Da li je vreme da zlato ponovo zasija punim sjajem?

Zlato se tradicionalno smatra bezbednim utočištem u vreme krize, a mnogi investitori se okreću plemenitom žutom metalu tokom recesije i perioda previranja.

Vrednost zlata dolazi iz njegove oskudice kao plemenitog metala, pored njegove duge istorije kao stabilnog sredstva razmene. Zlato takođe ima nisku do negativnu korelaciju sa najvećim svetskim berzama, što sugeriše da su promene u ceni zlata u velikoj meri nezavisne od toga kako akcije stoje. Kao rezultat toga, zlato se smatra efikasnim alatom za diverzifikaciju za investitore koji žele da zaštite svoja berzanska ulaganja.

Agregator berzanskih grafikona Macrotrends objavio je uporednu tabelu kretanja cene zlata u odnosu na vrednosti S&P 500 indeksa Wall Streeta. Prema njemu, od 1971. godine, kada je zlatni standard napušten, pa do danas, u sedam recesionih perioda, zlato je šest puta iskazivalo cenovne promene naviše. U poslednje tri recesije američke ekonomije od 2000. godine, njegov učinak je bio u suprotnosti sa indeksom S&P 500. Iako povećanja vrednosti nisu bila dramatična, ona pomažu da se učvrsti pozicija zlata kao zaštite od finansijskih previranja.

Na primer, kada je berza propala 2007. godine, investiciona potražnja za zlatom se povećala jer su investitori tražili sigurniju opciju. Između 2007. i 2011. godine cena zlata se više nego udvostručila. Slično tome, uz strah i neizvesnost na vrhuncu tokom pandemije virusa Covid-19, fondovi kojima se trguje na berzi su zabeležili rekordne prilive, a cena zlata dostigla je najviši nivo u istoriji.

Međutim, dok cena zlata ima tendenciju rasta tokom ekonomskih previranja, ona često stagnira ili pada kada je ekonomija zdrava i investitori traže rizičnije investicije. Kao rezultat toga, važno je da investitori uzmu u obzir sveukupno makroekonomsko i geopolitičko okruženje kada gledaju zlato.

“Gledano u dolarima po unci, cena zlata globalno je bila najviša u martu, kada je gotovo dosegla rekord iz 2020. godine i stigla do otprilike 2.050 dolara za uncu. Bila je to posledica ratnih zbivanja u Ukrajini, ali i reakcija sa evropske strane, odnosno sankcija koje su dovele do rasta cena, skoka inflacije i novog usporavanja privrednog rasta. U međuvremenu je cena zlata korigovana na nivo od oko 1.750 dolara za uncu, odnosno za otprilike 15 procenata u odnosu na ovogodišnji vrhunac. Pritom su zabeležena dva značajnija pada cene, krajem aprila i krajem juna”, objašnjava za Biznis.rs Davor Žic, izvršni direktor prodaje i marketinga u najvećem hrvatskom trgovcu plemenitim metalima Auro Domus Group.

Prema njegovim rečima, ta korekcija cene povezana je sa reakcijama američkih Federalnih rezervi na problem inflacije, odnosno sa podizanjem kamatnih stopa koje je dovelo do najviše vrednosti dolara u poslednjih 20 godina i na zlato uticalo kroz dva aspekta.

“S obzirom na to da se na globalnom nivou cena zlata izražava u dolarima po unci, jasno je da rast vrednosti dolara ima obrnuto proporcionalni efekat na cenu zlata. Drugo, činjenica je da se povećanjem kamata podiže vrednost novca i preusmeravaju investicioni tokovi”, kaže Žic.

Kako Evropska centralna banka do sada nije bila sklona da parira agresivnijoj monetarnoj politici koju sprovodi Fed, evro gubi vrednost u odnosu prema dolaru, što znači da se na evropskom tržištu zlato nešto drugačije ponaša u odnosu na američko.

“Prema dolaru, zlato je u poslednjih mesec dana izgubilo oko četiri odsto vrednosti, ali zato prema evru svega oko jedan odsto. Zato kupci investicionog zlata u regionu moraju da uzmu u obzir i odnos dolara prema evru i drugim valutama, koji će prema kraju godine verovatno nastaviti svoje kretanje u korist američke valute”, napominje naš sagovornik.

U trenutnoj situaciji, poručuje Žic, činjenica je da je zlato potcenjeno na tržištu, a procene analitičara kažu da se aktuelna cena kreće oko dva do tri odsto ispod realne vrednosti na osnovu tehničkih analiza, ali i makroekonomskih i političkih faktora. Najniže procene zlato smeštaju na oko 1.650 do 1.680 dolara za uncu do kraja godine, dok one najviše ponovo spominju rekordne nivoe iznad 2.000 dolara za uncu.

“Drugim rečima, trenutna cena zlata mnogima je interesantna jer je percipirani rizik od pada vrednosti nizak, a potencijalni dobitak značajan”, ističe direktor Auro Domus Group.

Kao što je već pomenuto, zlato inače postiže dobre vrednosti u vreme recesije, ekonomske krize i političke nestabilnosti. Pokazala su to i dva poslednja skoka cena, onaj iz avgusta 2020. godine, kada je svet osećao ekonomske posledice pandemije, a onda u martu ove godine, kada se, još uvek nedovoljno oporavljena od korona virusa, svetska privreda suočila s novim izazovima u vidu inflacije, ratnog stanja u Ukrajini i poremećaja u lancima snabdevanja.

“Prema kraju godine, kao posledica podizanja kamatnih stopa, a u uslovima visoke inflacije, stručnjaci smatraju da će se dogoditi nova recesija, a u takvim okolnostima zlato postaje tražena roba jer ima status ‘sigurne luke’ za ulagače, što dovodi do rasta cena. Ukratko, ako se ne izbegne scenario globalne recesije i produženog sukoba u Ukrajini, realno je očekivati i više cene zlata kako se godina bliži kraju”, zaključuje Davor Žic.