Kako blockchain tehnologija transformiše tradicionalne finansije

Francisko Fernandes (Francisco Fernandes) je glavni direktor za razvoj poslovanja i suosnivač Masterblox, vodećeg evropskog akceleratora za blockchain. Njegova kompanija se ističe pružanjem inovativnih rešenja za “growth hacking” i povezivanjem sa vrhunskim industrijskim stručnjacima kao što su BNB, Consensys i Chainlink. Ove godine, Francisko je pomogao u otvaranju kancelarije u Dubaiju, čime je Masterblox proširio svoje poslovanje na Bliski istok.

Sa diplomama iz mašinstva i industrijskog inženjerstva i menadžmenta na FEUP Porto i ICAI Madrid, takođe predaje poslovanje u blockchainu na Nuclio Digital School i osnove blockchaina na Univerzitetu Europa u Portu. Posvećen je unapređenju blockchain ekosistema i obrazovanju budućih lidera u ovoj oblasti.

Francisko Fernandes će biti govornik na Splet Tech konferenciji koju zajednički organizuju projekti „Preduzmi ideju“ u realizaciji Inicijative „Digitalna Srbija“ i „Srbija Inovira“ koji sprovodi ICT Hub, u saradnji sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID). Ovogodišnju konferenciju realizuju i uz podršku i pokroviteljstvo Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.

Biznis.rs je neposredno pred ovaj značajan skup imao priliku da razgovara sa Franciskom o trenutnim aktuelnostima i perspektivama industrije blockchaina.

Koji su najveći izazovi sa kojima se trenutno suočava industrija blockchaina? Koje tehnologije i trendove smatrate ključnim za budućnost blockchain ekosistema?

“Što se tiče najvećih izazova sa kojima se suočava blockchain industrija, smatram da je veliki problem jaz u obrazovanju. Da biste razumeli veštačku inteligenciju možete koristiti prirodni jezik. Za Internet of Things (Internet stvari) vam je potrebno osnovno razumevanje povezivanja uređaja na internet. Ali, kod blockchaina je to malo složenije. Morate se baviti konceptima poput decentralizacije, pozicioniranja vrednosti, pa čak i ekonomije – kao što su ponuda i potražnja. To su dublje, filozofske ideje koje nije uvek lako shvatiti.

Trenutno je najveći trend usvajanje blockchaina za transakcije vrednosti. Međutim, važno je da poboljšamo način na koji komuniciramo o blockchainu. Moramo ga učiniti jednostavnijim za korisnike i pokazati da ova tehnologija služi za osnaživanje ljudi, a ne za oduzimanje moći.”

Kako fintech industrija može dodatno unaprediti usvajanje blockchain tehnologije u tradicionalnim finansijama?

“Fintech industriju vidim kao evoluciju finansijskog sektora. U suštini, fintech je uzeo tehnologije 21. veka i iskoristio ih za poboljšanje sistema, bilo da je reč o računovodstvu, lakšem upravljanju fondovima ili sličnim oblastima. Međutim, osnovni model finansijskog sistema još nije značajno unapređen.

Verujem da blockchain tehnologija ima potencijal da postane još veća industrija od fintecha. Razlog je taj što blockchain može pružiti osnovnu finansijsku infrastrukturu na kojoj će fintech verovatno funkcionisati. Drugim rečima, fintech će se na kraju osloniti na blockchain.

Već vidimo ovaj trend sa stvarnim sredstvima i investicionim fondovima, poput BlackRocka, koji tokenizuju spot ETF-ove. Ova promena nagoveštava sve veću ulogu blockchaina u transformaciji tradicionalnih finansija.”

Kako vidite razvoj tržišta kriptovaluta u kontekstu tradicionalnih finansijskih institucija i njihove primene blockchain tehnologije?

– Smatram da blockchain tehnologija pruža znatno bolji sistem za praćenje transakcija vrednosti. Umesto da se bavite sa više posrednika – dva, tri ili čak četiri – imate decentralizovanu mrežu miliona računara koji deluju kao posrednici. Ovo stvara okruženje bez potrebe za poverenjem, gde se poslovanje i transakcije vrednosti mogu obavljati efikasnije i sigurnije.

Neki kritičari tvrde da je blockchain plodno tlo za kriminal, ali isto bi se moglo reći i za tradicionalni finansijski sistem sa gotovinskim transakcijama i drugim kanalima. Verujem da će tržište kriptovaluta na kraju doći do tačke gde će možda preuzeti veći deo finansijskog sistema. To neće nužno biti zbog toga što kripto imovina ima veću inherentnu vrednost od tradicionalne, već zato što blockchain tehnologija nudi superiornu infrastrukturu.

Banke, investicioni fondovi i kompanije za nekretnine, na primer, mogle bi postati mnogo efikasnije i jeftinije usvajanjem blockchaina. Postoji širok spektar industrija koje bi mogle biti revolucionisane blockchainom na različite načine. Verujem da blockchain ostaje – ne samo bitcoin, već i ethereum, solana i druge tehnologije koje teže širem cilju. Finansijske institucije će na kraju usvojiti blockchain kao superioran alat i infrastrukturu.”

