Ko su prvi srpski intrapreduzetnici?

Iako je zaživeo još 1. aprila 2020. godine, mehanizam dodeljivanja zaposlenima udela u vlasništvu društava sa ograničenom odgovornošću – ESOP – za sada je na neki način iskoristilo tek pet među više od 100.000 firmi u našoj zemlji koje su organizovane kao d.o.o. Da li je problem u neodlučnosti domaćih firmi, nesnalaženju državnih organa ili duboko usađenom odijumu od samoupravljanja?

U aprilu 2020. godine, u jeku pandemije, društva sa ograničenom odgovornošću u Srbiji dobila su mogućnost da svojim zaposlenima ponude udeo u vlasništvu, po uzoru na employee stock ownership plan – ESOP kod akcionarskih društava. O tome koliko je ESOP značajan na razvijenim tržištima svedoče podaci o američkom – samo u 2019. godini na snazi je bilo 6.482 takva plana, vrednosti oko 1,6 biliona dolara, u kojima je učestvovalo 10,2 miliona aktivno zaposlenih.

U SAD, međutim, popularna su i akcionarska društva, za razliku od Srbije gde su daleko češća društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.). Upravo kako bi zaposleni u d.o.o., ali i oni koji nisu zaposleni, a doprinose razvoju kompanije, mogli da budu nagrađeni učešćem u vlasništvu, u naš pravni sistem uveden je novi institut – rezervisani sopstveni udeo (RSU), na osnovu koga d.o.o. izdaje finansijski instrument “pravo na sticanje udela” (PSU).

RSU se registruju u Agenciji za privredne registre, a zaključno sa 10. junom ove godine bilo je ukupno 15 društava koja su ih registrovala. Kako jedno društvo može da registruje više RSU, tako je od 1. aprila 2020. godine do 10. juna 2022. registrovano ukupno 172 RSU.

Sa druge strane, finansijski instrument PSU registruje se u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti , a u njemu je trenutno registrovano 13 PSU, od kojih je devet povezano sa jednom kompanijom – novosadskom Vega IT.

Na pitanje zašto se Vega IT odlučila na upotrebu mehanizma ESOP, koji je i dalje prilično neuobičajen u Srbiji, direktor i jedan od osnivača te kompanije Saša Popović otkriva da je novosadski IT lider po svemu sudeći i prva kompanija koja je iskoristila tu mogućnost.

„U više navrata smo uspevali da prepoznamo preduzetnički duh kod nekih od naših kolega i u deo njih smo i ulagali tako što smo sa njima zajedno osnivali nove firme. Uz ulaganje u nove mlade preduzetnike, uvek smo verovali da je bitno da ulažemo i u intrapreduzetnike, to jest u kolege koje će nam unutar kompanije pomoći da postignemo još veći uspeh“, kaže Popović u razgovoru za Biznis.rs.

Prvo takvo ulaganje, prema njegovim rečima, odigralo se pre devet godina, kada je partner u Vega IT postao Boban Mikšin, i to tako što je dobio udeo u firmi.

„Kroz godine smo uvideli da je ovo bila odlična odluka i da naša kompanija stvarno više vredi zbog toga što je Boban deo nje. Tada nismo imali na raspolaganju ESOP mehanizam, pa smo morali da računamo na veći rizik“, objasnio je Popović.

Prošle godine su zato odlučili da investiraju na sličan način u dalji razvoj kompanije, i to tako što su korišćenjem novog ESOP mehanizma još osmoro kolega učinili partnerima, to jest budućim suvlasnicima kompanije Vega IT.

„Verujemo da će ovo značajno osnažiti našu organizaciju, da će dodatno motivisati naše nove partnere da daju sve od sebe kako bismo u narednim godinama postizali još veće uspehe i da ćemo na kraju svi uživati u njihovim benefitima“, optimista je Popović, koji smatra da se radi o velikoj stvari za Vega IT, i da će kompanija uz pomoć novih partnera lakše i brže postići ciljeve koje su postavili.

Zašto je ESOP u Srbiji i dalje retkost

Upotreba ESOP je ipak i dalje neuobičajena u Srbiji. Da li možda razlog leži u neuhodanosti državnih organa koji sprovode novi mehanizam?

Saša Popović priznaje da su se njegove kolege u prvim mesecima dosta mučile zbog toga što nadležne državne službe nisu imale iskustva sa primenom nove regulative, pa je, kako kaže, trebalo uskladiti dokumenta koja su se razmenjivala između njih. Ima, međutim, razumevanja za činovnike koji su se time bavili.

„Ako sam dobro razumeo, bili smo prva firma koja je to radila u Srbiji“, kaže i naglašava da je vremenom sve lepo usaglašeno i da sada ceo proces teče veoma glatko.

Kao verovatniji razlog za to da retko koji domaći d.o.o. poseže za ESOP mehanizmom navodi to što nema puno većih kompanija koje su u domaćem vlasništvu i u kojima bi zaposlenima moglo biti posebno interesantno da dobiju udele na ovaj način.

