Zlato, dolari i nekretnine nikada naglo ne gube vrednost

Tema “štednje” u kriznim vremenima, nažalost, ne prestaje da bude aktuelna već pune dve godine. Pandemija se prelila u krizu snabdevanja, ali sve njih je zasenio napad ruskih snaga na Ukrajinu, koji preti da poremeti doslovce sve globalne industrije, od kojih neke već beleže snažan rast cena.

Uz napomenu da nijedan ekspert nema siguran odgovor niti kristalnu kuglu u rukama, kako bi tačno predvideo događaje u danima pred nama, pojedine vrste imovine ipak pokazuju istorijske pravilnosti tokom ratnih stanja.

Na prvom mestu to je zlato, i to u obliku takozvanih investicionih ingota, odnosno poluga različite veličine i težine – od jednog kilograma, pa do pločica od jednog grama. Alternativa su dukati koji se proizvode od iste vrste zlata, najfinije čistoće 995/1000. Ovakvo zlato u Srbiji se može kupiti ili naručiti kod velikog broja ovlašćenih zlatara, a na njega se ne plaća PDV.

Zlato tradicionalno predstavlja sigurno utočište velikim investitorima, ali ga poslednjih godina sve više “otkrivaju” i mali ulagači na našim prostorima.

Kako je u ranijem razgovoru za naš portal objasnio izvršni direktor prodaje i marketinga u najvećem hrvatskom trgovcu plemenitim metalima Auro Domus Group, Davor Žic, „ako se uzme u obzir poslednjih 50 godina zlato ima prosečni godišnji povraćaj od osam odsto. Kao i ostale sirovine, na nivou berzanskog trgovanja i ono reaguje na fundamentalne promene na tržištu, ali sporije od akcija”.

Istorijski posmatrano, cenovni maksimum žuti metal dosegao je u avgustu 2020. godine, usred prve godine pandemije korona virusa, sa vrednošću od 2.074,88 dolara po unci (približno 28 grama). Prema podacima kojima raspolaže Goldprice u realnom vremenu, u trenutku pisanja ovog teksta cena investicionog zlata iznosi 2.014,73 dolara za uncu.

“Vrednost zlata je porasla oko deset odsto od početka novih geopolitičkih tenzija, a taj rast bi bio još i veći da nije došlo do jačanja kursa američkog dolara, koji se takođe u neizvesnim okolnostima smatra kao sigurno utočište. Od ostalih svetskih valuta, sličan rejting imaju još švajcarski franak i japanski jen”, naglašava u razgovoru za Biznis.rs Nenad Gujaničić, šef brokerskog odeljenja novosadskog investicionog društva Momentum Securities.

Dakle, američka valuta ovih dana jača prema evru, a u beogradskim menjačnicama ga nema u traženim količinama, baš kao ni evra, zbog čega je morala da reaguje i Narodna banka Srbije zaprećenim kaznama svim menjačima za koje se dokaže da spekulišu kursom i obimom deviza u prometu. To, između ostalog, znači i da su naši građani poželeli da višak svojih dinara prebace u strane valute.

S druge strane, u Srbiji je poslednjih godina veoma aktivno tržište nekretnina, koje još uvek nema nameru da posustane. Tražnja nije izostala ni od kad je počela kriza u Ukrajini.

“Ulažu ljudi i dalje, i te kako. Interesovanje nije stalo, čak pojedinci povlače pare iz banaka i investiraju u nekretnine. Dok je ovoliko zanimanje biće i cene na visokim nivoima, a zbog poskupljenja građevinskih materijala možemo očekivati i njihov dalji rast. Moj savet je da treba ulagati u nekretnine jer se one nikada neće ‘raspasti’, odnosno uvek će posedovati određenu vrednost“, smatra vlasnica agencije za promet nekretnina Kaća Lazarević.

Na kraju, savet je da se svakako pažljivo istraže i prate sva pomenuta tržišta. Pamet u glavu i digitron u ruke, jer male fluktuacije mogu značiti mnogo u konačnom zbiru.

Pored pomenuta tri oblika imovine, u medijima se ovih dana mogu videti mnoge više ili manje neosnovane preporuke za ulaganja, od kojih mnoge poprimaju reklamni karakter za pojedine kompanije. U tom smislu, nije loše imati na umu ni Twitter komentar našeg komičara Srđana Dinčića: