Ugljen-dioksid postaje monetarna kategorija, tona emisije koštaće 700 evra

Republika Srbija je početkom juna na međunarodnom finansijskom tržištu još jednom uspešno realizovala emisiju desetogodišnjih dolarskih “održivih” evroobveznica, odnosno obveznica čija će sredstva biti korišćena za održive projekte u oblasti zelene agende i socijalno odgovorne aktivnosti. Prodate su hartije u ukupnom iznosu od 1,5 milijardi dolara, dok je tražnja investitora tokom dana bila višestruko veća – premašila je iznos od 6,5 milijardi dolara, saopšteno je iz Kabineta guvernera Narodne banke Srbije.

Nakon emisije prvih „zelenih“ evroobveznica Srbije na međunarodnom tržištu 2021. godine, ovo je druga hartija sa ESG oznakom (Environmental, Social, and Governance) koju emituje naša zemlja.

Inače, tema ESG standarda i izveštavanja značajno je promenila način razmišljanja i poslovanja evropskih preduzeća, a regulativa o izveštavanju o održivosti u Evropskoj uniji (EU) poznata kao Corporate Sustainability Reporting Directive (CSRD) donosi mnoge promene i izazove za kompanije širom Starog kontinenta. Ova direktiva ima za cilj da uvede transparentnost u poslovanje kompanija u vezi sa njihovim uticajem na aspekte životne sredine, društva i upravljanja (ESG – Environmental, Social, Governance).

Iako je regulativa kompleksna, njen značaj je ogroman za postizanje klimatskih ciljeva EU, zaključeno je na nedavno održanoj godišnjoj konferenciji Udruženja finansijskih direktora Srbije.

Automobilske kompanije posebno pogođene novom regulativom

EU je još 2012. godine postavila ambiciozan cilj – da postane prvi kontinent sa nultim emisijama ugljen-dioksida do 2050. godine. Kao „međucilj“ planirano je da se emisije smanje za 55 odsto do 2030. godine. Da bi se postiglo zacrtano, Evropska unija je usvojila set regulativa, uključujući CSRD, koje treba da pomognu dekarbonizaciju kontinenta kroz sektorski specifične ciljeve, istakla je Milena Milosavljević, ESG ekspert, na panelu o privrednom rastu i novom, nefinansijskom izveštavanju.

Jedan od ključnih elemenata je set mera „Fit for 55“ koji uključuje obavezu da sva nova vozila koja se prodaju od 2035. godine budu sa nultom emisijom. Ovaj zahtev posebno pogađa nemačke automobilske kompanije koje trenutno zaostaju u prilagođavanju ovim standardima.

„Jedan od najvažnijih aspekata je tržište CO2 emisija (ugljen-dioksid), koje u EU postoji od 2005. godine. Kompanije koje najviše zagađuju obavezne su da kupuju dozvole za emisije iznad određenog praga. Trenutna cena tone CO2 iznosi oko 75 evra, a predviđa se da će ta cena porasti na 150 evra do 2030. godine, i čak 700 evra do 2050. godine. Ovaj rast cena tera kompanije da preispitaju svoje poslovne modele i odluče da li će ostati u ugljenično intenzivnoj proizvodnji ili će preći na neke druge opcije”, ocenila je Milosavljević.

Kako bi se sprečilo izmeštanje proizvodnje van Evropske unije radi izbegavanja taksi, uvedena je prekogranična ugljenična taksa (CBAM – Carbon Border Adjustment Mechanism). Ona zahteva od kompanija koje uvoze proizvode u EU da plate istu cenu za CO2 emisije kao i domaće kompanije.

Ovo pravilo utiče na kompanije širom sveta, uključujući i one iz Kine i Azije, koje sada moraju da uvažavaju ovaj trošak.

Privredni rast i ESG – ruku pod ruku

Implementacija ovih regulativa predstavlja značajan izazov za kompanije koje se suočavaju sa potrebom za velikim investicijama u tehnologije i procese kako bi se uskladile sa novim standardima.

„Potrebna je velika podrška za kapitalne investicije i razvoj novih tehnologija. Na primer, Nemačka je dobila odobrenje od EU za novi paket podrške koji nadomešćuje troškove proizvodnje proizvoda sa manjim ugljeničnim otiskom. Podrška uključuje i subvencije za razliku u ceni između proizvoda sa visokim i niskim emisijama, što omogućava kompanijama da ostanu konkurentne dok prelaze na održivije opcije„, istakla je Milena Milosavljević.

Pitanje koje se često postavlja u poslovnoj javnosti je – da li kompanije mogu da se usklade sa ESG standardima, a da pritom nastave sa rastom. Milosavljević smatra da je rast za firme praktično obavezan, dok bi ESG trebalo da bude integrisan kao deo dugoročne strategije.

„ESG ne treba posmatrati kao dodatno opterećenje, već kao put ka održivom poslovanju. Dugoročno gledano, prilagođavanje ESG standardima omogućava kompanijama da uvaže rastuće cene CO2 emisija i razvoj tehnologija, što doprinosi održivom rastu i konkurentnosti na tržištu“, zaključuje ESG ekspert.

CSRD i prateće regulative EU donose značajne promene u poslovanju, ali i pružaju okvir za održivu budućnost. Kompanije koje se prilagode ovim standardima ne samo da će doprineti globalnim klimatskim ciljevima, već će i osigurati svoju dugoročnu održivost i konkurentnost na sve zahtevnijem tržištu.

Podrška za inovacije i kapitalne investicije ključna je za uspešnu tranziciju ka ekonomiji sa niskim emisijama.