Srpska ekonomija od 2010. u proseku raste 2,5 odsto godišnje, a država planira za trećinu veći BDP do 2027.

Kako do viših stopa privrednog rasta?

InfrastrukturaInvesticijePoslovanje

19.5.2024 16:32 Autor: Marko Andrejić 18

Kako do viših stopa privrednog rasta? Kako do viših stopa privrednog rasta?
Privredni rast Srbije u 2023. godini iznosio je 2,5 odsto, a u ovoj godini se očekuje 3,5 procenata. Državni sekretar Ministarstva finansija Saša Stevanović... Kako do viših stopa privrednog rasta?

Privredni rast Srbije u 2023. godini iznosio je 2,5 odsto, a u ovoj godini se očekuje 3,5 procenata. Državni sekretar Ministarstva finansija Saša Stevanović istakao je, na godišnjoj konferenciji Udruženja finansijskih direktora Srbije (UFDS), da je bruto domaći proizvod (BDP) u prošloj godini nominalno bio vredan 69,5 milijardi evra, dok se u 2027. očekuje njegov rast na 92,7 milijardi evra.

Učesnici panela o makroekonomskim trendovima složili su se da je privredni rast Srbije u poslednjih nekoliko godina vidljiv, ali i napomenuli da verovatno nije i dovoljan ukoliko želimo da se brže približimo zemljama Evropske unije. Zaključak je jednostavan – pred nama je dugoročni izazov, kako da stope rasta budu još veće?

Marko Danon, šef Jedinice za konkurentnost u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED), podsetio je da je srpska privreda od 2010. do 2023. godine u proseku rasla oko 2,5 odsto godišnje.

“Rezultati na početku ove godine pokazuju da ćemo imati možda još i bolje brojke i da ćemo verovatno dostići projektovanih 3,5 odsto, a da ćemo sledeće godine stići do četiri procenta, ili malo iznad toga. Ipak, pitanje je – da li je to dovoljno da sustignemo zemlje EU? Sudeći po tome kolika je stopa konvergencije, čini mi se da i nije baš”, ocenio je Danon.

On je naveo i konkretan primer.

Ako pogledate nominalno srpski BDP po glavi stanovnika u odnosu na evropski i ako kažete da je prosek Evrope 100, onda je Srbija na kraju 2023. godine bila oko 28, a deset godina pre toga bili smo na 19. Vidimo da brojka raste, ali možda ne dovoljno brzo. Šampion Evrope u toj konvergenciji u poslednjih deset godina bila je Rumunija, koja je porasla skoro 20 procentnih poena i došla do nekih 45 odsto, što je red veličine srednje razvijene srednjoevropske zemlje”, objasnio je analitičar NALED-a uz napomenu da u Srbiji imamo i negativnu demografiju, pa nam to podiže racio posmatrano po glavi stanovnika.

Marko Danon smatra da bismo morali da ostvarimo snažniji rast BDP-a od šest do sedam odsto u dužem vremenskom periodu od bar 10 godina, da bismo osetili opipljivu konvergenciju ka zemljama EU. A to bi za sve nas značilo i raznovrsnije proizvode, veće plate, sofisticiranije tržište…

Godišnja konferencija Udruženja finansijskih direktora Srbije / Foto: Biznis.rs

“Treba pričati i o kvalitetu rasta, ne samo o veličini. Trebalo bi da se integrišemo i na tržištu energije, jer je Srbija u odnosu na druge zemlje Evrope najmanje produktivna što se tiče odnosa proizvodnje energije i BDP-a. Takođe, najviše koristimo fosilnih goriva i nalazimo se među zemljama koje imaju najveći karbonski intenzitet. Pritom ostvarujemo oko 70 odsto trgovine sa Evropom”, naveo je Danon i podsetio da nas tek čekaju energetski izazovi i prilagođavanje evropskim propisima o dekarbonizaciji.

I Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit banke Srbija, smatra da je naš glavni izazov kako da dugoročno dođemo do konvergencije sa EU, odnosno kako da stope raste budu još veće. Imamo potrebu i da budemo brzi i da iskoristimo fondove koji su izdvojeni za Zapadni Balkan.

Na to je podsetila i Olgica Glavaški, profesorka Univerziteta u Novom Sadu. Ona je istakla značaj novog Plana rasta za Zapadni Balkan Evropske komisije, kojim su predviđene reforme za ostvarivanje prava na paket od šest milijardi evra pomoći – što kroz bespovratna sredstva, što kroz povoljne kredite.

“Reformska agenda mora biti grupisana oko četiri ključna stuba – prvi je da se stvori regionalno tržište Zapadnog Balkana, drugi je da se prilagodimo jedinstvenom tržištu Evropske unije, a treći da sprovedemo veoma duboke, fundamentalne društvene reforme, i konačno – da dobijemo za to neku finansijsku nagradu, koja neće biti usmerena samo ka investicijama, nego i ka nacionalnim budžetima. Tri milijarde evra od najavljenih šest je usmereno ka budžetima, ostalo je prema ciljanim investicijama”, pojasnila je profesorka Glavaški.

Fleš procena rasta BDP-a za prvi kvartal iznosi 4,6 odsto, a Nikola Stamenković, član UO Erste banke Srbija, smatra da je taj rast pogurala potrošnja, s obzirom na to da se pojavio raspoloživi dohodak, odnosno da je rast realnih zarada pozitivan.

“Ono što Erste banka i ja vidimo u drugoj polovini godine, to su javne investicije, EXPO, infrastrukturni projekti koji će biti glavni motor rasta, uz nastavak potrošnje. Voleo bih da grešim, ali mislim da će realni sektor manje učestvovati u tom rastu, za koji zaista očekujemo da bude 3,5 odsto, i koji sasvim dobro izgleda. To će se odraziti i na tražnju za kreditima, ona će više dolaziti iz ritejla i maloprodaje, kao i iz javnog sektora, nešto manje iz realnog, a ukupni rast kredita i dalje vidim na pet procenata u ovoj godini”, zaključio je Stamenković.

Milan Bukumirović / Foto: UFDS

Kako raste evropska privreda?

Stope privrednog rasta u evrozoni su ispod planiranih i ispod prosečnih, što znači da Evropa ima izazov na koji treba da odgovori.

Profesorka Olgica Glavaški ocenjuje da je Srbija visoko zavisna od najvećih trgovinskih partnera – Nemačke, Kine i Italije, a postoji snažna veza i sa CEFTA ekonomijama. Ona ipak ističe da Srbija jeste mala i otvorena zemlja, ali je prosek otvorenosti privrede u odnosu na zemlje EU zapravo manji. Tako praktično izbegavamo da nas neke krizne okolnosti suštinski dotaknu.

Ako posmatramo nemačku ekonomiju kao našeg najvećeg partnera, jasno je da je pritisak ka recesiji u Nemačkoj najizraženiji u odnosu na ostale zemlje EU. Ta recesija nije samo posledica kontrakcione monetarne politike – jeste većim delom, jer su više kamatne stope oborile i domaću potrošnju i investicije firmi – ali je dodatni pritisak nastao zato što je fiskalna politika nastavila da vodi kontrakcionu varijantu, i samim tim se kriza produbila”, dodala je Glavaški.

U Nemačkoj je došlo do stagnacije i očekivani privredni rast je do 0,2 odsto, što je veoma nisko. Neke prognoze su govorile da u drugoj polovini godine možemo očekivati veće oživljavanje privredne aktivnosti, ali profesorka novosadskog univerziteta misli da je realnija prognoza da očekujemo monetarnu relaksaciju i da stvarno oživljavanje stigne tek naredne godine.

