Da li prelazak na fiksnu kamatu štiti dužnike od većih rata kredita?

Talas podizanja kamatnih stopa se nastavlja. Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) su u jeku rekordne inflacije podigle ključne kamate treći put zaredom, pa su one sad u rasponu od tri do 3,25 odsto. Evropska centralna banka je početkom septembra takođe nastavila sa trendom podizanja ključnih kamata koje se sada kreću od 0,75 do 1,50 procenata, dok je referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije povećana na nivo od 3,5 odsto.

Referentne kamate utiču i na poslovnu politiku banaka, ali i na kretanje euribora čiji rast donosi veće rate kredita. Zato se često može čuti da će podizanje kamata najpre osetiti bankarski klijenti koji imaju zajmove sa varijabilnim kamatnim stopama i da je rešenje prelazak na fiksnu kamatnu stopu.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić za Biznis.rs kaže da je prelazak na kredit sa fiksnom kamatnom stopom moguć u dogovoru sa bankom i da je to samostalna odluka svakog dužnika, koji treba da proceni koliko mu je to isplativo.

“Rast kamatnih stopa ima uticaja praktično na sve učesnike u privrednom životu jedne zemlje. Sa višim kamatnim stopama, po pravilu, više će se štedeti, manje će se uzimati krediti. Krediti će poskupeti i za buduće dužnike, ali i za postojeće koji su ugovorili fleksibilne kamatne stope u otplati zajmova. Rast kamatnih stopa odraziće se i na rast cene finansiranja javnog duga, ali i na rast godišnje otplate kredita države, pa time i na manje raspoloživih sredstava u budžetu”, navodi Šoškić.

Povećanje kamata, prema njegovim rečima, uticaće na rate kredita – za nove zajmove one će biti više, a povećaće se i otplate za postojeće kredite koji su ugovoreni sa fleksibilnom, to jest promenljivom kamatnom stopom.

“Ovakve kamatne stope uglavnom su vezane za euribor, u slučaju deviznih i devizno indeksiranih kredita, i za belibor u slučaju dinarskih kredita. Krediti sa ugovorenom fleksibilnom kamatom sa rastom tržišnih kamatnih stopa imaće postepeni rast iznosa otplata (anuiteta)”, navodi naš sagovornik.

Na pitanje da li je prelazak na fiksnu kamatnu stopu dobro rešenje za građane, Šoškić kaže da je konkretan savet teško dati ako se ne znaju drugi detalji ugovora o kreditiranju.

“Načelno, prelazak na kredit sa fiksnom kamatnom stopom je moguć u dogovoru sa bankom, ali treba proceniti koliko je to isplativo u svakom konkretnom slučaju, u zavisnosti od ponuđene fiksne kamatne stope, roka dospeća kredita i eventualno drugih troškova koji su mogući u slučaju ulaska u ovakvu transakciju sa bankom”, ističe on i dodaje da prelazak na kredite sa fiksnom kamatnom stopom mora da bude samostalna odluka svakog dužnika.

“Moguće je preći na drugi tip kredita kod postojeće banke, ali je moguće i zameniti banku, to jest prevremeno otplatiti postojeći kredit koji dužnik smatra nepovoljnim i preći na povoljniji vid kreditiranja kod druge banke. Moguće je da pojedine banke naplaćuju određene ‘penale’ za prevremeno vraćanje kredita, a to nije isključeno ni kod prelaska na drugi tip kreditiranja kod iste banke. Načelno, svaka željena promena uslova kreditiranja treba da bude inicirana sa postojećom bankom, jer to umnogome pojednostavljuje proceduru. O prelasku u drugu banku treba razmišljati tek kada je dužnik sasvim siguran da u drugoj banci može dobiti bitno povoljnije uslove”, kaže Šoškić.

U donošenju ove odluke, kako ističe, potrebno je uzeti u obzir ne samo kamatne stope, već i sve vezane troškove u procesu prelaska sa jednog režima kreditiranja na neki drugi, ali i promenu u nivou rizika koji dužnik preuzima na sebe.

“Ako se dužnik oslobađa jednog dela rizika (kamatnog rizika) prelaskom na kreditiranje sa fiksnom kamatnom stopom, normalno je da to ima određenu ‘cenu’, odnosno da je takva fiksna kreditna rata, po pravilu, viša od kreditne rate u kreditiranju sa fleksibilnom kamatnom stopom”, napominje profesor Ekonomskog fakulteta.