Berze ojačale nakon najave izmene američkih carina na automobile

Evropske i azijske berze ojačale su u utorak nakon što je predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) najavio moguće izmene carina na automobile, dok su američke obveznice stabilizovane nakon prethodnog oporavka usled prošlonedeljne velike rasprodaje.

Tramp je u ponedeljak izjavio da razmatra izmene carina od 25 odsto koje su uvedene na uvoz automobila i auto-delova iz Meksika, Kanade i drugih zemalja. To je usledilo nakon što su u petak pametni telefoni, računari i druga elektronika izuzeti iz „recipročnih“ carina, prenosi Reuters.

Analitičari kompanije BRI Wealth Management navode da su tržišta željna bilo kakvih pozitivnih signala, zbog čega su vesti o izuzimanju elektronike poboljšale su raspoloženje i to se vidi po blagom rastu tržišta poslednjih dana. Investitori su iskoristili svaki pozitivan signal nakon nedavnih velikih gubitaka, što je dovelo do rasta akcija.

Evropski indeks STOXX 600 porastao je 0,8 odsto, predvođen sektorom automobila i delova, koji je skočio 2,6 procenata. Nemački DAX porastao je 1,3 odsto, dok je britanski FTSE 100 skočio 0,8 odsto. Francuski CAC 40 bio je gotovo nepromenjen, pritisnut slabim rezultatima luksuznog giganta LVMH.

U Aziji MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija (bez Japana) porastao je jedan odsto. Japanski Nikkei porastao je 0,8 odsto, predvođen akcijama Toyote i proizvođača auto-delova Denso. Ipak, analitičari ostaju oprezni zbog nepredvidivosti Trampove trgovinske politike i čestih promena stavova.

Američki berzanski fjučersi su oscilirali između gubitaka i dobitaka, da bi se na kraju blago oporavili. To je bio drugi uzastopni dan rasta indeksa na Wall Streetu od 2. aprila: Nasdaq fjučersi porasli su 0,4 odsto, a S&P 500 fjučersi ojačali su 0,3 procenta.

Ove nedelje se očekuju izveštaji velikih američkih banaka poput Bank of America i Citigroup, a kasnije i rezultati tajvanskog proizvođača čipova TSMC, što će takođe biti u fokusu investitora.

Američke državne obveznice su u utorak zadržale dobitke od prethodnog dana, nakon haotične rasprodaje prošle nedelje, koja je izazvala najveći skok troškova zaduživanja u decenijama (prinosi rastu kada cene obveznica padaju). Prinos na desetogodišnje obveznice porastao je za jedan bazni poen, na 4,372 odsto, nakon što je dan ranije pao za 13 poena.