Da li će Kina do 2035. godine postizati godišnju stopu rasta od pet odsto?

Kina će verovatno postaviti donji prag svog ciljanog ekonomskog rasta za sledeću godinu na granicu od pet odsto jer pokušava da izbalansira želju za obuzdavanjem sektora nekretnina sa potrebom za stabilnošću u godini ključnih političkih promena.

To je konsenzus među ekonomistima nakon što je međugodišnji rast oslabio ispod tog praga u drugoj polovini ove godine. Ovaj cilj predstavlja značajan pad u odnosu na stope rasta pre pandemije koje su bile bliže sedam odsto i odražavao bi očekivanja da će Peking istrajati u svojim naporima da smanji svoje oslanjanje na sektor nekretnina čak i po cenu sporijeg rasta.

Kineska akademija društvenih nauka, državni trust mozgova koji savetuje Peking o politici, preporučila je prošle nedelje da cilj – koji se javnosti obično otkriva u martu – treba da bude postavljen na „iznad pet procenata“.

Postizanje toga bi značilo da Peking treba da primeni labaviju fiskalnu i monetarnu politiku kako bi pomogao da se rast ubrza sa sadašnjih nivoa. Najnoviji podaci pokazuju da je ekonomija nastavila da slabi u novembru, što je podstaklo pozive za dodatnim podsticajima.

Evo nekih ključnih faktora za koje ekonomisti agencije Bloomberg vide da utiču na Peking i zašto je verovatno dalje monetarno ublažavanje.

Kineska vladajuća Komunistička partija će na jesen 2022. godine objaviti tranziciju svog vođstva koje se po pravilu dešava jednom u deceniji. Očekuje se da će predsednik Si Đinping produžiti svoju vladavinu kao šef stranke i postaviti saveznike na ključne pozicije, kao i da će premijer Li Kećijang otići u penziju.

„Prošla iskustva sugerišu da će Peking nastojati da prevaziđe ciljanu granicu u godini političke rekonstrukcije“, napisali su ekonomisti investicione banke Morgan Stanley.

Radna mesta su takođe važna. Zvaničnici kineske vlade su pod intenzivnim pritiskom da pomognu u otvaranju novih radnih mesta za desetine miliona ljudi koji svake godine migriraju sa kineskog sela u gradove i diplomiraju na univerzitetima.

Dok je Peking dostigao cilj za 2021. godinu od 11 miliona novih urbanih radnih mesta do kraja oktobra, ove godine će diplomirati rekordan broj od 9,1 milion studenata, a stopa nezaposlenosti mladih iznosila je 14,3 odsto u novembru.

„Značajan pritisak na tržištu rada bi se povećao ako se rast zapošljavanja dalje i uporno usporava“, napisali su u nedavnom izveštaju ekonomisti Goldman Sachsa.

Kineski zvaničnici i akademici povezani sa vladom često govore o „potencijalnoj“ stopi rasta privrede, misleći na količinu proizvodnje koja je u skladu sa rastom inputa i koja se može postići bez pregrevanja ekonomije.

Guverner Narodne banke Kine Ji Gang procenio je u septembru da je trenutna potencijalna stopa između pet i šest odsto, dok je Sun Guofeng, šef istraživanja centralne banke, ove godine rekao da PBOC ima za cilj da zadrži rast blizu svog potencijala.

Komunistička partija je obećala da će do 2035. godine udvostručiti obim ekonomije u odnosu na nivoe iz 2020. godine i smatra postizanje cilja ključnim za održavanje svog legitimiteta u javnosti. Takav cilj podrazumeva prosečnu godišnju stopu rasta od oko 4,7 odsto tokom celog perioda.

Ekonomski rast generalno usporava kako se zemlje razvijaju, pa se očekuje da će stope na početku ovog perioda biti veće.

Peking se ranije oslanjao na stimulisanje izgradnje nekretnina kako bi oživeo rast, opciju koju su zvaničnici sada uglavnom odbacili. Na sastanku na kojem su postavljeni prioriteti politike za 2022. godinu, najviši zvaničnici su potvrdili svoju posvećenost kontroli sektora imovine – koji čini čak 20-25 procenata ekonomske proizvodnje.

Na sastanku je naloženo lokalnim samoupravama da „početno učitavaju“ infrastrukturne investicije početkom sledeće godine, ali ekonomisti tvrde da će održiva potrošnja na duži rok zahtevati labaviju monetarnu politiku koja bi pomogla lokalnim samoupravama da povećaju zaduživanje.

Korporativne investicije bi mogle biti još jedan pokretač rasta sledeće godine, a analitičari iz JPMorgan Chase očekuju da će široka mera ulaganja u proizvodnju porasti za osam odsto u 2022. godini. To će takođe zahtevati brži tempo rasta bankarskih kredita. Potrošnja bi mogla da se ubrza ako se zaposlenost stabilizuje, a zvaničnici drže epidemiju korona virusa pod kontrolom.