Rekordne cene brašna u izvozu, zbog zabrane domaći proizvođači u ogromnim gubicima

Kriza koju je izazvao rat u Ukrajini dovela je do odluke Vlade Srbije da se zabrani izvoz pšenice i brašna.

Proizvođači tvrde da je ovaj potez ekonomski neopravdan jer su u silosima domaćih poljoprivrednika ogromni viškovi.

„Stvaraju se ogromne zalihe. Verovatno će proizvođači uskoro početi da smanjuju proizvodnju, jer im se ne isplati da kupuju pšenicu koja je sad oko 300 dinara po kilogramu i da melju brašno i prave zalihe. Mi smo kao proizvođači brašna imali veliku šansu da po izuzetno visokoj ceni od 420 evra po toni izvezemo sve viškove u naš region koji vapi za brašnom. Međutim, stigla je zabrana izvoza bez ikakvog ekonomskog razloga. Mi smo apelovali na Vladu u više navrata da tu zabranu ukine, nadamo se da će nas čuti jer još uvek nismo dobili nikakav odgovor“, kaže za Biznis.rs direktor Udruženja mlinarske, pekarske i testeničarske industrije Srbije „Žitounija“ Zdravko Šajatović.

On ističe da izvoz brašna nikako ne bi ugrozio domaće potrebe jer smo uvek imali viškove, pogotovo ove godine.

„Samo da podsetim da smo pre šest godina u ekonomskoj 2016-2017. godini izvezli 252.000 tona brašna, što je tri puta više nego što smo izvezli za prvih osam meseci ove ekonomske godine, a proizvodnja pšenice je pre šest godina bila manja za nekoliko stotina hiljada tona u odnosu na ovu godinu. To znači da nikakva opasnost ne postoji da bi se ugrozili domaći bilansi“, navodi naš sagovornik.

Osim toga, mlinari su u teškoj situaciji jer su robne rezerve intervenisale sa 50.000 tona pšenice, odnosno pretvorena je u brašno radi pomoći domaćim pekarima zbog cene vekne koja je ograničena na 46 dinara.

„Mi već tri nedelje apelujemo da se odluka ukine i tražili smo hitan sastanak sa ministarstvom poljoprivrede, trgovine, kao i Vladom. Ako ne žele da ukinu odluku, predložili bismo da se uradi isto ono što je uradila i Mađarska – da se viškovi brašna ponude robnim rezervama po tržišnoj ceni“, navodi Šajatović.

Proizvođači su u strahu da ukoliko odluka o izvozu bude dugoročna mogu da izgube značajan deo tržišta u regionu koji je njihov decenijama.

„Šleper brašna od 25 tona danas košta oko 10.000 evra. Prevoz brašna ne može da trpi troškove prevoza od 1.500 do 2.000 evra po kamionu, dakle prinuđeni smo da izvozimo na lokalna regionalna tržišta. Ako to izgubimo, mi ćemo morati da ugasimo jedan deo proizvodnje. Već se na naše tržište ubacuju Hrvatska, a naročito Bosna i Hercegovina, pa i Grčka“, ističe direktor Udruženja mlinarske, pekarske i testeničarske industrije Srbije „Žitounija“.

Ovih dana počinje prolećna setva koja će biti najskuplja do sada, kako zbog cena energenata, tako i zbog cena mineralnog đubriva. Poljoprivrednici će ovu setvu u većini slučajeva morati da finansiraju sopstvenim obrtnim sredstvima, odnosno prodajom zaliha pšenice i kukuruza. Poljoprivrednici tradicionalno ne vole da uzimaju kredite od banaka jer imaju berzansku robu koju mogu po dobrim cenama da prodaju.

„Problem je i to što su silosi puni, a trebalo bi ih već pripremiti za naredne zalihe. Šteta je ne iskoristiti rekordne cene brašna u izvozu. Trenutno se plaća oko 420 evra po toni brašna. Avansno je plaćanje 100 odsto, što je idealna prilika za proizvođače. Nadamo se da će razum pobediti i da će ova odluka uskoro biti ukinuta, jer kada se jednom izgubi poverenje na međunarodnom tržištu teško ga je povratiti“, zaključuje Zdravko Šajatović.