Bankari tvrde da nema razloga za povećanje osiguranog depozita

„Za sada ne postoje razlozi da se poveća visina osiguranog depozita u bankama“, kaže za Biznis.rs predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita i predsednik Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić.

Prema njegovim rečima, svi depoziti građana i kompanija do osiguranog iznosa su potpuno sigurni. Agencija je u stanju da u roku od tri do pet dana vrati svaki iznos do 50.000 evra po partiji.

„Agencija za osiguranje depozita u saradnji sa Narodnom bankom Srbije prati na dnevnom nivou kretanja depozita i sve potrebne analize govore da nema nikakvog razloga da donosimo odluku o povećanju osigurane sume“, navodi Hanić.

Podsetimo, Agencija za osiguranje depozita štiti depozite u bankama do iznosa od 50.000 evra. Osiguranjem su obuhvaćeni novčani depoziti, štedni ulozi, tekući računi i drugi novčani računi, kao i sva druga sredstva privremeno deponovana u toku redovnih bankarskih poslova, koja banka vraća klijentu u skladu sa svojom zakonskom ili ugovornom obavezom.

„S obzirom na devizne rezerve koje su na raspolaganju i na monetarnu politiku koju vodi Narodna banka, kao i na osnovu činjenice da svaki građanin može željenu količinu novca koju poseduje da zameni za evre, ne očekujem da će doći do poremećaja u nekom narednom periodu na našem deviznom tržištu i u pogledu deviznog kursa“, ocenjuje Hanić.

Nakon izbijanja rata u Ukrajini i svih ekonomskih kretanja koje je sukob doneo, naš sagovornik smatra da je uprkos svim dešavanjima Srbija u relativno povoljnoj poziciji posmatrajući državne javne finansije, poziciju javnog duga i deficit.

„Na ispitu je otpornost određenih ekonomija. Rast cena i inflacija jasno su pokazali da će doći do nepovoljnih ekonomskih posledica, robni i novčani tokovi su već pokidani između značajnih tržišta, doći će do usporavanja ekonomskog rasta“, objašnjava Hasan Hanić.

On očekuje još veću potražnju za stambenim kreditima u uslovima postojećih kamatnih stopa i inflacije. Građani još uvek mogu da amortizuju u svojim budžetima povećanje cena, pre svega hrane, prevoza i energenata, tako da pretpostavlja da se neće povećati potreba za potrošačkim kreditima koji su i u prethodnom periodu bili izuzetno traženi.

Nakon ranije najavljene akvizicije kojom je AIK banka preuzela Sberbanku, Hanić predviđa dalje ukrupnjavanje na bankarskom tržištu ocenjujući da je 15 banaka optimalan broj za Srbiju.

„Prema glavnim ekonomskim parametrima na osnovu kojih se ocenjuje optimalan broj banaka u jednoj zemlji, a uzimajući u obzir broj stanovnika i imajući u vidu nivo razvoja, mislim da bi u narednih godinu-dve u ovom sektoru mogli da imamo tri do pet banaka manje“, zaključuje Hanić.