Cene nafte stagniraju zbog makroekonomske neizvesnosti

Cene nafte pale su u utorak na međunarodnim tržištima nakon blagog rasta dva prethodna trgovačka dana, pod pritiskom nesigurnih globalnih ekonomskih izgleda i snažnijeg dolara. Jači dolar naftu čini skupljom za vlasnike drugih valuta i obično odražava smanjenu sklonost investitora prema riziku.

Agregator cena nafte u realnom vremenu u 10 časova po srednjoevropskom vremenu u sredu prikazuje 77,2 dolara za barel teksaške WTI nafte, a 80,71 dolar za barel severnomorske Brent.

S jedne strane, podršku “jačim” cenama nafte obezbeđuje pad zaliha sirove nafte u Sjedinjenim Američkim Državama, kao još uvek i najavljeni rezovi u proizvodnji grupe zemalja proizvođača nafte OPEC+, uz pauzirani izvoz i severnog Iraka. S druge, smanjena tražnja zbog uporne inflacije daje ravnotežu na tržištu.

Ovih dana investitore posebno na oprezu drži potencijalno dalje povećanje kamatnih stopa centralnih banaka, u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji i Evropskoj uniji, kojima se želi obuzdati inflacija, a to usporava ekonomski rast i dalje smanjuje potražnju za energijom.

Očekuje se da će centralne banke sa tri pomenuta razvijena tržišta i na sledećim sastancima povećati kamatne stope. Fed, Bank of England i Evropska centralna banka na svojim sljedećim sastancima povisiti kamatne stope.

Dodatno, trgovci očekuju objavljivanje podataka industrijske grupe Američkog instituta za naftu o stanju zaliha u SAD, što bi u zavisnosti od rezultata moglo da utiče na cenu u kratkom roku.