Država nema konkretan plan za sopstvene energetske ciljeve i umanjuje efekat CBAM-a

Fiskalni savet ocenio je da država još nema konkretan plan implementacije strategija razvoja energetike i niskougljeničnog razvoja koje predviđaju investicije od skoro 30 milijardi evra, zbog čega dovodi u pitanje spremnost države da se značajnije približi energetskim ciljevima koje je sama postavila.

To je navedeno u Mišljenju Fiskalnog saveta na Nacrt Fiskalne strategije za 2027, sa projekcijama za 2028. i 2029. godinu, gde se ocenjuje da dokument uglavnom ostaje na nivou načelnog prepoznavanja izazova, pa klimatsko-energetske politike još uvek nisu na zadovoljavajući način integrisane u srednjoročni fiskalni okvir.

Energetska tranzicija se u dobrom delu svodi na pregled većih projekata za koje država planira da izda garancije u ukupnom iznosu od oko 3,5 milijardi evra, koje pritom nisu ni uključene u srednjoročne fiskalne projekcije.

„Jaz između proklamovanih ciljeva i fiskalne stvarnosti dobro ilustruje Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) kojim su do 2030. predviđena ulaganja od skoro 30 milijardi evra u nove kapacitete iz obnovljivih izvora, modernizaciju mreže, podsticaje privredi za dekarbonizaciju i zaštitu životne sredine“, navodi Fiskalni savet.

Iako sam INEKP ne nudi dosledan obračun potreba niti jasnu strukturu izvora finansiranja, analize Fiskalnog saveta pokazuju da bi javni sektor – republički i lokalni budžeti, kao i  državna energetska preduzeća – morao da realizuje između 60 i 85 odsto ukupnih investicija, odnosno više od 20 milijardi evra.

„Pored izazova u obezbeđivanju ovih  sredstava, otvoreno je i pitanje da li država u praksi ima kapacitet da realizuje investicioni ciklus ovakvih razmera. Svi državni akteri u energetici su tokom 2024. zajedno realizovali tek nešto više od 1,1 milijarde evra investicija, dok bi za ispunjenje ciljeva iz INEKP-a u periodu 2025-2030. morali svake godine da investiraju najmanje tri do 3,5 milijardi evra“, ocenjuje se.

Takav iskorak otežavaju dobro poznati problemi u pripremi i realizaciji javnih investicija, kao što su nepotpuna projektna dokumentacija, kašnjenja u ranim fazama projektnog ciklusa, nerešeni imovinsko-pravni odnosi, rast troškova izgradnje i nedovoljni institucionalni kapaciteti.

Fiskalni savet posebno ističe značaj ovog sektora jer domaća energetska preduzeća ostvaruju više od tri četvrtine ukupnih prihoda u grupi od 36 strateških preduzeća u većinskom državnom vlasništvu. Istovremeno, reč je i o jednom od najvećih strukturnih fiskalnih rizika, što se jasno videlo tokom energetske krize iz 2021. i 2022. godine, kada je ukupna budžetska podrška EPS-u i Srbijagasu dostigla čak tri milijarde evra.

Fiskalna strategija za period 2027-2029. predstavlja prvi zvanični dokument Vlade u kom je EU Mehanizam za prekogranično usklađivanje cene ugljenika (CBAM), čija je primena otpočela 1. januara 2026, dobio konkretniji analitički osvrt. Međutim, način na koji je ova problematika postavljena u Strategiji ne odgovara veličini, složenosti i hitnosti izazova.

Vlada je propustila da predstavi konkretniji plan za dugoročno pozicioniranje Srbije u odnosu na zahteve EU, pre svega u sektoru proizvodnje električne energije, za koji postoje različite strateške opcije i koji je, prema analizama Fiskalnog saveta, najizloženiji efektima CBAM-a budući da se puna cena emisija u ovom slučaju naplaćuje već od 2026.

