Rast kamata nije više stvar ekonomskih prognoza, već međunarodnih odnosa

„Mislim da centralne banke trenutno rade ono što moraju u teškim vremenima, a to znači da donose teške odluke kako bi kompenzovale inflaciju koja je ove godine porasla, kao što znamo, iz različitih razloga, ali uglavnom zbog faktora koje nismo mogli očekivati, zbog geopolitičkih tenzija i rasta cena sirovina. Ovo nas dovodi do podsećanja na prethodna vremena, jer smo verovatno predugo živeli sa vrlo mirnom monetarnom politikom, sa nultim, pa čak i negativnim kamatama u pojedinim valutama kao što je evro.“

Ovako monetarnu politiku koju trenutno vode centralne banke širom sveta ocenjuje Gonzalo Gasos, viši direktor za prudencijalnu politiku i superviziju u Evropskoj bankarskoj federaciji. On je i član Nadzornog odbora Evropskog bankarskog instituta, a u ekskluzivnom intervjuu za Biznis.rs podseća da je pre samo dve godine tema razgovora ekonomista i bankara bila pretnja moguće deflacije.

“Postoje izazovi i rizik, i mislim da centralne banke čine najbolje što mogu da bi na pravi način upravljale monetarnom politikom kroz ova turbulentna vremena. Jedna od odluka koje moraju biti donete su praćenje inflacije i postepeno povećavanje kamata, korak po korak, tokom proteklih meseci, uz nadu da će se situacija što pre popraviti i onda će dalja reakcija verovatno biti nešto ‘mekša’”, ocenjuje Gasos u razgovoru koji smo vodili na marginama prve međunarodne konferencije o savremenom upravljanju u finansijskom poslovanju – CFMC|2022 održane u Beogradu.

Koliko očekujete da bi mogao da traje rast kamata? Da li podaci o inflaciji u novembru, koji pokazuju da je rast cena u EU i evrozoni blago usporio, znači da mere ECB i ostalih centralnih banaka daju prve rezultate?

“Mislim da to niko ne može da zna, jer živimo u neizvesnim vremenima. Imamo geopolitičke tenzije koje nijedan ekonomista ne može da predvidi i to više nije stvar ekonomskih prognoza, već međunarodnih odnosa i kapaciteta da se upravlja situacijom. Što se tiče usporavanja inflacije, možemo tvrditi da su najnoviji podaci makar delom rezultat mera koje je preduzela Evropska centralna banka. Zahvaljujući tome vidimo preokretanje trenda, ali je inflacija i dalje visoka. Dobro je ipak što nije nastavila da raste u novembru.“

Ekonomisti i analitičari upozoravaju da bi borba protiv inflacije na ovaj način mogla negativno da utiče na privredu i da dovede do recesije, pa su uglavnom podeljeni u oceni šta je “manje zlo”. Kakvo je Vaše mišljenje – da li na prvo mesto treba staviti suzbijanje inflacije ili privredni rast?

“Koju god akciju da preduzmete, ona će imati efekat i na jednu i na drugu stranu, ali ja ću na ovo odgovoriti pitanjem – da li bi situacija bila bolja bez ovakvih poteza? Da li možemo da zamislimo svet u kome je inflacija veća od 10 procenata, a centralne banke se drže svojih kvantitativnih olakšica koje bi verovatno dovele privredu u situaciju gde bi bilo besplatnog finansiranja za sve? To su teške mere, ali nam ekonomska teorija na kraju govori da bi finansije trebalo koristiti za projekte i preduzeća koja su održiva, koja imaju budućnost, a ne za održavanje svih kompanija koje će dugoročno plutati na tržištu.

To je moglo da se uradi u slučaju pandemije, kada su određeni sektori bili iznenada pogođeni. Tada smo imali kombinovanu reakciju koja je uključivala i monetarnu politiku, da bi se pomoglo kompanijama da se izbore za uobičajeno poslovanje, kao što se desilo u sektoru ugostiteljstva. Videli smo da ova delatnost beleži dobre rezultate ove godine, što znači da su im mere pomogle da ne propadnu zbog pandemije.

