Crna Gora će finansijski aranžman sa MMF-om razmatrati u slučaju teških poremećaja

Vlada Crne Gore će o ulasku u finansijski aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) razmišljati u slučaju da dođe do teških poremećaja u narednoj godini, saopštio je ministar finansija Aleksandar Damjanović i dodao da će stečena prava građana biti sačuvana.

“Građanima možemo poručiti da ćemo sačuvati njihova stečena prava, odnosno da penzije i zarade nisu dovoljno visoke da bi bile podložne smanjenju, naprotiv. Pravovremeno ćemo razmotriti potencijalne aranžmane sa kredibilnim partnerima poput MMF-a, za koji moram da naglasim da, za razliku od bespotrebno negativne konotacije u javnosti, koja neretko ima i uslovni ton, na svetskom međunarodnom tržištu podrazumeva dodatnu sigurnost i bolju početnu poziciju u pregovorima sa drugim finansijskim institucijama”, rekao je Damjanović.

On je kazao da će se o ulasku u finansijski aranžman razmišljati u slučaju teških poremećaja tokom naredne godine, kako na tržištu hrane i energenata, tako i težih poremećaja na finansijskom tržištu, prenosi agencija Mina, pozivajući se na Pobjedu.

Damjanović je naveo da je budžetski okvir za narednu godinu planiran na oko 2,85 milijardi evra, od čega se oko 350 miliona evra odnosi na izmirenje dospelih obaveza po uzetim zajmovima. Deficit planiran na nivou iznad pet odsto, dok su nedostajuća sredstva 700 miliona evra, a finansiraće se iz depozita i iz zaduženja, koje će zavisiti od iznosa startnih depozita za narednu budžetsku godinu.

Kako očekuje Damjanović, tržišni ambijent će u narednoj godini nastaviti da karakteriše neizvesnost, zbog čega postoji jača potreba da smernice za kreiranje fiskalne politike budu projektovane na utemeljenim, realnim i osnovama koje podrazumevaju održivost budžeta.

On je saopštio da su u Ministarstvu finansija mnogo pažljivije planirali budžetske prihode u skladu sa projekcijama, kako izmirenja svih obaveza, tako i u skladu sa rastom ekonomske aktivnosti i produktivnosti, koje će, uz dodatne mere, obezbediti rast prihoda.

“Ne pada nam na pamet da planiramo prihode koji nemaju zakonski osnov, što je svojevrsno falsifikovanje državnog računa. Svesni smo da, pored postojećih, Crna Gora mora da traži nove tehnike i načine obezbeđivanja dodatnih prihoda. Takođe smo svesni da postoje značajni poreski potencijali u raznim privrednim granama i naša namera je da ih mnogo bolje iskoristimo. Isto važi i za mere naplate postojećeg, enormno visokog, poreskog duga”, objasnio je Damjanović.

On je naveo da sprovode i nameravaju da nastave sa racionalizacijom potrošnje ad hoc izdataka. Konačni cilj je, prema njegovim rečima, uravnoteženje finansija i stvaranje stabilne osnove za njihovu dugoročnu izbalansiranost.

“Nivo sive ekonomije je i dalje veoma visok, nisu iskorenjeni korupcija i kriminal i to su oblasti koje zahtevaju najveću pažnju vlade jer, između ostalog, utiču i na neadekvatan rast stope bruto domaćeg proizvoda (BDP). Dosadašnja borba protiv kriminala i korupcije dala je efekte kroz rast akciznih i drugih prihoda. U najvećoj meri uspeli smo da zaustavimo rast organizovanog šverca cigareta iz slobodne zone i omogućimo prihod od dodatnih 20 miliona evra samo za ovu godinu”, kazao je Damjanović.

On je podsetio da crnogorska vlada nije korigovala poreske stope usled inflatornih šokova i ekonomske neizvesnosti, iako je većina ekonomski mnogo stabilnijih država to uradila. Vlada je, prema njegovim rečima, odlučna da ne pribegava toj meri, ali namerava da radikalno proširi poreski obuhvat.

“Što se tiče socijalnih davanja za isplatu prava iz oblasti socijalnog osiguranja, kao i prava iz oblasti penzijskog osiguranja, rebalansom budžeta obezbeđena su dodatna sredstva u ukupnom iznosu od 43 miliona evra, od čega se 15 miliona odnosi na obezbeđivanje jednokratnih davanja najugroženijim kategorijama penzionera u cilju ublažavanja efekata snažnog rasta cena i očuvanja životnog standarda te najranjivije populacije”, rekao je Damjanović.

On je naveo da u Ministarstvu prepoznaju potrebu da se socijalna politika adekvatnije uredi, ali ne mehanizmima ukidanja, nego boljom i pravednijom raspodelom opredeljenih sredstava, kako bi pomoć stigla na adrese onih kojima je najviše potrebna.

“Što se tiče socijalnih davanja za narednu godinu, ona će biti planirana na istorijskom maksimumu, što svedoči o nameri da štitimo socijalna stečena prava”, poručio je Damjanović.

Kada je reč o najavljenom predlogu seta kriznih mera, on je rekao da su određene mere već preduzete kako bi spremno dočekali potencijalni novi talas cenovnih oscilacija ili nestašice hrane, bez povećanja opšte stope PDV-a od 21 odsto ili drugih, dodatnih poreskih opterećenja.

“Povećanje prihoda tražimo kroz čvršću poresku disciplinu, u sinergiji sa rastom privredne aktivnosti, a što je uslov bilo kakvog održivog budžetskog okvira”, kazao je Damjanović.

Damjanović je saopštio da se tokom zvanične posete Mađarskoj sastao sa predstavnicima OTP grupe, u čijem je vlasništvu i Crnogorska komercijalna banka (CKB).

“Razgovarali smo o različitim aspektima saradnje i dugoročnijoj podršci, kao i o mogućem bilateralnom aranžmanu, gde je prepoznat obostrani interes, a čiji će se operativni detalji usaglasiti narednih dana. OTP grupa, najveća mađarska finansijska grupacija, svakako ostaje pouzdan partner Crnoj Gori u oblasti finansija i bankarstva”, rekao je Damjanović.

Kada je reč o pregovorima sa domaćim bankama, on je naveo da su one u najvećoj meri pokazale spremnost da, u okviru sopstvenih mogućnosti, učestvuju u potencijalnim aranžmanima.

On je dodao da će uzajamna saradnja vlade i banaka dati ključni doprinos održivosti i stabilnosti finansijskog sistema Crne Gore.