Četvrt veka Evropske centralne banke

Evropska centralna banka (ECB) slavi 25 godina rada. Postoji, dakle nešto duže od evra, zajedničke valute takozvane evrozone. Od početka je morala da se suočava sa povremenoim gigantskim problemima, od svetske finansijske krize, preko pandemije, do rata u Evropi i njegovih haotičnih posledica.

Banka je zvanično startovala 1. juna 1998. godine. Prvo samo u elektronskoj formi kao valuta za kliring, dok je evro uveden sedam meseci kasnije, prvog dana naredne godine.

Evro je u početku važio u 11 od tadašnjih 15 država-članica Evropske unije, a nacionalne valute je u opticaju zamenio 1. januara 2002. Evro je danas zvanično sredstvo plaćanja u 20 država EU sa ukupno više od 346 miliona stanovnika, piše agencija DPA.

Zadužena za stabilnost zajedničke valute, kamatnu politiku, emisiju novca i nadzor nad nacionalnim centralnim bankama članica, ECB se u svojih četvrt veka suočila sa ogromnim izazovima. Na samom početku, u sporu oko toga čiji će biti prvi predsednik ECB, Nemačka i Francuska su morale da prihvate kompromis da to bude Holanđanin Vim Duizenberg (Vim Duisenberg).

Duizenberg je morao da se bori za poverenje Nemaca, Francuza, Italijana i svojih Holanđana u novu, još uvek bezličnu valutu koja je uskoro trebalo da zameni njihove marke, franke, lire i guldene. Osim toga, evro je izašao na teren bez zajedničke ekonomske i finansijske politike članica evrozone.

Heterogenost članica i njihovih interesa i danas je veliki izazov zajedničkoj monetarnoj politici, rekao je bivši glavni ekonomista ECB Otmar Ising (Otmar Issing) za DPA još u novembru 2021. godine. Mada šefovi nacionalnih centralnih banaka koji sede u Savetu ECB ne bi trebalo da zastupaju nacionalne interese, Ising je u intervjuu od pre godinu i po rekao da to neretko nije slučaj, na primer pri dogovaranju otkupa državnih obveznica.

Iz Nemačke su posebno često stizale kritike na temu obveznica. „Ako ECB nastavi ovako, uskoro će kupovati i stare bicikle i za to emitovati novac,“ rekao je, na primer, u leto 2011. finansijski eskpert liberalne FDP Frank Šefler (Frank Schäffler).

Trzavica je bilo skoro uvek: na primer, oko kamatnih stopa kojima ECB zagreva ili hladi privredu, pa tako i inflaciju. Jeftin novac prija svima, ali ECB je u ranoj fazi svetske finansijske krize dospela na metu kritika zbog upornog odbijanja da poveća referentnu kamatu i kupovine obveznica od već prezaduženih članica.

Nacionalne različitosti su bile u osnovi pitanja hoće li evro uopšte moći da preživi svetsku finansijsku krizu ako neka članica evrozone podlegne dužničkoj krizi – pre svega Grčka, ali ne samo ona.

Impresivan nastup je imao tadašnji predsednik ECB Mario Dragi (Mario Draghi): „ECB će učiniti sve da spase evro,“ rekao je italijanski bankar 26. jula 2012. Izraz „whatever it takes“ je postao maksima, a Dragiju se pripisuje deo zasluge za privezivanje evra u sigurnu luku.

Pre devet godina, sadašnja predsednica Kristin Lagarde (Christine Lagarde) je vodila Međunarodni monetarni fond. Tada je centralne banke opisala kao „heroje krize.“ Ona se i sama na čelu ECB suočila sa dve gigantske krize – pandemijom korona virusa i posledicama napada Rusije na Ukrajinu.

ECB je prošle godine ponovo dospela na metu ekonomista jer je oklevala sa korekcijom kamatnih stopa uprkos inflaciji koju su usijala poskupljenja, izazvana prvo pandemijskim uskim grlima u svetskoj trgovini, a potom i ratom u Ukrajini.

Posle kasne reakcije, ECB je kamatu od letos korigovala sedam puta, uvek naviše. Inflacija u evrozoni je, međutim, uveliko premašila ciljanih dva odsto godišnje i 2022. dobacila do rekordnih 10,6 odsto.