Potrošnja nafte će nastaviti da raste, oporavak tržišta brži od očekivanog

“Poznato je da energenti uopšte, a u nekim delatnostima nafta posebno, predstavljaju značajan deo proizvodnih i logističkih troškova koji utiču na krajnju cenu proizvoda. Kada cena nafte pada snižavaju se troškovi, i suprotno kada cena raste. Ono što je interesantno je da pad potrošnje motornih goriva gotovo uvek znači smanjenje privredne aktivnosti, a rast potrošnje uvek znači razvoj. Smanjenje privredne aktivnosti znači smanjenje potražnje za većinom roba i usluga. Ipak, pad prodaje određenih proizvoda ne znači automatsko i proporcionalno smanjenje njihove cene, jer proizvođači žele da zadrže bar deo sopstvene marže kroz što je moguće više cene”, kaže u razgovoru za Biznis.rs Petar Stanojević, posebni savetnik ministarke rudarstva i energetike, i zaključuje da “kada pada cena goriva, cene drugih proizvoda ne padaju proporcionalno”.

On dodaje da ovo smanjenje troškova može pozitivno da utiče na povećanje tražnje, jer zbog generalno nižih cena potrošačima ostaje više novca, ali to je samo u slučaju kada cena energenata pada, a sve ostalo ostaje kako je bilo, što je ređi slučaj.

“Kada cene derivata rastu, obavezno rastu i cene svih proizvoda. Ukoliko postoji ukupni privredni rast ova činjenica ga neće puno zaustaviti. Ukratko, na privrednu aktivnost i bolju ili lošiju kupovnu moć stanovništva više utiču opšte privredne prilike i trendovi nego cene derivata, mada ne treba zanemariti njihov uticaj, posebno u skromno razvijenim privredama. Iz tog razloga važnije je posmatrati pad i rast potrošnje goriva, jer je to dobar indikator privrednih trendova, a ako je trend pozitivan i raste potrošnja, to znači da bi svima trebalo da bude bolje.”

Pandemija je izazvala velike potrese na globalnom tržištu nafte. Prošle godine smo imali i apsurdnu situaciju sa negativnim cenama “crnog zlata”. Kako ocenjujete efekte covid krize na globalno naftno tržište, a kako na tržište u Srbiji?

„Kriza izazvana pandemijom Covid-19 je zaista donela sa sobom do sada neviđene posledice, poput „negativne“ cene nafte. Ubrzo po početku pandemije gotovo je prekinut putnički saobraćaj, što je dovelo do naglog smanjenja potreba za naftnim derivatima. U jednom trenutku više nije bilo skladišnog prostora za naftu i derivate, jer se potražnja naglo smanjila, a proizvodnja je i dalje nastavila sa radom. Zaustavljanje većine naftnih bušotina bi koštalo više nego da se nafta poklanja, pa je tako došlo, na kratko, do do sada neviđene pojave „negativnih“ cena.”

Taj zastoj doneo je gubitke naftnim kompanijama, ali uštedu građanima?

“Posmatrajući istorijsku potrošnju nafte može se uočiti da je ona bila na nivou od 100 miliona barela na dan u 2019. godini, a da se u celini, na nivou 2020. godine spustila na 90 miliona barela na dan. Inače, 2019. godina se smatra godinom sa najvećom potrošnjom nafte u istoriji. Naftne kompanije su od početka pandemije zabeležile manje profite ili gubitke, građani su uštedeli zahvaljujući niskom cenama derivata, ali i smanjenim mogućnostima da putuju, a globalno je za oko 7 odsto manje CO2 ispušteno u atmosferu. Manje se trošila nafta, ali je zato rasla potrošnja električne energije, jer su se poslovne i živote aktivnosti preselile u sferu elektronskih komunikacija. Pala je proizvodnja automobila na klasični pogon, ali je porasla prodaja onih na električni pogon. Slično je bilo i u Srbiji. Mi smo bili svedoci pada cene derivata na pumpama, ali i gubitaka naše nacionalne naftne kompanije.

Koliko dugo očekujete da će se osećati posledice ovog globalnog potresa?