„Ako se radi o firmi koja je u stranom vlasništvu, onda posedovanje vlasničkog udela (kroz ESOP ili na neki drugi način) najčešće nije previše atraktivno za njene zaposlene. Posebno ako takva firma ne ostvaruje značajnu dobit u Srbiji, nema intelektualna prava u našoj zemlji i generalno nema veliku vrednost na tržištu“, zaključuje Popović.

Strah od jugoslovenskog samoupravnog sistema?

Advokat u kancelariji Walk i stručnjak za kompanijsko i poresko pravo Ilija Rilaković nudi nešto drugačiji odgovor na pitanje zašto naša biznis zajednica i dalje retko posežu za ESOP. Rilakovićeva teza je, naime da ESOP u našoj zemlji asocira na jugoslovenski samoupravni sistem i sve negativno što se za njega nekritički vezuje.

„Već godinama postoji odijum prema svemu što je bivša Jugoslavija iznedrila ili što podseća na ta vremena, naročito u Srbiji i Hrvatskoj. Smatram da među razlozima zbog kojih ESOP nije dovoljno zaživeo treba tražiti upravo i u zaziranju od radničkog samoupravljanja“, ocenio je Rilaković.

Smatra i da su ekonomski i sociološki razlozi isprepletani.

„ESOP se u razvijenim privredama vezuje za akcionarska društva, koja su upravo indikator snage i razvijenosti privrede. U Srbiji ona nisu mnogo zastupljena, za razliku od društava sa ograničenom odgovornošću, koja su najdominantnija pravna forma privrednih društava. Dok a.d. teže da privuku što više investitora, odnosno kapitala, kroz emitovanje akcija, d.o.o. su po svojoj pravnoj prirodi zatvorene organizacije i često porodične kompanije. Zbog toga je u d.o.o. odlučivanje koncentrisano u rukama jednog ili malog broja vlasnika, koji su često i direktori, i koji se jedino pitaju o svim aspektima poslovanja. Najzad, ESOP nije zaživeo jer dugo nije bilo pravnog osnova u domaćem zakonodavstvu da se zaposlenima omogući da dobiju vlasništvo u preduzeću u kojem rade“, ističe Rilaković.

Ipak, iz njegove dalje analize proizlazi da priroda udela koji se nude u srpskoj verziji ESOP ne bi trebalo da obeshrabri nekoga ko se brine da će njegovi zaposleni, po prihvatanju udela, uspostaviti veća udruženog rada i početi da vode preduzeće po uzoru na društvene firme iz “Boljeg života”.

Odgovarajući na pitanje šta zaista omogućava srpski ESOP – udeo u vlasništvu sa mogućnostima slobodnog raspolaganja za onoga ko ih dobije, kao i učestvovanja u odlučivanju, ili je to u suštini neka vrsta bonusa i nagrade za zaposlenog, Rilaković naglašava da treba imati u vidu nekoliko detalja.

„Pravno gledano, udeo u d.o.o. daje pravo na učešće u dobiti i pravo glasa, međutim pravo glasa može se relativizovati. Primera radi, zaposleni koji stekne jedan procenat u d.o.o. najverovatnije će biti preglasan na skupštini, jer većinu za odlučivanje ima osnivač d.o.o.“, objašnjava Rilaković.

Kada je reč o slobodi prenosa udela, skreće pažnju da ona postoji kao opšte pravilo, ali i da Zakon o privrednim društvima (ZOPD) propisuje pravo preče kupovine u korist članova društva, takođe kao opšte pravilo.

„To znači da je član d.o.o. koji želi da prenese svoj udeo trećem licu, odnosno nekome ko nije član, dužan da prvo svoj udeo ponudi pod istim uslovima postojećim članovima društva“, kaže Rilaković i dodaje da, kad se posmatra iz ugla upravljanja kadrovima i poslovanja, ESOP jeste nagrada za posvećenost i dobar rad zaposlenog.

„Poslodavac time još više motiviše zaposlenog da doprinese poslovnom uspehu jer što kompanija ostvaruje bolje rezultate, to će i zaposleni više prihoda da ostvari po osnovu svog prava na učešće u dobiti“, naglašava Rilaković.

Prema njegovom mišljenju, da bi ESOP zaživeo u domaćoj privredi, potrebno je edukovati privrednike ne samo o pravima i obavezama koje ESOP nosi, već i o pogodnostima koje d.o.o. može da dobije time što uključuje u vlasničku strukturu i svoje ključne zaposlene.

„Trebalo bi poraditi i na promociji ESOP uopšte, kako bi najšira javnost stekla ideju o čemu se zapravo radi jer je terminologija iz zakona koji reguliše ESOP rogobatna, pa ljudi koji nisu vični pravu teško mogu da zaključe da se rezervisani sopstveni udeli odnose upravo na ESOP“, zaključio je Rilaković.

Autorka: Milica Rilak

Tekst je objavljen u letnjem dvobroju časopisa Biznis.rs