Može li poseta Pekingu biti prekretnica u tehnološkom napretku Srbije?

Potpisani sporazumi tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kini krajem maja 2026. godine mogli bi značajno da promene dosadašnji obrazac proizvodnje i strukturu trgovinske razmene, posebno kada je reč o izvozu visokotehnoloških proizvoda Srbije, ocenio je urednik Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) Ivan Nikolić u junskom izdanju.

Iako je trgovinski deficit sa Kinom u ovoj oblasti i dalje ogroman – uvoz je 2025. godine bio 78 puta veći od izvoza, nova faza saradnje mogla bi doneti kvalitativno drugačiji pristup.

Umesto dosadašnjeg modela u kojem je Srbija uglavnom uvozila gotove visokotehnološke proizvode iz Kine, nova saradnja se usmerava na zajedničku proizvodnju i transfer tehnologija.

Potpisani su investicioni sporazumi vredni 953 miliona evra. Pored robotike, potpisani su sporazumi i u oblasti automobilske industrije, proizvodnje komponenti za električna vozila, sistema osvetljenja, turbopunjača i  aluminijumskih kućišta za baterije.

Takođe, potpisan je i Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti veštačke inteligencije i strateški sporazum o tehnološkom razvoju i inovacijama.

Tri ključne koristi

Dosadašnji izvoz visokotehnoloških proizvoda Srbije u Kinu iznosio je 17 miliona evra u 2025. godini, što je izuzetno nisko u poređenju sa uvozom od 1,34 milijarde evra. Nova ulaganja mogla bi da promene ovu sliku na nekoliko načina, smatra Nikolić.

Prvo, umesto da izvozi u Kinu gotove proizvode koji su retki i mali po obimu, Srbija će postati proizvodna baza za visokotehnološke proizvode koji će se, prema najavama, izvoziti na evropsko i svetsko tržište. To znači da će izvoz rasti, ali ne nužno u pravcu Kine – već u pravcu Evropske unije i drugih tržišta.

Drugo, transfer tehnologije i znanja koji dolazi sa ovim investicijama dugoročno jača domaću industriju. Iskustvo sa prethodnim talasima kineskih investicija – poput Zijina u Boru, HBIS-a u Smederevu ili Linglonga u Zrenjaninu – pokazuje da dolazak kineskog kapitala donosi rast zaposlenosti, povećanje izvoza i modernizaciju proizvodnih kapaciteta.

Konačno, Srbija je zatražila uključivanje u lance snabdevanja čipovima, što je potpuno nova dimenzija saradnje koja bi mogla da podigne njen izvozni potencijal u najsloženijim segmentima visoke tehnologije.

„Ipak, potrebno je imati u vidu da su ove investicije tek najavljene i da će trebati vremena da se realizuju. Takođe, deficit u trgovini visokom tehnologijom sa Kinom je toliko dubok da ga ni najavljene investicije neće brzo preokrenuti. Srbija i dalje uvozi ogromne količine telekomunikacione opreme, računarskih mašina, optičkih instrumenata i poluprovodnika iz Kine, a domaća proizvodnja ovih proizvoda tek treba da se razvije“, upozorava Ivan Nikolić.

U svakom slučaju, susret predsednika dve zemlje i potpisani sporazumi nagoveštavaju prelazak sa faze u kojoj je saradnja bila najvećim delom usmerena na infrastrukturu i rudarstvo na fazu u kojoj je fokus na visokim tehnologijama, robotici i veštačkoj inteligenciji. Izvozni rezultat Srbije u high-tech sektoru će verovatno rasti, ali će taj rast u početku biti više usmeren ka evropskom tržištu nego ka Kini.

Dugoročno gledano, ove investicije grade osnovu za to da Srbija postane regionalni centar za proizvodnju naprednih  tehnoloških proizvoda, što bi trebalo da se odrazi i na strukturu spoljnotrgovinske razmene u narednim  godinama.

Ipak, za značajnije smanjenje deficita sa Kinom biće potrebno više godina i dodatni napori u izgradnji sopstvenih tehnoloških kapaciteta.

Izvoz procentualno raste brže od uvoza

Posmatrajući period od 2013. do 2025. godine, Srbija beleži značajan rast u razmeni visokotehnoloških proizvoda, kako na strani uvoza tako i na strani izvoza. Ono što posebno ohrabruje jeste činjenica da izvoz raste znatno brže od ukupne razmene, što ukazuje na postepeno smanjenje tehnološkog jaza i jačanje domaće proizvodne baze u sektorima višeg stepena obrade.

Ukupna vrednost razmene visokotehnoloških proizvoda porasla je sa 1.243 miliona evra u 2013. godini na 5.538 miliona evra u 2025. godini, što predstavlja rast od 345 odsto.

Istovremeno, izvoz visoke tehnologije je u istom periodu skočio sa 220 miliona evra na 1.437 miliona evra, odnosno čak 553 procenata. Ovo znači da izvoz raste skoro duplo brže od ukupne razmene, što je pozitivan signal o jačanju konkurentnosti domaće  industrije.

Srpska visokotehnološka industrija je u periodu od 2013. do 2025. godine napravila ogroman napredak, posebno u sektorima vazduhoplovstva, delova za gasne turbine i električnih komponenti.

Izvoz raste znatno brže od uvoza, što je pozitivan signal, ali se i dalje radi o niskoj bazi. Udeo visoke tehnologije u ukupnom izvozu je i dalje ispod pet odsto, što znači da Srbija pretežno izvozi proizvode nižeg stepena obrade.

Udeo visokotehnoloških proizvoda u ukupnom izvozu Srbije porastao je sa 2,1 odsto u 2013. na pet procenata u 2024. godini, da bi tokom 2025. bio registrovan blagi pad na 4,6 odsto.

Ova redukcija nije posledica opšteg slabljenja visokotehnološkog sektora, već pre svega pada izvoza naoružanja sa 96,7 miliona evra u 2024. na 45,1 milion evra u 2025. godini.

„Kada se zagledamo dublje u samu strukturu izvoza dolazimo do najzanimljivijih uvida. Motori za vazduhoplove su daleko najveći pojedinačni izvozni proizvod Srbije sa vrednošću od 429,8 miliona evra u 2025. godini. Na drugom mestu su ploče, paneli i konzole za napon do hiljadu volti sa 241,8 miliona evra, dok su delovi za gasne turbine treći po veličini sa 206,4 miliona evra. Ova tri proizvoda zajedno čine više od 60 odsto ukupnog visokotehnološkog izvoza Srbije“, napominje Nikolić.

Geopolitički, Srbija je čvrsto povezana sa Nemačkom kao najvećim izvoznim tržištem, dok je na uvoznoj strani Kina dominantan partner, posebno u elektronici i računarima. Ova asimetrija – izvoz ka Evropi, uvoz  iz Kine – predstavlja specifičan obrazac koji će verovatno oblikovati i u budućnosti industrijsku politiku zemlje.

Pritom, najveći izazov ostaje povećanje udela visoke tehnologije u ukupnom izvozu i redukcija trgovinskog deficita u ovoj oblasti, koji u 2025. godini iznosi oko 2,7 milijardi evra, zaključuje Ivan Nikolić.