“Posledice će biti u korelaciji sa uspehom svetske borbe protiv COVID-19. U 2021. godini smo svedoci oporavka svetskog tržišta nafte, usled oporavka svetske privrede uzrokovanog prvenstveno vakcinacijom i suzbijanjem zaraze. Još samo pre nekoliko meseci, mnogi su predviđali rast, ali takav da će se potrošnja iz 2019. godine dostići tek u 2022. godini. Na primer British Petroleum (BP) je davao takve prognoze. Međutim, oporavak je išao i ide mnogo bržim tempom. Na primer, u Srbiji smo zabeležili, za prvih šest meseci ove godine, porast potražnje za benzinom od 1,6 odsto, a dizela za čak 6,5 odsto u odnosu na rekordnu 2019. godinu. Ovo govori o tome da su ljudi počeli da putuju i da je privredna aktivnost ozbiljno oživela i napreduje.

Kada govorimo o ukupnom rastu potrošnje derivata u Srbiji ona je ukupno na nivou od 3,4 odsto iz razloga što smo trošili mazuta za 14,1 odsto manje, što je dobro zbog ekologije, ali i 32,4 procenta manje kerozina, jer nam se avio-saobraćaj nije vratio na period pre pandemije. Dobra vest je i da smo potrošili 10 odsto putnog bitumena više, što govori da se putevi grade. Ukratko, oporavak teče brže nego što su bile prognoze.”

Koliki je uticaj velikih naftnih sila na stanje na tržištu?

“Danas cenu nafte diktira organizacija OPEC i OPEC plus, u kojem je i Rusija. Oni određuju proizvodne kvote i time diktiraju ponudu. Njihove prognoze su bile više pesimističke, kao i kod već spomenutog BP, što je i dovelo do nešto manje proizvodnje u odnosu na potražnju i time do rasta cena, čije posledice osećamo danas u Srbiji. Da li će se ovakvi trendovi nastaviti teško je predvideti, jer smo na pragu novog talasa pandemije, sudeći po vestima iz Azije i Rusije, a i kod nas. Naravno, situacija nije svuda ista, pa tako dok se kod nas sve češće pominju mere i restrikcije, Holandija na primer najavljuje potpuno otvaranje u drugoj polovini septembra.

Situacija sa vakcinacijom u razvijenim delovima sveta, odnosno onim koji troše najviše nafte, je takva da se ne može predvideti veliki pad već možda samo ublažavanje tempa rasta. OPEC plus će zbog toga verovatno i dalje ostati oprezan i neće naglo povećavati proizvodnju što će cene zadržati na nivou sličnom današnjem. Banka Goldman Sachs čak predviđa dalji rast cena do kraja ove godine. Mnoge naftne kompanije, poput ruskog Rosnjefta su prijavile, zbog ovakve situacije, povećanje profita. Istovremeno, zbog povećanih rizika i zahteva za dekarbonizacijom, mnoge napuštaju ranije započete investicije, kao na primer BP u Gambiji. Smanjenje investicija će na dugi rok uticati na smanjenje proizvodnje nafte i održavanje visokih cena.”

U kom pravcu bi mogla da se kreće dalja politika zemalja članica OPEC i OPEC+, kada je reč o proizvođačkim kvotama? Da li očekujete dalji oporavak tražnje za naftom ili je situacija zbog pandemije još uvek neizvesna?

“Kao što sam već napomenuo, OPEC plus će verovatno voditi opreznu politiku kvota imajući u vidu neravnomernu i još uvek, bremenitu poteškoćama, borbu sa virusom. Zemljama i kompanijama proizvođačima oduvek su odgovarale visoke cene nafte, jer su više zarađivale po jedinici proizvoda. Time se mogu objasniti i trenutni profiti naftnih kompanija. Američka proizvodnja nafte iz škriljaca se tek oporavlja od prošlogodišnjeg cenovnog udara i još uvek nije sposobna da bude ozbiljniji konkurent i da ozbiljnije utiče na globalno tržište. Sve ovo će usloviti verovatno nešto više cene nafte na svetskom tržištu.”

Kakve trendove na tržištu nafte, generalno, možemo očekivati u narednom periodu?

“Dugoročne prognoze zavise od uspešnosti trenda dekarbonizacije, tempa uvođenja električnih vozila, povećanja energetske efikasnosti, cena i veličine investicija u nove proizvodne kapacitete. Što se tiče kratkoročnih prognoza, moglo bi se reći da će cene verovatno biti na sličnom ili višem nivou. Takođe, za očekivati je pad investicija u nove proizvodne kapacitete. Ne bi trebalo očekivati neke nestašice, jer proizvodne mogućnosti nadvisuju potrošnju. Pritisak za uvođenje obnovljivih vrsta energije i goriva će se verovatno povećavati. Po svoj prilici, bez obzira na pomenute pritiske, potrošnja će i dalje pokazivati trend rasta.”