Cena gasa u Evropi dostigla 100 evra po megavat-satu, najviše od decembra 2022. godine

Cena gasa u Evropi dostigla je u sredu 100 evra za megavat-sat prvi put od decembra 2022. godine, jer su poremećaji u transportu tečnog prirodnog gasa sa Bliskog istoka dodatno ograničili snabdevanje pred početak zime. Referentni ugovor na holandskom tržištu TTF nakratko je dostigao 100 evra, uz dnevni rast od oko četiri odsto.

Od početka januara, kada je megavat-sat koštao približno 28 evra, cena je porasla više od 250 odsto. Tržište dodatno uznemirava mogućnost novog zaoštravanja sukoba na Bliskom istoku, nakon što je Wall Street Journal objavio da su SAD upozorile nekoliko zalivskih država da se pripreme za kratku, intenzivnu vojnu kampanju posle američkih međuizbora 3. novembra.

Glavni problem nije samo rast cena već i to što Evropa ulazi u zimu sa najmanjim zalihama gasa za ovo doba godine otkako su podaci počeli da se beleže 2011. godine. Prema podacima Bruegela, evropska skladišta bila su 24. oktobra popunjena 74,6 odsto, naspram 82,9 odsto u isto vreme prošle godine i gotovo 100 odsto 2023. godine, prenosi Belga.

Zalihe su prestale da rastu, a neke zemlje već su počele da troše gas iz skladišta pre novembra. U Austriji je popunjenost pala sa 69,3 odsto sredinom oktobra na 67,2 odsto, dok je godinu ranije iznosila 84 odsto. Evropske zemlje nisu uspele da tokom leta dovoljno obnove rezerve jer im je zbog rata SAD i Izraela protiv Irana i zatvaranja Ormuskog moreuza prekinut pristup katarskom gasu.

Iako je tečni prirodni gas sa Bliskog istoka prošle godine činio oko osam odsto uvoza EU tog energenta, njegov izostanak dodatno zaoštrava konkurenciju na svetskom tržištu, gde se evropski kupci nadmeću sa azijskim za raspoložive isporuke. Istovremeno, ruski tečni prirodni gas činio je približno petinu uvoza EU u drugom tromesečju, ali EU planira da ga potpuno zabrani od januara 2027. godine.

Prema proceni konsultantske kuće Wood Mackenzie, evropska skladišta mogla bi krajem marta da budu popunjena svega 17 do 20 odsto, čak i ako zima bude uobičajena, sukob na Bliskom istoku bude okončan do kraja godine, a Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati početkom 2027. obnove redovnu proizvodnju tečnog gasa.

Hladnija zima mogla bi dodatno da smanji rezerve i podigne cene, jer bi Evropa morala da ponudi više novca od azijskih kupaca kako bi privukla dodatne isporuke. Niske zalihe na kraju zime značile bi i da će narednog leta biti potrebno kupiti više gasa radi njihovog obnavljanja, što bi moglo ponovo da podstakne rast cena.

Čak i ako se rat brzo završi, tržište se neće odmah vratiti u ravnotežu. Tom Marcek-Manser iz Wood Mackenzieja procenjuje da bi za uspostavljanje ravnoteže na svetskom tržištu tečnog prirodnog gasa moglo biti potrebno vreme do jeseni 2028. godine, što znači da bi veleprodajne cene u Evropi mogle ostati visoke tokom većeg dela tog perioda. Terminski ugovori za predstojeće zimske mesece trenutno se kreću oko 95 evra za megavat-sat, gotovo tri puta više od prosečnih 36 evra tokom prošle zime.

Ta razlika odgovara dodatnom trošku od približno šest evrocenti po kilovat-satu. Za domaćinstvo koje se greje na gas i potroši oko 10.000 kilovat-sati od novembra do marta, to bi značilo približno 600 evra dodatnih troškova za energiju, odnosno oko 715 evra sa uračunatim PDV-om od 20 odsto.