Cena benzina u SAD ponovo probila psihološku granicu od četiri dolara za galon

Prosečna cena benzina na američkim pumpama ponovo je premašila četiri dolara za galon, nakon što su obnovljeni sukobi između Sjedinjenih Američkih Država i Irana dodatno ugrozili protok nafte kroz Ormuski moreuz, kojim je pre početka rata prolazilo oko petine svetskih isporuka sirove nafte. Prema podacima Američkog automobilskog udruženja (AAA), nacionalni prosek u ponedeljak dostigao je 4,003 dolara po galonu.

Od kraja februara, kada su SAD i Izrael napali Iran, prosečna cena benzina u SAD porasla je za više od 30 odsto. Granica od četiri dolara po galonu smatra se psihološki i finansijski veoma važnom za američke potrošače, a poslednji put dostignuta je krajem marta, kada je Iran privremeno obustavio saobraćaj kroz Ormuski moreuz. Cene su potom pale u junu, nakon što su Vašington i Teheran potpisali memorandum o okončanju rata, prenosi Reuters.

Najnoviji rast cena usledio je nakon propasti primirja početkom jula, što je dovelo do skoka cena sirove nafte od oko 16 odsto tokom prethodne sedmice. Kako sirova nafta predstavlja najveći trošak u proizvodnji goriva, rast njene cene gotovo se direktno preliva i na više cene benzina na američkim pumpama.

Na tržište energenata dodatno utiče i smanjen kapacitet ruskih rafinerija, koje su pretrpele štetu zbog intenziviranih ukrajinskih napada na energetsku infrastrukturu. Istovremeno, američke zalihe goriva ostale su ispod proseka, pa su prošle sedmice iznosile 210,5 miliona barela, oko 1,5 miliona manje od petogodišnjeg proseka, što dodatno podstiče rast cena.

Poskupljenje goriva predstavlja i ozbiljan politički problem za američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) i Republikansku stranku, koja se priprema za novembarske izbore za Kongres. Visoke cene benzina tradicionalno imaju snažan uticaj na raspoloženje američkih birača, pa bi nastavak rasta mogao da oteža republikancima borbu za očuvanje tesne većine u oba doma Kongresa.