Umesto toga, analiza u Strategiji ostala je svedena na preliminarni analitički prikaz sa načelnim nalazima, što je nedovoljno u trenutku kad se domaći izvoz uveliko suočava sa realnim troškovima zbog primene ovog mehanizma.

„Procena vrlo malih efekata CBAM-a za električnu energiju u Strategiji šalje pogrešan signal za vođenje ekonomske i energetske politike. Procenjeni trošak od svega oko 20 miliona evra godišnje, što predstavlja tek oko 0,5-0,6 odsto godišnjih poslovnih prihoda EPS-a, nije u skladu sa preovlađujućim stručnim ocenama da se skoro čitav region Zapadnog Balkana suočava sa ozbiljnim ekonomskim šokom usled primene CBAM-a u elektroenergetskom sektoru”, ocenjeno je u dokumentu.

Fiskalni savet podseća da je njihova računica pokazala da bi efekat CBAM-a kroz kanal propuštenih prihoda od izvoza već u ovoj godini mogao da iznosi oko 180 miliona evra, a u 2030. da poraste na oko 300 miliona evra ukoliko se ostvare prognoze o rastu cene emisionih jedinica u EU ETS sistemu sa sadašnjih 75 na oko 100 evra po toni CO2.

Smatraju da Strategija ne bi smela da relativizuje značaj pada prihoda EPS-a i licenciranih trgovaca od izvoza električne energije usled ograničenog pristupa evropskom tržištu i ozbiljne finansijske pritiske CBAM u domaćoj elektroenergetici – naročito kad se zna da bi EPS istovremeno trebalo i da finansira obimne investicije u dekarbonizaciju.

Umesto šireg strateškog pristupa, Strategija zauzima defanzivnu poziciju i analizu uglavnom svodi na pitanje priznavanja domaćeg poreza na ugljenik pri obračunu CBAM obaveza, dok se ne razmatraju moguće strateške alternative za elektroenergetski sektor niti se preciziraju konkretnije mere industrijske politike koje bi mogle da olakšaju prilagođavanje domaćih proizvođača drugih energetski intenzivnih proizvoda.

„Trenutni pristup države pre svega je usmeren na ublažavanje neposrednih posledica. On obuhvata uspostavljanje pravnog okvira, praćenje regulatornih izmena koje dolaze iz EU, podsticanje kompanija da verifikuju stvarne emisije kako bi izbegle primenu kazneno visokih podrazumevanih emisionih faktora, kao i razvoj načelnih mehanizama za podsticanje budućih zelenih investicija“, ocenjuje Fiskalni savet.

Poseban akcenat stavlja se na priznavanje domaćeg poreza na ugljenik, čija je primena takođe otpočela 1. januara 2026. godine pri obračunu CBAM obaveza za izvoz u EU, što je nesporno važno jer bi trebalo izbeći scenario u kojem se emisije domaćih kompanija dvostruko naplaćuju najpre kroz nacionalni porez, a zatim i na granici EU kroz CBAM mehanizam.

Međutim, bez umanjivanja značaja tog pitanja, u čisto finansijskom smislu ono deluje kao manji problem od nepronalaženja održivog rešenja za primenu CBAM-a na električnu energiju.

„Dok je domaća cena trenutno postavljena na svega četiri evra po toni CO2, pri čemu je njen efektivni teret još manji zbog mogućnosti dodele poreskog kredita za proizvođače električne energije, relevantna cena u EU već iznosi oko 75 evra po toni i prema dostupnim projekcijama mogla bi da poraste na oko 100 evra do kraja decenije„, navodi Fiskalni savet.

Ogromna razlika u cenama upućuje na to da se fokus ekonomske i fiskalne politike Vlade ne sme zadržati samo na tehničkom usklađivanju nacionalnog poreza sa zahtevima CBAM mehanizma. Potreban je znatno širi i strateški promišljen odgovor, pre svega u delu koji se odnosi na elektroenergetski  sektor i dugoročnu poziciju Srbije u odnosu na energetsku i klimatsku politiku EU, ocenjuje Fiskalni savet.