Da li će međunarodne finansijske institucije spasiti banke ili čovečanstvo?

„Kritike i upozorenja Svetske banke izrečena u poslednjem izveštaju ove finansijske institucije, koja se tiču globalne ekonomije, kao i uvek favorizuju zapadni svet predvođen Sjedinjenim Američkim Državama“, kaže za Biznis.rs advokat i odličan poznavalac geopolitičkih kretanja Branko Pavlović.

Svetska banka je saopštila da je globalni pad ekonomije u vreme pandemije iznosio tri procenta i da se svet nalazi u najtežoj finansijskoj krizi u poslednjih više od 100 godina.

„Došlo je do pada i to je tačno, ali to nije rezultat ekonomskih posledica samih po sebi, nego nesposobnosti da se društvo organizuje da se na pravi način bori protiv pandemije. Kina i druge azijske države, manje i veće, bile su uspešnije i nemaju takve posledice kao u zapadnim zemljama“, navodi Pavlović.

On se ne slaže sa konstatacijom Svetske banke da su krize ranije pogađale napredne ekonomije, a da je sada problem globalne prirode.

„To je prosto činjenično netačno. Onaj ko realnije vodi ekonomiju i upravlja krizom bolje je prošao i tokom korone. Kina u prvoj godini epidemije ima rast od nešto iznad dva odsto, u drugoj godini preko osam odsto, a to je druga ekonomija sveta. Trenutno sve stope po kojima se zadužujete u Kini iznose 3,5 i više procenata, u zemlji koja ima inflaciju između 0,9 i 1,5 odsto, dakle realna kamata na najpovoljnije zaduživanje. Istovremeno, imate EU i SAD sa inflacijama od 5,5 odsto i više, a referentnim kamatama na obveznice od 0,2 odsto. To je činjenica da ne smeju da dovode ekonomiju u realne okvire, jer bi se tek tada videlo koliko je sve izmišljeno što se tiče cifara“, ističe Branko Pavlović.

Naš sagovornik objašnjava da Svetska banka upozorava zemlje u razvoju da obrate pažnju na vraćanje dugova, dok krizu produbljuju oni najjači.

„Najveći, poput Amerike, Francuske ili Italije, kada se zadužuju ne misle na vraćanje dugova i njih niko ne pita šta će raditi sa dugovima. Međutim, kada nemate tu političku snagu onda vam se obraća Svetska banka da upozori da morate da vraćate dugove i vodite računa. Čitav taj sistem je duboko prezadužen, ne računajući od većih Rusiju, Kinu ili Saudijsku Arabiju, i u pogledu privrede i građana i javnog duga. Ovde oni apostrofiraju zemlje u razvoju, a razlika je što su ovi veliki zaduženi u svojoj valuti – u evrozoni u evru, u Americi u dolaru, u Japanu u jenu, i onda oni nemaju taj rizik otplate, jer mogu da naštampaju koliko im treba“, ocenjuje Pavlović.

Za razliku od njih, ističe naš sagovornik, finansijske institucije su zadužile nerazvijene i zemlje u razvoju u stranoj valuti i onda oni moraju stvarno da vraćaju dugove i zbog toga ih upozoravaju.

„Drugim rečima, to nije briga za čovečanstvo nego za banke. Oni upozoravaju da će se nastaviti sa ceđenjem poslednjeg dinara iz zemalja u razvoju da bi se, kao i uvek, štitile banke koje su odobrile kredite ne vodeći računa o rizicima. Ako dođe do toga da ne može da se vrati dug na scenu stupa MMF. To je ustvari jedno licemerje“, tvrdi Branko Pavlović.

On smatra da kada Svetska banka upozorava na rast siromaštva u svetu, ona ne misli na stvarno iskorenjivanje koje je postavljeno kao cilj, jer sistem u razvijenim zemljama tako ne funkcioniše.

„Sistem je u razvijenom svetu napravljen tako da pogoduje najmoćnijima i neprekidno će im pogodovati. On uopšte nema mogućnost da iskoreni siromaštvo, nema taj korektiv u sebi. Cilj do 2030. godine je postavljen zato što je toliko očigledna nejednakost u bogatstvu, pa moraju da kažu da oni to vide i da će se truditi da je smanje. Ipak, ne da se siromaštvo ne smanjuje, već ogroman deo stanovništva upada u sve goru i goru poziciju“, zaključuje Pavlović.