Poslovne banke u Crnoj Gori nisu zainteresovane za direktan platni promet sa Srbijom

Nijedna kreditna institucija u Crnoj Gori nije izrazila zainteresovanost da se priključi kliringu međunarodnih plaćanja u devizama.

“CBCG nema mandat da utiče na komercijalne poslove i uslove banaka i ne može obavezati kreditne institucije koji će platni sistem koristiti prilikom obavljanja međunarodnih transakcija sa finansijskim institucijama u Srbiji ili bilo kojoj drugoj zemlji, osim u slučaju kada se radi o aktivnostima koje bi imale direktan uticaj na finansijsku stabilnost, što ovde nije slučaj”, objašnjavaju iz Centralne banke Crne Gore (CBCG) odgovarajući na pitanje zašto i dalje nema direktnog platnog prometa sa Srbijom.

Pitanje uspostavljanja direktnog platnog prometa između Crne Gore i Republike Srbije aktuelno je već deceniju i po, a komunikacija sa Narodnom bankom Srbije (NBS) o ovom pitanju, kako su naveli, nije ni prekidana, piše eKapija.

“Naime, još 13. 9. 2007. godine guverneri centralnih banaka Crne Gore, Republike Srbije i Bosne i Hercegovine zaključili su bilateralne sporazume o kliringu međunarodnih plaćanja, sa ciljem da se uspostavi regionalni multilateralni kliring na teritoriji ovih država. Za operatera sistema, odnosno procesora, ovlašćena je Narodna banka Srbije. Što se tiče ovog platnog sistema, od 2007. godine do danas koristi ga 13 od 21 kreditne institucije u Republici Srbiji i šest od 23 kreditne institucije u Bosni i Hercegovini”, precizirali su iz CBCG.

Istakli su da su svi preduslovi za operacionalizaciju ovog platnog sistema već uspostavljeni.

“Neophodna infrastruktura je obezbeđena od potpisivanja sporazuma, odnosno od 2008. godine. Naime, sa tehničkog, operativno-funkcionalnog aspekta, aranžman je testiran posle potpisivanja sporazuma, a za samu implementaciju je potrebno da neka od kreditnih institucija u Crnoj Gori pokaže zainteresovanost i podnese zahtev za zaključenje ugovora o učešću u kliringu”, kazali su iz CBCG.

Podvukli su da kreditne institucije za sada nisu pokazale zainteresovanost za pristupanje kliringu međunarodnih plaćanja sa Republikom Srbijom i BiH. Jedna nesistemska kreditna institucija je krajem 2022. godine tražila dodatne informacije bez daljih aktivnosti.

Razlozi koje su kreditne institucije navele su raznovrsni i direktno su u vezi sa njihovim poslovnim modelima i strateškim pozicijama po pitanju međunarodnih platnih transakcija sa regionom. Tako su pojedine institucije navele da pravnim licima već nude povlašćene tarife za prekogranična plaćanja, druge kreditne institucije su navele da već imaju uniformnu tarifu za region u okviru bankarske grupe kojoj pripadaju, dok za klijente izvan grupe imaju dogovorene povlašćene tarife.

“Neke kreditne institucije koje u okviru grupe imaju svoje članice u Srbiji i imaju sporazume sa članicama grupe u Srbiji o procesuiranju platnih naloga prema Srbiji, navele su da imaju izuzetno povoljnu klauzulu za klijente, gde se ne naplaćuju troškovi korespondenta, a celokupan iznos se prosleđuje banci korisnika. Takođe, neke od kreditnih institucija imaju mali broj transakcija sa Republikom Srbijom, što im ne opravdava troškove povećanja kompleksnosti sitema, imajući u vidu zahteve implementacije i raspoloživost internih resursa”, naveli su iz CBCG.

Neke kreditne institucije imaju strateški stav da put ka optimalnom modelu treba tražiti u okviru postojećih strateških inicijativa za unapređenje prekograničnih plaćanja koje uključuju sve zemlje Zapadnog Balkana, kao i u kontekstu potencijala koji donosi evropska perspektiva zemalja regiona.

Na pitanje šta bi banke, a šta klijenti dobili, a šta izgubili uspostavljanjem platnog prometa sa Srbijom, iz CBCG su kazali da bi klijenti imali još jedan platni sistem na raspolaganju za realizaciju međunarodnih platnih transakcija, odnosno kreditne institucije bi imale još jedan platni sistem za međunarodna plaćanja sa Srbijom i BiH u ponudi.

“Već godinama se iz nekompetentnih izvora može čuti proizvoljno tumačenje da bi se uspostavljanjem kliringa međunarodnih plaćanja sa Republikom Srbijom, privredi Crne Gore uštedelo više od 10 miliona evra godišnje. Radi dobijanja preciznih podataka, CBCG je u oktobru 2022. uradila analizu obračunatih naknada po osnovu platnog prometa sa Republikom Srbijom, koje ukazuju na neutemeljenost ovih procena”, kažu iz CBCG.

Platni promet sa Srbijom se obavlja na isti način i pod istim uslovima kao i sa svakom drugom zemljom – preko korespondentskih banaka. Za razmenu poruka koristi se SWIFT mreža.

“Međunarodne platne transakcije sa Srbijom se u većini slučajeva obavljaju preko korespondentskih banaka iz Nemačke, mada u poslednje vreme raste broj korespondentskih banaka i iz drugih zemalja EU. Ukoliko se platne transakcije izvršavaju preko banaka iz iste grupacije ili sa korespondentskom bankom sa kojom je odrađena razmena ključeva (RMA), one se realizuju istog dana i uz niže troškove. U suprotnom, realizacija ovih platnih transakcija je uglavnom u periodu T0 (isti dan) do T2 (drugi dan od dana uplate), pri čemu postoji razlika u naknadama ukoliko se želi izvršiti realizacija istog dana. Naknade za međunarodna plaćanja se nalaze na sajtovima kreditnih institucija i na sajtu CBCG i variraju od jedne kreditne institucije do druge”, pojasnili su iz CBCG.