Ipak, situacija u kojoj smo danas je drugačije prirode i pogađa celu privredu. Ako ne podignete kamate, onda biste finansirali sve kompanije duže vreme, a to verovatno nije dobra situacija u globalu.“

Koliko je verovatna opasnost od pojave stagflacije, na koju takođe ukazuju ekonomski stručnjaci i pojedini bankari?

“Kao što sam rekao, trenutna situacija zahteva reagovanje sa više strana, a ne samo prilagođavanje monetarne politike, i usklađivanje sa državnim merama koje mogu da pomognu onima koji bi mogli da zaostanu u poslovanju. Dakle, biće određenih sektora sa manjim prihodima, na koje će više uticati inflacija, tako da je zadatak vlada da razmišljaju kako da pomognu najranjivijim delatnostima da prođu kroz ovaj period”.

Srpski bankarski sektor dobro stoji sa takozvanim problematičnim ili nenaplativim kreditima (NPL) koji su sa 20 odsto u 2015. godini pali na rekordno nizak nivo od 3,19 odsto u septembru ove godine. Da li mislite da bi situacija mogla da se pogorša zbog rasta kamata i skupljeg novca, jer mnogi građani Srbije imaju dugoročne stambene kredite? Da li bi oni mogli da imaju problem sa otplatom, a banke sa naplatom mesečnih rata?

“Kao što ste naveli, trend problematičnih kredita (NPL) u Srbiji je veoma sličan kao i u mnogim evropskim zemljama. Videli smo vrhunac NPL-ova pre otprilike deset godina, kada je bilo previše takvih zajmova da bi bankarski sektor mogao da upravlja njima. Moramo da kažemo da su banke u međuvremenu postigle značajan rezultat i uspele da očiste nasleđe loših kredita iz prethodnog perioda.

Što se tiče mogućeg efekta trenutne krize na NPL-ove, mislim da je to pitanje ciklusa. Ne možete izbeći da nivo NPL-ova ide gore ili dole, u zavisnosti od ekonomskih ciklusa. Ono što možete uraditi je da preduzmete mere i da budete bolje pripremljeni za borbu sa takvim kreditima kada se pojave. U ovom trenutku mi pratimo naš barometar upravljanja rizikom i nivo NPL-ova u Evropi i dalje ide naniže. Čak moram da dodam da je to pomalo iznenađujuće, jer smo očekivali da će se ponovo pojaviti strahovi od rasta NPL-ova zbog pandemije, ali ne vidimo da se to dešava. Kako god, bankarski sektor nastavlja da pravi određene rezerve za ono što bi moglo da se dogodi.“

Ima li neke sličnosti između aktuelne krize i svetske finansijske krize pre petnaestak godina?

“Mislim da nema. To su krize različite prirode, a drugačije su bile i okolnosti i priprema finansijskog sektora. Ako pričam u ime banaka – banke su mnogo bolje pripremljene za krizu koja nam sledi i u koju ulazimo, mnogo su otpornije, i to je važan faktor da bi pomogle vladama da rade svoj posao i da nas izvedu iz ove krize. Podsećam, 2007. godine je postojao sistemski rizik u bankarskom sektoru, i tada je problem bio finansijske prirode. Izazov koji sada imamo pred sobom nije finansijski, već je finansijski problem posledica prvobitnog problema koji je pre tri godine bila pandemija, a danas su rat i geopolitičke tenzije.”

Kako će energetska kriza uticati na celu situaciju? Zima je tek počela, a energenti su skuplji nego ikada.

“Mislim da ovo pitanje ima dva odgovora. Prvi je kratkoročan, gde će naredna zima ili možda naredne tri zime – kada će privreda i građani i dalje biti zavisni od fosilnih goriva – zahtevati od država i vlada da brinu o ljudima i kompanijama, i mnoge države već pomažu u rešavanju osnovnih potreba. Drugi odgovor je dugoročan, gde Evropa preduzima korake da postane sve manje zavisna od energije koju dobija iz fosilnih goriva – reč je o takozvanoj “zelenoj tranziciji” i putu ka još više autonomije koja će biti benefit za evropsko društvo u godinama koje dolaze.”