“Što se tiče italijanske privrede, tu deluje da je situacija povoljnija, po makroekonomskim pokazateljima. Iako imamo jači inflacioni diferencijal i veću nezaposlenost, to su tradicionalne stvari za Italiju. Što se tiče CEFTA regiona, njih otprilike snalazi ista sudbina kao našu ekonomiju, jedino što sa tom grupom privreda imamo trgovinski suficit, za razliku od svih prethodnih. U principu, projekcije pokazuju stagnaciju i umereni optimizam nakon primene relaksirane monetarne politike u narednoj godini i, naravno – neizvesnost! Ako se smanji neizvesnost, to može da znači boljitak za nas, jer u uslovima neizvesnosti nema potrošnje, nema investicija i ako država ne preuzme na sebe da radi ono što pojedinac ne može – da troši – mi nemamo impuls da krenemo dalje”, zaključila je Olgica Glavaški.

Nikola Vuletić je podsetio da je u Nemačkoj dugi niz decenija produktivnost rada rasla brže od troška radne snage, što je sledeći izazov za rukovodioce kompanija – kako da obezbede da pritisak troška radne snage ne pojede rast produktivnosti.

“Ni cena energije više nije niska, a tu je i otvorenost ka pojedinim tržištima, pogotovo odnos između Kine i Nemačke – koliko će Kina ostati izvozni partner i da li će je zameniti nekim drugim tržištima, to je izazov nemačke privrede u narednom periodu? Predstoji im definisanje novog modela”, istakao je Vuletić i dodao da je u Italiji realni rast zarada minus osam odsto, zbog čega možemo očekivati pritisak na trošak radne snage.

To je izazov za svakog finansijskog direktora i pitanje kako optimizovati poslovne modele, šta raditi, gde uštedeti…

  • MAXMAD

    19.5.2024 #1 Author

    Sao se priča ništa konkretno.

    Odgovori

  • HANA

    19.5.2024 #2 Author

    Ništa ne razumem…

    Odgovori

  • AJA

    19.5.2024 #3 Author

    Ajo bude tako, bravoooo za strucnjake koji rukovode tom obl.

    Odgovori

  • LAV

    19.5.2024 #4 Author

    Privredni rast je vazan i treba da ide uzlazno.

    Odgovori

  • Anonimni

    19.5.2024 #5 Author

    To su dobre vesti

    Odgovori

  • ZVEZDA

    19.5.2024 #6 Author

    To su dobre vesti

    Odgovori

  • VALERIJA

    19.5.2024 #7 Author

    Ideja je jedna od važnijih faktora, sad samo da se sprovede.

    Odgovori

  • SHALIMAR

    19.5.2024 #8 Author

    Lepo sto drzava planira,samo da bude ostvarivo…

    Odgovori

  • FILIP07

    19.5.2024 #9 Author

    Sve je lako u teoriji,daj da nam pokazu to i u praksi..

    Odgovori

  • Faith

    19.5.2024 #10 Author

    Sve su to mali procenti, bas nam je daleko neki veci standard

    Odgovori

  • Boba321

    19.5.2024 #11 Author

    Malo je to poboljsanja, treba ozbiljnije shvatiti celu situaciju

    Odgovori

  • ZELJKA

    19.5.2024 #12 Author

    Korisne informacije

    Odgovori

  • gagica

    19.5.2024 #13 Author

    Uvek je bilo tako.

    Odgovori

  • SENSEI

    20.5.2024 #14 Author

    Pitanje je da li i mi konstantno pratimo rast evropske privrede

    Odgovori

  • DOBRILA

    20.5.2024 #15 Author

    Da ne ostane samo na ideji..

    Odgovori

  • PAVLE-2005

    20.5.2024 #16 Author

    Ovo ne razumeju oni a narod nema pojma o čemu je reč

    Odgovori

  • MIKIMILE

    20.5.2024 #17 Author

    Najlakse je pricati,treba sprovesti u delo

    Odgovori

  • Misola

    21.5.2024 #18 Author

    A gde nestade ekonomski tigar?

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *