Mališa Đukić, profesor Beogradske bankarske akademije, za Biznis.rs o posledicama povećanja ključnih kamata i efektima na srpske građane i privredu

Naglo povećanje kamatnih stopa može da izazove recesiju

BankeBerzaIntervjuInvesticijeMesečnikNovac

16.7.2022 16:16 Autor: Marija Jovanović 17

Naglo povećanje kamatnih stopa može da izazove recesiju Naglo povećanje kamatnih stopa može da izazove recesiju
Centralne banke širom sveta krenule su u obračun sa inflacijom, a glavno oružje u ovoj borbi im je podizanje ključnih kamatnih stopa. Američka centralna... Naglo povećanje kamatnih stopa može da izazove recesiju

Centralne banke širom sveta krenule su u obračun sa inflacijom, a glavno oružje u ovoj borbi im je podizanje ključnih kamatnih stopa. Američka centralna banka nedavno je povećala referentnu kamatnu stopu za 0,50 procentnih poena, što je najveća promena od 2000. godine.

Takođe, Evropska centralna banka (ECB) iznela je planove za povećanje kamatnih stopa prvi put posle više od jedne decenije. ECB je saopštila da namerava da podigne svoju ključnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena na idućem sastanku u julu – na minus 0,25 odsto, a ponovno podizanje kamata očekuje se i u septembru, verovatno za više od 0,25 procentnih poena.

Očigledno je da se posledice geopolitičkih previranja reflektuju i na Srbiju. Naime, gotovo istovremeno kada je Evropska centralna banka najavila planove za povećanje kamata, Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na sednici 9. juna da treći mesec zaredom poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 2,5 odsto.

Kakve posledice će na globalnom nivou doneti povećanja ključnih kamatnih stopa američkog FED-a i Evropske centralne banke i kako će se podizanje referentne kamate Narodne banke Srbije odraziti na srpske građane i privredu u razgovoru za Biznis.rs objašnjava profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić.

– Postojeća i najavljena povećanja kamatnih stopa u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) imaju za cilj da uspore rast cena, odnosno da smanje izuzetno visoku stopu inflacije. U uslovima neizvesnosti i slabog privrednog rasta većina donosilaca odluka u američkoj centralnoj banci – Federalnim rezervama (FED) smatra da je restriktivna monetarna politika adekvatan odgovor na postojeće okolnosti. Zbog povezanosti finansijskih tržišta povećanje kamatnih stopa u SAD poskupljuje kredite i dužničke instrumente ne samo u Severnoj Americi, već i globalno. Prilikom naglog povećanja kamatnih stopa raste i verovatnoća izbijanja recesije. Procena FED-a je da skok kamatnih stopa neće ugroziti privredni rast.

Foto: Pixabay.com

Iako su naša privreda i građani, kada je reč o stranoj valuti, više vezani za evro nego za američki dolar, jasno je da će potezi FED-a uticati i na srpsko tržište. Na koji način podizanje ključnih kamata može da utiče na Srbiju, poslovanje naše privrede i životni standard građana?

– Na našem tržištu kapitala, a posebnu na tržištu državnih obveznica, prisutni su investitori iz SAD i Evrope. U periodima visoke likvidnosti i izuzetno niskih kamatnih stopa viškovi novca su usmeravani i ka srpskom tržištu kapitala, što je državi omogućilo jeftino zaduživanje emisijom dužničkih instrumenata. Usled promene monetarne politike u SAD smanjuje se interesovanje za ulaganja na inostranim tržištima, a to može dovesti do rasta kamata, odnosno očekivanih prinosa na državne obveznice Republike Srbije.

Kako će se promena kamatnih stopa Evropske centralne banke reflektovati na srpsku ekonomiju? Šta će to značiti za kredite indeksirane u evrima?

– Slično dinarskim kreditima sa promenljivom kamatnom stopom, krediti indeksirani u evrima će poskupeti u skladu sa rastom ključnih kamatnih stopa i euribora. Najveće povećanje rata se može očekivati na početku otplate, jer je tada učešće kamate u rati najveće. Kod dugoročnih stambenih kredita kod kojih je prošlo više od polovine perioda otplate povećanje rate će biti vrlo malo. Pored kretanja euribora visina rate zavisi i od kursa dinara u odnosu na evro. Uzimajući u obzir izjave zvaničnika Narodne banke Srbije, stabilnost kursa dinara je jedan od prioriteta monetarne politike, tako da ne treba očekivati skok rate po osnovu promene deviznog kursa.

Privrednici najviše uzimaju kredite za obrtna sredstva i investicije

Kada je reč o kretanju domaće kreditne aktivnosti, u Narodnoj banci Srbije za Biznis.rs ističu da je trend stabilnog rasta, koji je prisutan već nekoliko godina, nastavljen i tokom 2022. godine. Nakon što su 2021. zabeležili gotovo dvocifren međugodišnji rast četvrtu godinu zaredom, ukupni domaći krediti prema nemonetarnom sektoru su u 2022. ubrzali međugodišnji rast na 12,5 odsto u aprilu.

