Moramo da menjamo model ako želimo dugoročno održiv iskorak

Inflacija i prateći troškovi, uz rat u Ukrajini, onemogućavaju kvalitetno planiranje. Bilansi kompanija puni su netipičnih anomalija i za njih je veoma teško da planiraju svoje poslovanje jer su mnogi ulazni parametri troškova poslovanja teško predvidivi. Zima, inflacija i direktni i indirektni troškovi rata u Ukrajini su najveće brige. Imaćemo sigurno jako težak period do sredine naredne godine, a druga polovina će zavisiti od daljeg razvoja događaja, ocenjuje u intervjuu za Biznis.rs Goran Pitić, redovni profesor i predsednik Saveta FEFA fakulteta.

Naš sagovornik smatra da povratka na novu normalnost neće biti, iako se tako nešto očekivalo nakon što smo se navikli na pandemiju korona virusa. Sa profesorom Pitićem razgovarali smo o trenutnom ekonomskom stanju u Srbiji i regionu, pretećoj inflaciji i mogućoj recesiji, krizi energenata, ali i o mogućem kursu ekonomske i monetarne politike u narednom periodu. On ocenjuje da će predstojeća zima biti teška i nepredvidiva.

– Nema nove normalnosti, kao što se računalo posle Velike krize, pa potom posle naučenog načina života sa virusom. Svet se menja geopolitički i u zavisnosti od raspleta biće moguće praviti ozbiljnije ekonomske projekcije. Kompanije moraju da osnažuju unutrašnju agilnost, da mobilišu interne resurse i promovišu inovacije, da nalaze nove izvore konkurentnosti, nova energetska održiva rešenja, nova tržišta.

Kako vidite trenutno ekonomsko stanje u Srbiji i regionu? Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavaju građani i privreda i šta nas očekuje u narednom periodu?

– Nalazimo se kontinuirano već više godina u svetu čiju ekonomiju i biznis karakterišu ekstremno visok nivo volatilnosti, neizvesnosti i geostrateške kompleksnosti. Nedovoljno oporavljen svet od „tradicionalnih“ kriza (2007) iznenadio je Covid-19,  koji je ugrozio zdravlje ljudi i poremetio funkcionisanje pojedinih industrija, narušavajući mobilnost i tokove lanaca snabdevanja. Kao posledice došli su usporavanje privrednog rasta s jedne strane, ali i rast cena privredi važne berzanske robe, s druge strane. Pokušaj tranzicije u novu normalnost prekinut je ratom u Ukrajini, uz nova revidiranja procena privrednog rasta nadole (za kraj ove, za narednu godinu, ali i za srednjoročni period), a rasta cena nagore (udar cena energenata, hrane). Svet je ušao u fazu borbe protiv inflacije, kroz rast kamatnih stopa, uz rizik recesionih tendencija (kombinacija restriktivnih monetarnih mera i rasta troškova poslovanja).

Nije onda iznenađenje da je najveći izazov i za Srbiju i za region – kako se boriti sa inflacijom, a izbeći ozbiljniji pad privrednog rasta i eventualnu recesiju. Priprema za zimu i obezbeđenje energenata svakako je prioritet. Jako je važno da se zadrže tržišni elementi poslovanja da ne bi došlo do veštačkih nestašica ili stvaranja paralelnih tržišta. Srbija ima pored toga i geostrateški izazov koji može bitno da ugrozi ekonomske parametre, a odnosi se na pitanje uvođenja sankcija Rusiji. Pri ovakvim izazovima, nekako u drugi plan padaju ostale kratkoročno važne teme – rast kamatnih stopa i troškova poslovanja, kontinuitet priliva stranih direktnih investicija i relativna stabilnost deviznog kursa, aktiviranje domaćeg potencijala, prudencijalno i efikasno korišćenje fiskalnih resursa.

Ovo vreme neizvesnosti će „pojesti“ godine potrebne za dubinske reforme sistema – od izgradnje snažnih institucija u svim segmentima društva, borbe protiv korupcije, reforme obrazovanja, do snaženja kulture dijaloga, tolerancije i fokusa društva na promociju znanja, nauke i etike, kao osnove dugoročno održivog rasta i stvaranja moderne, građanske Srbije.

Koliko je rastuća inflacija uticala na poslovanje i koliko procenjujete da bi mogao da bude međugodišnji rast cena na kraju 2022. godine? Kada očekujete da bi moglo da dođe do stabilizacija cena i tržišta?

– Ovaj tempo rasta cena, uz nemalu verovatnoću češćih revizija učinjenih projekcija i napravljenih scenarija, postavlja ovu temu u vrh prioriteta top menadžmenta. To znači i potrebu agilnijeg praćenja biznis plana i donošenja odluka u skladu sa novim parametrima u okruženju, borbu za očuvanje baze klijenata (uz učestalu promenu cena proizvoda), internih resursa i talenata, kontinuiranu optimizaciju poslovanja, hedžovanje finansijskih rizika.

Inflacija u Srbiji imaće jak dvocifreni rast na kraju godine, a da li će doći do smanjenja u odnosu na septembarski nivo od oko 14 odsto zavisiće dominantno od eksternih uticaja, jer je naša bazna inflacija još uvek jednocifrena. To će biti posebno od značaja za narednu godinu, kada se očekuje i veća delotvornost sada uvedenih mera monetarne politike, a imajući u vidu i da su inflatorna očekivanja za period duži od godinu dana još uvek na nivou koji pokazuje da se očekuje smirivanje inflacije u srednjem roku. Naravno, to će zavisiti i od toga kako će izgledati miks monetarne i fiskalne politike i koliko će neprofesionalno upravljanje pojedinim javnim preduzećima u prethodnom periodu napraviti dodatnog opterećenja za bilanse tih kompanija, a posledično i države.

Kriza energenata trese celu Evropu, tokom predstojeće zime očekuje se manjak gasa, nafte, električne energije… Koliko bi eventualne restrikcije struje i nedostatak pojedinih energenata uticale na srpsku privredu? Da li očekujete da će država na neki način pomoći kompanije i preduzetnike?

– Cela Evropa strahuje od tog scenarija i logično je da svi sada pokušavaju da se što bolje pripreme za predstojeću zimu. Teško je predvideti domete negativnog scenarija, ali dalji rast cena ili restrikcije imaće ozbiljne posledice na poslovanje. Za neke kompanije to će verovatno biti i pitanje opstanka. Velika je nedoumica i koliki deo troška prilagođavanja će biti prebačen Elektroprivredi Srbije (EPS), gde je sada još očigledniji značaj štete učinjene lošim upravljanjem u prethodnim godinama. Država će sigurno definisati neke modele podrške, nadam se ne linearno, već samo onima koji budu najugroženiji, jer će sada od izuzetne važnosti biti kako će se trošiti novac poreskih obveznika.

Narodna banka Srbije je posle duže vremena od aprila počela sa povećanjem referentne kamatne stope, i to nekoliko meseci uzastopno. Pojedini stručnjaci tvrde da se može očekivati i dalji rast ključne kamate. Kako ova kretanja utiču na privredu i šta očekujete u narednim mesecima?

– Inflatorna očekivanja su ključni parametar koji je nakon dugog perioda mirovanja dobio uzlaznu putanju. Neizvesnost kretanja cena energenata i druge robe generiše nove pritiske i prirodno je da Narodna banka Srbije reaguje, a verovatno će i dalje nastaviti dok se ne dođe u zonu nove stabilnosti. Za privredu je to, naravno, dodatni trošak poslovanja koji, uz ostala povećanja cena inputa, nameće ozbiljne izazove pred menadžment kompanija.

Deo prilagođavanja će sigurno ići preko prihodne strane povećanjem cena proizvoda, sa ograničenjem vezanim za elastičnost kupovne tražnje, ali će bitan deo prilagođavanja morati da bude nađen na troškovnoj strani, smanjivanjem i restrukturiranjem operativnih troškova, a nemali broj kompanija i preispitivanjem ili smanjivanjem investicionih projekata.

Koliko će monetarna politika centralnih banaka, poput Evropske centralne banke i američkog FED-a, uticati na uslove poslovanja u Srbiji, a koliko na bankarski sektor?

– Srbija je deo međunarodnih tokova robe i kapitala i ono što se dešava na finansijskim tržištima preliva se i na naše. Rast referentnih kamatnih stopa u svetu direktno povećava trošak i privredi i građanstvu, ukoliko su uzimali kredite sa varijabilnim kamatnim stopama, a naravno i državi i njenim obavezama po javnom dugu. To utiče i na sentiment i apetit finansijskih investitora koji će raditi rekalkulacije rizika u odnosu na prinos u svom portfoliju, što može da oteža Srbiji i sličnim zemljama pristup svetskim finansijama.

Banke u Evropi svakako će intenzivno raditi na prilagođavanju poslovnog modela i novim procenama rizika, što će tražiti i od svojih afilijacija u zemljama gde posluju. Krediti sa fisknim kamatnim stopama nisu više u ponudi, a izvesno je da će banke pomnije pratiti aktivnosti svojih klijenata sa novim elementima procene kreditnog rizika, što, imajući u vidu visoku inflaciju i pad životnog standarda stanovništva, može da dovede do smanjenja kreditne aktivnosti. Postoji svakako rizik od povećanja broja problematičnih kredita i tu je veoma važna prudencijalna i supervizorska uloga Narodne banke Srbije, kao i saradnja sa banakama u cilju održanja stabilnosti finansijskog sistema.

Sve prisutniji je i problem sa radnom snagom, “uvozimo” radnike iz dalekih zemalja. Kako očekujete da će se kretati tržište rada?

– Nedostatak radne snage evidentan je u nekim klasičnim profilima, kao i u segmentu tržišta rada vezanom za inovativne, brzorastuće kompanije. Razlozi su kako u odlivu i nisko i visoko kvalifikovane radne snage – čiji su razlozi ekonomski, ali i proistekli iz nezadovoljstva po pitanju perspektiva, odnosa društva prema obrazovanju, znanju, kvalitetnim kadrovima, razvoju demokratije i tolerancije, a u novije vreme i po pitanju zdravog života i ekologije, tako i u neusklađenosti našeg obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada. Mislim da će problem po inerciji nastaviti da raste, jer je sistemske prirode, generisan decenijskim obezvređenjem značaja obrazovanja, znanja i nauke, odnosno estradizacijom i lošim primerima, posebno u poslednjoj deceniji. Ne postoje jednokratna, palijativna rešenja. Tema za sve nas je – kako reformisati obrazovni sistem u skladu sa modernim potrebama tržišta rada i kako znanje, nauku i etiku uzdići na vrh prioriteta razvoja društva – zaključuje Goran Pitić u razgovoru za Biznis.rs.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u septembarskom broju štampanog izdanja Biznis.rs