Recesija gotovo izvesna u industrijski razvijenim zemljama Evrope

U evropskim zemljama koje su nama najvažnije – Italiji i Nemačkoj, recesija je gotovo izvesna. Kriza je najdublja u industrijski razvijenim zemljama Evrope, zbog pada konkurentnosti. To je dugoročni fenomen, koji je produbljen poskupljenjem energenata, ocenio je u razgovoru za Biznis.rs Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu.

Istovremeno, predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard (Christine Lagarde) najavljuje nastavak politike povećanja kamatnih stopa. Ona je nagovestila da će kamatne stope najverovatnije biti podignute za 50 baznih poena (0,5 odsto) u cilju daljeg obuzdavanja inflacije.

“Moja glavna briga je inflacija. Ne želimo da razbijemo ekonomiju, to nije naš cilj, ali želimo da ukrotimo inflaciju. Povećanje kamatnih stopa je naš glavni alat da to postignemo, jer to umanjuje potražnju i smanjuje inflatorne pritiske. U ovom trenutku ekonomija je otporna, zaposlenost je visoka, a nezaposlenost na najnižem nivou ikada”, rekla je Lagard, prenosi Al Jazeera.

Ona je ocenila da bi podrška evropskih vlada ugroženim kategorijama stanovništva trebalo da bude usmerena na određeni rok. Prema njenim rečima, nakon stabilizacije cena, vlade bi trebalo da ukinu podršku, jer se građani na taj način podstiču da štede energiju „umesto da je troše kao da ne košta ništa“.

Kamatne stope u evrozoni sada su na oko tri odsto, a Lagard je nagovestila njihovo povećanje na više od četiri procenta. Predsednica ECB navela je da mnogi ekonomski stručnjaci ne isključuju povećanje kamatnih stopa u 2024. godini. Ona je ocenila da to ukazuje na to da se radi na obuzdavanju inflacije, da postoji napredak, ali da je ostalo još puno posla da se obavi.

Komentarišući najave novih monetarnih zatezanja u evrozoni, Ivan Nikolić je ocenio da vlade u Evropi ne idu u korak sa merama za obaranje inflacije.

„Nalaze se izgovori za veću potrošnju. Povećavaju se vojni budžeti, isplaćuju se subvencije, primenjuju se mere podrške koje su možda neopravdane“, kaže Nikolić.

Naš sagovornik je podsetio da je u evrozoni već došlo do pada realnog prometa za pet do šest procenata i da bi to samo po sebi trebalo da deluje deinflatorno. „To je efekat pada kupovne moći“, naveo je Nikolić, dodajući da je zaoštravanje monetarne politike dovelo i do pada potražnje za novim kreditima.

On je istakao da evrozona ima većih problema od same inflacije, koja će, kako je naveo – padati. Objasnio je da monetarna politika ima odložene efekte, kao i da inflacija jeste problem, ali da je ona verovatno dostigla vrhunac i da će sada popuštati. Za evropsku ekonomiju, pre svega u industrijskim zemljama, problem je gubitak plasmana proizvoda.

„Izvoz Nemačke, najrazvijenije zemlje Evrope, u Rusiju pao je 45 odsto. Tursko tržište takođe postaje problematično zbog gubitka kupovne moći, a problem su i američke subvencije za zelenu proizvodnju“, kazao je Nikolić i naglasio da slabljenje ključnih ekonomija evrozone ne ide u prilog Srbiji, jer one čine 25 odsto našeg izvoza.

Kada je reč o nenaplativim kreditima u Srbiji, čiji rast očekuju mnogi bankari, Nikolić veruje da je ključno da se održi standard stanovništva. „Za sada nema naznaka problema. Nenaplativi krediti su trenutno na istorijskom minimumu od oko tri odsto, a bankarstvo je likvidno“, rekao je naš sagovornik.