– Kreditna aktivnost prvenstveno je vođena rastom kredita privredi (14,3 odsto međugodišnje), u čijoj strukturi dominiraju krediti za obrtna sredstva i investicije, a zatim kreditima stanovništvu (10,2 odsto međugodišnje), gde su najzastupljeniji gotovinski i stambeni krediti. Pritom, tokom prošle godine, a to je nastavljeno i ove godine, stambeni krediti su u većoj meri povećani u poređenju sa gotovinskim kreditima – navode u Narodnoj banci Srbije.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na svojoj junskoj sednici da treći mesec uzastopno poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 2,5 odsto. Kakva su Vaša očekivanja, mislite li da će se trend rasta ključne kamate nastaviti i ubuduće? Šta ovo povećanje referentne kamatne stope znači za privrednike, a šta za građane Srbije?

– Pošto Srbija kao i ogromna većina zemalja uvozi inflaciju vrlo je teško davati predviđanja. Prekinuti lanci snabdevanja, skok cena energenata i hrane, kao i neizvesnost u pogledu rata u Ukrajini faktori su na koje ne možemo da utičemo. Isti faktori su i glavni uzročnici visoke inflacije. Ono što znamo je da povećanje referentne kamatne stope svakako poskupljuje zaduživanje građana i privrede.

Koje bankarske usluge i proizvodi bi mogli da poskupe i u kom obimu?

– Krediti i sve usluge banaka – kreditne kartice, dozvoljeni minus i zajmovi sa promenljivom kamatnom stopom će poskupeti. Obim povećanja ne bi trebalo da bude značajan, jer ako je kamatna stopa na primer bila 7,5 odsto, povećanje za 0,5 odsto neće drastično povećati ratu kredita. Rast će zavisiti i od učešća kamate u rati kredita. Na početku otplate zajma učešće kamate je veće, što znači da će i povećanje mesečne rate biti veće u poređenju sa ratom kredita koji je pri kraju otplate. Krediti kod kojih je ugovorena fiksna kamatna stopa neće poskupeti.

Kako će se ove promene odraziti na štednju? Šta je Vaš savet građanima kada je reč o štednji, koja valuta je najstabilnija za čuvanje na duži rok? 

– Zaoštravanje monetarne politike u SAD i Evropi svakako će se odraziti i na štednju. Očekuje se izlazak iz zone negativnih kamatnih stopa na depozitne olakšice kod ECB, kao i blagi rast kamata na štednju krajem trećeg i tokom četvrtog kvartala ove godine. Imajući u vidu makroekonomsku stabilnost Srbije i povezanost srpske privrede sa evropskim zemljama, dinar i evro su ključne valute za štednju.

Geopolitičke tenzije su povećale oscilacije deviznih kurseva. Štednja u drugim valutama stvara dodatni rizik jer bi, na primer, pad vrednosti dolara u odnosu na evro stvorio gubitak za one koji čuvaju novac u dolarima i obrnuto.

Autor: Marija Jovanović

Tekst je objavljen u junskom broju štampanog izdanja Biznis.rs

Tagovi
BANKE KAMATA
  • GOCA BG

    16.7.2022 #1 Author

    Svakako nije dobro…

    Odgovori

  • LJUBIŠA

    17.7.2022 #2 Author

    Banke će uvek tražiti način da se zaštite…

    Odgovori

  • MAJA

    17.7.2022 #6 Author

    Banka svoje proizvode uvek drze na ceni

    Odgovori

  • ZVE84

    17.7.2022 #7 Author

    Umesto država to da reguliše, sve ide preko kičme naroda.

    Odgovori

  • Bella

    17.7.2022 #8 Author

    Zlo i naopako ko ima kredit …

    Odgovori

  • Milovan94

    17.7.2022 #9 Author

    Teško nama šta nam banke rade

    Odgovori

  • kaćica

    17.7.2022 #10 Author

    Bez nerviranja prezivecemo i to.

    Odgovori

  • GOCA BG

    17.7.2022 #11 Author

    Sto nije isljuceno da moze da se desi…

    Odgovori

  • Ika

    17.7.2022 #12 Author

    Recesija je vec krenula

    Odgovori

  • VILENJAK

    17.7.2022 #13 Author

    Banke će uvek naći najbolje rešenje po njih. Ne brinem se ni najmanje.

    Odgovori

  • TINA

    17.7.2022 #15 Author

    Banke se uvek prilagodjavaju trzistu

    Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    18.7.2022 #16 Author

    Kada su kamate u pitanju biće sve gore

    Odgovori

  • SUNCOKRET

    18.7.2022 #17 Author

    Nisam čula nikakav pametan savet.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.