Ekonomija deljenja je sve prisutnija, vrednost platformi na berzi svakodnevno raste

„Ekonomija deljenja je veoma prisutna u svetu danas i njena prisutnost raste. Kada pogledate platforme poput Airbnb i vidite da njihova vrednost na svetskoj berzi svakodnevno skače, shvatite da ih ljudi u velikoj meri koriste. Nova ekonomija saradnje nudi mnoge prednosti građanima, kao što su lak pristup uslugama i pronalaženje fleksibilnog zaposlenja, ali istovremeno dovodi i do brojnih izazova“, rekao je ekskluzivno za Biznis.rs dr Šaul Šalvi, profesor Bihevioralne etike u Centru za istraživanje eksperimentalne ekonomije i političkog odlučivanja Amsterdamske škole ekonomije.

Profesor Šalvi proučava teme kao što su pravičnost, jednakost, vrednosti i norme. Posebno ga zanima kako se ljudi ponašaju kada njihove odluke i postupci utiču na druge. Trenutno je njegov tim fokusiran na razumevanje psiholoških faktora koji utiču na ponašanje ljudi kada koriste platforme ekonomije deljenja.

On je bio jedan od govornika na prvoj Međunarodnoj konferenciji o ekonomiji delјenja i savremenim poslovnim modelima IC-SHARE 2024 koja je organizovana u okviru projekta PANACEA na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu 10. i 11. maja.

Ekonomija deljenja predstavlja društveno-ekonomski sistem u kojem potrošači učestvuju u stvaranju, proizvodnji, distribuciji, trgovini i potrošnji dobara i usluga. Ovaj novi poslovni model baziran je na platformama i praktično podrazumeva da se ponuda i potražnja dovedu u direktan odnos, bez posrednika. Upravo zbog tog odstupanja od tradicionalnih načina poslovanja često su tema naučne, ali i stručne javnosti.

Na pitanje da li je danas u svetu ekonomija deljenja zaista prisutna, Šaul Šalvi odgovara – apsolutno! On, pak, naglašava da je neophodno, pored brojnih benefita ovog ekonomskog koncepta, napomenuti da on donosi i određene negativne posledice.

“Ljudi zaista vole da dele, ali deljenje putem platformi takođe nosi posledice o kojima se ređe raspravlja. Uzmite u obzir Airbnb koji izdaje ‘proveren’ status domaćinima, nakon što uporedi ime i sliku koju postavljaju na svoj Airbnb nalog sa onima koji se pojavljuju na njihovim zvaničnim ličnim dokumentima. Iako je ovaj sistem verifikacije osmišljen da ojača poverenje među korisnicima, nedavni izveštaji potvrđuju da mnogi Airbnb domaćini menjaju svoju sliku profila i ime nakon verifikacije, zadržavajući svoj originalni status ‘proveren’. Ti nalozi su često prikrivanje profesionalnih ključnih kompanija ili ilegalnih hotelskih lanaca sa desetinama oglasa koji se pojavljuju pod istim lažnim nalogom domaćina. Ovaj primer ilustruje kako se poverenje u provajdera, koje izaziva platforma, pretvara u neodgovorno deljenje“, istakao je Šalvi.

On objašnjava da, s jedne strane, prednosti uključuju pristup širokom spektru usluga dostupnih za korisnike, kao i fleksibilno zapošljavanje za provajdere. S druge strane, rizici su povezani sa „zamagljivanjem uspostavljenih linija između potrošača i dobavljača, zaposlenih i samozaposlenih, ili profesionalnog i neprofesionalnog pružanja usluga“, što otvara pitanja u vezi sa važećim zakonskim okvirima i može dovesti do izbegavanja pravila osmišljenih da očuvaju javni interes.

Profesor Šalvi dao je potvrdan odgovor na naše pitanje – da li je istina da ljudi radije dele sa osobama čiji identitet znaju?

„Da bi podstakli odgovorno deljenje korisnicima je potreban pristup pouzdanim, proverenim činjenicama, jasno predstavljenim informacijama – pristup koji nazivamo deljenjem zasnovano na transparentnosti“, zaključio je on.

A da li transparentne platforme za deljenje promovišu odgovorno deljenje? Naš sagovornik veruje da – da.

“Odgovorno deljenje – deljenje uz razmatranje posledica za strane koje su direktno uključene u transakciju, kao i za neuključene treće strane, od suštinskog je značaja za uživanje u prednostima uz minimiziranje rizika ekonomije deljenja”, istakao je Šalvi.

Projekat PANACEA, u okviru kog je održana konferencija IC-SHARE 2024, finansiran je kroz Fond za nauku Republike Srbije i njegov program IDEJE, a konferencija je realizovana uz podršku tri fakulteta koji su članovi konzorcijuma projekta – FON, Saobraćajni fakultet i Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu.