Zbog nasleđa socijalizma plate niže za petinu

Rast plata poslednjih godinu dana u Hrvatskoj najviše se pripisuje hroničnom nedostatku radnika, ali iz redova hrvatskih ekonomista redovno se čuju apeli vladama da se preduzme poreska reforma i smanje visoki nameti zbog kojih su plate radnika male u odnosu na druge zemlje, a njihovi proizvodi nekonkurentni.

Oni su nedavno upozoravali i da 42 odsto bruto plate odlazi državi. Analiza Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ) o prosečnim bruto platama u prerađivačkoj industriji u članicama Evropske unije pokazuje da visinu plata i velike razlike između zemalja u EU determiniše i niz drugih elemenata koji određuje produktivnost rada. Najzanimljiviji zaključak je da na tolike razlike uveliko utiče nasleđe socijalizma, prenosi Poslovni.hr.

To je uočljivo iz same rang liste o visina plata, koje po satu rada isplaćuju industrijalci u pojedinim zemljama. Naime, one su najviše u starim članicama EU, a zemlje iza nekadašnje “gvozdene zavese” su pri dnu sa bruto platama koje su i do nekoliko puta manje.

Bruto plata najviša u Danskoj, najniža u Bugarskoj

Najviša bruto plata po satu, prema podacima Zavoda za statistiku EU (Eurostat) za 2021. godinu, isplaćuje se u Danskoj (48,5 evra), dok je najniža (5,8 evra) u Bugarskoj od nje osam i po puta manja. Više od 40 evra bruto satnice imali su i radnici kod prerađivača u Belgiji, Švedskoj i Nemačkoj, a gotovo 40 evra u Austriji i Francuskoj.

Među nekadašnjim socijalističkim zemljama najviše bruto plate imaju zaposleni u pogonima u Sloveniji (20,3 evra), i to je dvostruko više nego u Hrvatskoj, gde sat rada proizvođača stoji u proseku 10,3 evra.

Toliku bruto zaradu imaju i industrijski radnici u Letoniji, a niže od toga još su, uz Bugarsku, samo plate u Rumuniji.

Trend pokazuje da je u većini zemalja cena rada u industriji rasla, posebno u Danskoj i Švedskoj, dok su u nekim zemljama zabeležena i neznatna smanjenja. U Hrvatskoj je tako u 2019. godine bruto plata po satu iznosila 10,1 evro, godinu kasnije 9,9 evra, da bi lane porasla na 10,3 evra.

Najveći udeo stručnjaka, u ukupnom broju zaposlenih u prerađivačkoj industriji, imaju Finska (23,8 procenata) i Luksemburg (229 odsto), a po udelu tehničara prednjače Švedska (24,8 procenata) i Francuska (24,6 odsto), dok su po relativnom opsegu investicija u strojeve i opremu lideri industrijalci u Belgiji (305.000 evra po radniku), te Švedskoj (262.500).

Na dnu su bivše socijalističke zemlje: Slovačka po udelu stručnjaka (3,6 procenata), Rumunija po broju tehničara (4,5 odsto), a Bugarska po ulaganjima u mehanizaciju i opremu (34.200 evra po radniku). U Hrvatskoj među zaposlenima u industriji stručnjaci čine 7,6 procenata, tehničara je 12,3 odsto, a u proseku su po radniku investicije u iznosile 60.000 evra.

HZZ-ovi analitičari ističu da, budući da deo današnjih razlika u platama može da odražava istorijski „hendikep“ zemalja koje su bile socijalističke, taj činilac takođe treba uzeti u obzir. Po njihovim kalkulacijama istorijsko nasleđe socijalizma smanjuje današnje plate u industriji za 21 procenat.