U očekivanju odluke američke centralne banke o daljem rastu kamatnih stopa

Podizanje kamata u SAD dobra vest za investitore, loša za dužnike

BankeBerzaInvesticijeNovacSvet

21.9.2022 08:01 Autor: Marija Jovanović 2

Podizanje kamata u SAD dobra vest za investitore, loša za dužnike Podizanje kamata u SAD dobra vest za investitore, loša za dužnike
U jeku rekordne inflacije, koja je u Sjedinjenim Američkim Državama tek u julu i avgustu počela polako da usporava, očekuje se odluka sa dvodnevnog... Podizanje kamata u SAD dobra vest za investitore, loša za dužnike

U jeku rekordne inflacije, koja je u Sjedinjenim Američkim Državama tek u julu i avgustu počela polako da usporava, očekuje se odluka sa dvodnevnog sastanka američke centralne banke na kojoj će glavna tema biti rast kamatnih stopa. Ekonomisti očekuju da će Federalne rezerve (Fed) podići ključne kamatne stope treći put zaredom, i to za najmanje 0,75 procentnih poena, kako bi ohladili “podgrejanu” američku ekonomiju.

Inflacija u SAD nastavila je da pada drugi mesec uzastopno, pa je nakon 9,1 odsto u junu i 8,5 odsto u julu stigla do 8,3 procenta u avgustu. Ipak, usporavanje rasta cena manje je nego što se prvobitno očekivalo.

Fed je krajem jula odobrio povećanje kamatnih stopa drugi mesec zaredom za novih 0,75 odsto. Tako je ukupan rast kamata u junu i julu iznosio 150 baznih poena, što je najviše još od ranih osamdesetih godina.

Ukupna referentna stopa na federalne fondove trenutno je na nivou između 2,25 i 2,5 odsto. Novom odlukom podigla bi se na novi ciljani raspon od najmanje tri do 3,25 odsto.

“Inflacija u SAD lagano usporava, ali je još uvek na visokom nivou. Za nas ekonomiste to nije ništa neobično, posebno u svetlu činjenice kako se sprovodila monetarna politika u prethodnih nekoliko godina. Uvek u inflatornim uslovima centralne banke pokušavaju da obuzdaju te inflatorne pritiske povećanjem kamata. Ono što se očekuje ovoga puta je povećanje kamatnih stopa za 75 baznih poena, što je 0,75 odsto. Imajući u vidu visok nivo neizvesnosti, kako ekonomskih tako i neekonomskih faktora, za očekivati je da se ovaj trend nastavi i u narednim mesecima”, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs redovni profesor i dekan Beogradske bankarske akademije Dejan Erić.

Dejan Erić / Foto: Privatna arhiva

Na pitanje do kog nivoa bi kamate mogle da rastu i u kom vremenskom periodu, naš sagovornik kaže da je teško i nezahvalno odgovoriti na to jer kreatori ekonomske, a posebno kreditno-monetarne politike, prate čitav set ekonomskih indikatora prilikom donošenja odluka o podizanju ili smanjivanju kamatne stope.

„Jedno je sigurno, one su trenutno usmerene ka obuzdavanju inflacije, ali i ‘povratku’ investicija u finansijske instrumente indeksirane u dolarima“, smatra profesor Erić.

Povećanje kamatnih stopa u ovom momentu je prevashodno anti-inflatornog karaktera, kaže on i dodaje da inflacija pogađa sve sektore društva Sjedinjenih Američkih Država – kako privredu, tako i javnu upravu i najšire slojeve stanovništva.

“Za one učesnike privrednog i društvenog života koji su na strani ‘dužnika’ povećanje kamatnih stopa podrazumeva dalji rast obaveza po osnovu otplate uzetih kredita. Međutim, sa druge strane, za investitore je ovo povoljna vest, zato što rastu stope prinosa na skoro sve finansijske instrumente, posebno instrumente duga. Paralelno sa tim, ne smemo ispustiti iz vida ni faktor jačanja dolara koji pogoduje rastu sklonosti ka uvozu američkih građana (roba iz uvoza postaje jeftinija), ali pogađa izvoznike koji ostvaruju manje prihode od planiranih”, ocenjuje dekan Beogradske bankarske akademije.

Iako se u regionu Zapadnog Balkana više pažnje pridaje ključnim kamatama Evropske centralne banke, veliki uticaj na našu zemlju imaju i kamatne stope Feda.

“Na prvi pogled, neko ko je laik mogao bi da kaže – ‘ma šta nas briga šta radi Fed’ i kolike su kamatne stope u SAD. Ali, kao što možete uočiti, to više ni laici ne govore. Razlog je više nego jasan – više finansijskih i ekonomskih kriza koje su počele ‘tamo negde’ vrlo brzo su se prelile na ostale delove sveta i pogodile mnoge zemlje, uključujući i naš region”, ističe profesor Dejan Erić.

“Bez ikakve dileme, svet finansija je globalan i tesno povezan. Tačno je da se u našem regionu, koji je više vezan za evro, veća pažnja posvećuje kretanju kamatnih stopa na ovu valutu i merama koje povlači ECB. Ali, upravo usled visoke međuzavisnosti savremenih finansijskih tržišta i sistema treba tesno pratiti zbivanja u SAD, pošto se vrlo brzo prenose i prelivaju na ceo svet, naravno uključujući i EU, naš region i Srbiju”, zaključuje dekan Beogradske bankarske akademije.

Kamate nastavljaju da rastu i u Evropi

Pre dve nedelje sa zaoštravanjem monetarne politike i povećanjem kamatnih stopa nastavile su Evropska centralna banka (ECB) i Narodna banka Srbije (NBS). Na svojoj sednici održanoj 8. septembra, ECB je podigla tri ključne kamatne stope za po 75 baznih poena. Nakon najnovijeg povećanja kamatne stope na glavne operacije refinansiranja i kamatne stope na graničnu kreditnu liniju i depozitnu liniju povećane su na 1,25 odsto, 1,50 i 0,75 odsto respektivno.

Istog dana kada i Evropska centralna banka, i Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu, i to za 50 baznih poena, na nivo od 3,5 odsto. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice na 2,5 odsto i stopa na kreditne olakšice na 4,5 odsto.

  • GOCA BG

    21.9.2022 #1 Author

    Kao i uvek,nekome ide u prilog a nekome ne…

    Odgovori

  • VILENJAK

    25.9.2022 #2 Author

    Kada je kod njih ovako, šta li tek nas čeka?!

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...