansijskim direktorima, ali i drugim rukovodiocima sektora kompanija za kvalitetnije planiranje i donošenje odluka.
U istraživanju je učestvovalo 50 finansijskih direktora.
Kod većine kompanija čiji su finansijski rukovodioci učestvovali u anketi zabeležen je rast prihoda u prvom polugodištu 2023. godine u odnosu na isti period 2022. – čak 70,6 odsto preduzeća bilo je „u plusu“.
„Rezultat ankete je u saglasnosti i sa izveštajem Republičkog zavoda za statistiku prema kome je najviši indeks rasta poslovnih prihoda zabeležen u uslužnim delatnostima. Jedan od razloga povećanja poslovnih prihoda je svakako uticaj postcovid perioda u kom su industrije poput turizma, saobraćaja, ugostiteljstva, ponovo doživele ekspanziju. Pored toga, evidentan je efekat uticaja inflacije na poslovne prihode, ali i na poslovne rashode“, objasnila je rezultate istraživanja Ana Arnaut Vučenović, Head of Finance and Administration u kompaniji TX Services.
Među strateškim prioritetima u poslovanju, čak 41,2 odsto učesnika u istraživanju navelo je rast na domaćem tržištu, a slede smanjenje troškova i automatizacija i/li digitalizacija procesa.
„Gotovo je nemoguće zamisliti kompaniju, bez obzira na njenu veličinu ili industriju u kojoj posluje, da među strateškim ciljevima u narednom periodu nema i unapređenje poslovanja kroz nove tehnologije. I mi u TPA Srbija smo potpuno svesni ovih okolnosti, te planiramo da u 2024. godini implementiramo RPA (Robotic Process Automation), što će nama i našim klijentima u Odeljenju računovodstva učiniti poslovanje efikasnijim i omogućiće da se više fokusiramo na stvarne potrebe svakog klijenta“, istakao je Bojan Žepinić, rukovodeći partner u kompaniji TPA Srbija.
Više od polovine anketiranih (51 odsto) smatra da u njihovim kompanijama neće biti značajnih promena u ukupnom broju zaposlenih.
Na pitanje kada procenjuju da će njihova firma početi sa primenom veštačke inteligencije u nekom segmentu poslovanja, čak 56,9 odsto učesnika u istraživanju odgovorilo je da “to još uvek nema u planu”. Ipak, 17,6 odsto kaže da su već krenuli sa primenom.
„Rezultati su očekivani imajući u vidu virtuelne asistente u bankarskom sektoru ili veštačku inteligenciju (AI) koja vrši poslovno odlučivanje uz primenu velikog broja parametara. AI se sve više koristi u poslovima gde su prisutne automatizovane aktivnosti ili je potrebno obraditi ogromnu količinu podataka u cilju nalaženja optimalnog rešenja. Međutim, AI još uvek nije primenjiv u poslovima gde je potrebno iskustvo i kreativnost, a pitanje je i da li će moći i do koje mere da se koristi u tim oblastima. Rezultati istraživanja u narednim godinama će nam verovatno dati odgovor“, navodi Ana Perović, Tax Director u TPA Srbija.
Među najvećim rizicima za poslovanje u 2024. godini ističe se nedostatak kvalifikovane radne snage – 35,3 odsto, a slede politički rizici (25,5 odsto) i smanjenje tražnje (23,5 odsto).
Kada je reč o mogućem povećanju cena proizvoda i usluga u 2024. godini, uzimajući u obzir visoku inflaciju, rast kamatnih stopa i povećanje plata – 45,1 odsto finansijskih direktora kaže da se ta mogućnost još uvek razmatra, dok 31,4 odsto već zna da će doći do rasta cena.
„Više od dve trećine kompanija obuhvaćenih istraživanjem predviđa da će nastaviti sa realizacijom planiranih investicionih aktivnosti uprkos povećanju referentne kamatne stope. S obzirom na to da veće kamate prirodno smanjuju interes za kreditima i investicijama, a povećavaju interes za štednjom, ovakav, naizgled neočekivan rezultat je, pre svega, odlična vest za privredu u Srbiji i potencijalno dobar znak u prilog oporavku u srednjem roku. Može se zaključiti da privreda dočekuje restriktivne mere NBS kao očekivane, pa čak i neophodne kako bi se suzbila i dalje visoka inflacija u zemlji u poređenju sa EU, kao i da postoje pozitivna očekivanja privrede za predstojeću godinu“, ocenjuje Ana Arnaut Vučenović.
Skoro četiri petine direktora (78,4 odsto) ističe da ne planira promenu strukture izvora finansiranja u 2024. godini, a 9,8 odsto planira smanjenje kreditiranja od strane banaka.
Najveći broj finansijskih rukovodilaca – 45,1 odsto kaže da je u njihovoj kompaniji tokom 2023. godine došlo do povećanja plata zaposlenih, ali ne srazmerno inflaciji. Isti je slučaj i sa rastom cena proizvoda i usluga – 54,9 odsto anketiranih kaže da je bilo rasta, ali ne onoliko kolika je bila inflacija.
Pročitajte još:
Što se tiče povećanja budžeta u 2024. u odnosu na 2023. godinu, finansijski direktori očekuju da će najviše rasti troškovi dobavljača (uopšteno) – 49 odsto, a zatim troškovi plata 43,1 odsto.
Na poslednje pitanje – kako biste investirali višak kompanijske likvidnosti – 29,4 odsto direktora opredelilo bi se za preuzimanje drugih kompanija, po 25,5 odsto za čuvanje novca na računu ili depozita kod banaka, a 19,6 odsto razmišlja o pokretanju startapa.
BLIZANAC
12.5.2024 #1 AuthorSve je manje kvalitetne radne snage.
LEBRON
12.5.2024 #2 AuthorNajveci problem je manjak radne snage
VALERIJA
12.5.2024 #3 AuthorNeke stvari ne mogu nikad da mi budu jasne, stalno se piše kako preti manjak radne snage a toliko je ljudi bez posla. NIkad mi neće biti jasna ta kontradiktornost.
HANA
12.5.2024 #4 AuthorRadna snaga je generalno postala problem. Sve manje radnika…🤡
gagica
12.5.2024 #5 AuthorMozda jos neki predlog
Mirko
12.5.2024 #6 AuthorNekada je bilo – poslodavac:“Ako ti nećeš da radiš ima ko hoće“. Sada – radnik:“Ako ti nećeš da me zaposliš za platu koju tražim ima ko hoće, naročito u inostranstvu.“
PIKSI
12.5.2024 #7 AuthorNazalaost bas tako
MARA
12.5.2024 #8 AuthorNaravno kad je napolju veca cena rada i pored vecih troskova
PIKSI
12.5.2024 #9 AuthorUvek bilo
LAV
12.5.2024 #10 AuthorManjak radne snage generalni problem svuda.
Faith
12.5.2024 #11 AuthorProblem je radne snage, ali dosta stranaca se kod nas zaposljava
SENSEI
13.5.2024 #12 AuthorZa dobro poslovanje najbitnije pre svega dobra strategija
SENSEI
13.5.2024 #13 AuthorManjak radne snage je već neko vreme problem kod nas
SABRINA
13.5.2024 #14 AuthorNedostatak kvalifikovane radne snage…stalni problem. A sada uz to i politički rizici.
DOBRILA
13.5.2024 #15 AuthorNeki su otisli i preko… Tako da …
ZVEZDA
13.5.2024 #16 AuthorTo uvek bude jedan od najvecih problema
Dux011
13.5.2024 #17 AuthorOvo nista čudno…