Vidite li potencijal za širu upotrebu kriptovaluta kao metode plaćanja u globalnoj ekonomiji? Koje su trenutne prepreke i prilike, i gde se u ovaj okvir uklapaju najavljene digitalne valute centralnih banaka?

“Verujem da su kriptovalute definitivno ovde da ostanu, ne samo kao metoda plaćanja – posebno sa stabilnim koinima – već i kroz druge inovativne slučajeve upotrebe, kao što su programabilna sredstva. Već vidimo trend hiper-tokenizacije, gde se praktično sve može tokenizovati zbog otvorenosti i fleksibilnosti ove tehnologije. Iako je tačno da će mnoge kriptovalute (možda 99 odsto) propasti, one koje uspeju verovatno će revolucionisati sektore jer tehnologija stvara efikasnije okruženje za globalnu ekonomiju.

Kada je reč o preprekama, obrazovanje ostaje značajna prepreka. Blockchain, uprkos svom potencijalu, je složen i zahteva pojednostavljenje za širu upotrebu. Korisničko iskustvo aplikacija koje su izgrađene na blockchainu treba postati jednostavnije. Trenutno smo u fazi sličnoj ranim danima interneta, gde je potencijal očigledan, ali tehnologija još nije u potpunosti zrela. U narednim godinama očekujem velike razvojne pomake koji će učiniti blockchain dostupnijim i njegove primene šire korišćenim.

Što se tiče digitalnih valuta centralnih banaka (CBDCs), imam određene rezerve. Iako bi mogle doneti određene efikasnosti, brinem se da bi mogle dovesti do većeg stepena kontrole nad globalnom ponudom novca i mogućnošću praćenja potrošačkih navika. Iako blockchain možete u potpunosti pratiti, on takođe omogućava određeni nivo privatnosti. Sa CBDC postoji rizik da bi centralne vlasti mogle pojačati kontrolu nad transakcijama. Ipak, važno je pratiti razvoj u ovom prostoru i videti kako će se evoluirati.”

Koja su vaša predviđanja za budući razvoj decentralizovanih finansija (DeFi) i koju ulogu će igrati u oblikovanju budućnosti globalnih finansija?

“Verujem da će DeFi na kraju prevladati, jer je u suštini primena tradicionalnih finansijskih taktika u novom tehnološkom okruženju. Međutim, mislim da je važno prepoznati da mnoge trenutne DeFi platforme sa visokim prinosima nemaju stvarnu vrednost, jer su njihovi prinosi često manipulativni i neodrživi. Uprkos tome, vidim ogroman potencijal za DeFi da vremenom revolucionizuje realne industrije.

Na primer, zamislite kompaniju koja može akumulirati vrednost putem tokena, stvarajući sredstvo koje raste u vrednosti za akcionare, sve to putem nekoliko klikova. Ovo je moćan koncept, jer omogućava poslovnim subjektima da upravljaju prinosima, dividendama i drugim finansijskim mehanizmima na vrlo efikasan i transparentan način. Tehnologija koja stoji iza DeFi-a ima potencijal da omogući širok spektar finansijskih inovacija. Verujem da će DeFi preuzeti primat u budućnosti – pitanje je samo kako i kada će se ta tranzicija dogoditi.”

Koji su sledeći veliki koraci za fintech industriju u integraciji veštačke inteligencije (AI) i blockchain tehnologija?

“Po mom mišljenju, fintech industrija predstavlja evoluciju finansijskog sektora kroz upotrebu postojećih tehnologija, poput interneta i modernih programskih jezika. Ono što sada vidimo je uspon dve revolucionarne tehnologije: AI i blockchain. Svaka od njih donosi potpuno nove paradigme koje ranije nismo razmatrali.

Blockchain uvodi koncept digitalnog vlasništva, gde korisnici i investitori u decentralizovanim aplikacijama mogu zaista posedovati svoju imovinu. Ovo otvara mnoge mogućnosti za modele vlasništva i strukture upravljanja koji ranije nisu bili mogući. S druge strane, AI eksponencijalno pomera granice znanja. Uskoro ćemo imati AI sisteme sa većim koeficijentom inteligencije (IQ) od ljudi, što će omogućiti lako dostupno složeno znanje. Ovo bi moglo dovesti do toga da ljudi manje razmišljaju o svakodnevnim zadacima, dok AI podstiče brzi napredak u istraživanju, razvoju i širenju znanja.

Za fintech industriju ove dve tehnologije će se prirodno integrisati. Banke, koje se razvijaju u fintech kompanije, sve će više integrisati blockchain za efikasnije i sigurnije transakcije. AI će postati univerzalni sistem znanja na koji se preduzeća oslanjaju za donošenje odluka, analizu i operativnu efikasnost. U suštini, AI će biti alat koji zna sve o bilo kom preduzeću, obezbeđujući glatke operacije i minimizirajući rizik od neuspeha.”