Američki Fed nastavlja borbu protiv inflacije

Novi rast kamata povećava rizik od recesije

BankeBerzaNovacSvetU fokusu

19.9.2022 08:01 Autor: Marko Andrejić 2

Novi rast kamata povećava rizik od recesije Novi rast kamata povećava rizik od recesije
Američka centralna banka – Federalne rezerve (Fed) zakazala je za utorak i sredu, 20. i 21. septembar, novu sednicu na kojoj se očekuje da... Novi rast kamata povećava rizik od recesije

Američka centralna banka – Federalne rezerve (Fed) zakazala je za utorak i sredu, 20. i 21. septembar, novu sednicu na kojoj se očekuje da će doneti odluku o dodatnom povećanju kamatnih stopa.

Ekonomisti i poznavaoci prilika na tržištu procenjuju da bi novi rast mogao da bude za 75 baznih poena, mada nisu retki ni investitori koji očekuju da ključne kamate budu povećane za ceo procenat.

Naime, iako je inflacija u SAD nastavila da pada drugi mesec uzastopno, pa je nakon 9,1 odsto u junu i 8,5 odsto u julu stigla do 8,3 procenta u avgustu, usporavanje rasta cena je manje nego što su očekivali ekonomisti. Oni su predvideli da će očitavanje indeksa potrošačkih cena (CPI) za prošli mesec pokazati rast od 8,1 odsto. Zbog ovih brojki očekuje se da će Džerom Pauel (Jerome Powell), predsednik Feda, morati da se opredeli za dodatno zaoštravanje monetarne politike, iako su analitičari i dalje podeljeni kada je reč o opasnostima od recesije koju bi moglo izazvati novo povećanje ključnih kamata.

Podsetimo, FED je krajem jula odobrio povećanje kamatnih stopa drugi mesec zaredom, za novih 0,75 odsto. Tako je ukupan rast kamata u junu i julu iznosio 150 baznih poena, što je najviše još od ranih osamdesetih godina. Ukupna referentna stopa na federalne fondove trenutno je na nivou između 2,25 i 2,5 odsto.

Prema najnovijoj anketi koju je Financial Times sproveo među ekonomistima, američka centralna banka mogla bi da podigne svoje ključne kamate iznad četiri procenta i da ih zadrži na tom nivou i posle 2023. godine, u borbi protiv rastuće inflacije. Skoro dve trećine anketiranih stručnjaka smatra da bi u aktuelnom ciklusu “zatezanja” monetarne politike Fed mogao da ide do nivoa između četiri i pet odsto.

Foto: Pixabay.com

Recesija u SAD početkom 2023. godine

Centralne banke vodećih privreda sveta gotovo usklađeno podižu kamatne stope kako bi ublažile nagli rast cena, ali moraju da vode računa da ne preteraju jer će izazvati recesiju u svetskoj privredi, upozorila je Svetska banka. U studiji objavljenoj u četvrtak ona je istakla da je privredna aktivnost u tri vodeće svetske privrede, SAD, Kini i evrozoni, naglo usporila u poslednje vreme.

“U takvim bi okolnostima čak i umereni udarac u idućoj godini mogao gurnuti svetsku privredu u recesiju”, istakli su iz Svetske banke i poručili da bi zato centralne banke trebalo da koordiniraju poteze i „jasno obaveštavaju javnost o svojim odlukama“ kako bi „snizile stepen nužnog zaoštravanja“ monetarne politike.

Prema mišljenju većine ekonomista iz ankete Financial Timesa, recesija u SAD mogla bi da bude proglašena u prvom ili drugom kvartalu 2023. godine i verovatno će se protezati na dva ili tri tromesečja. Ipak, više od 20 odsto anketiranih očekuje da bi mogla da potraje i puna četiri kvartala ili više. Na vrhuncu recesije stopa nezaposlenosti mogla bi da se kreće između pet i šest procenata, smatra 57 procenata ispitanika, što je znatno više od sadašnjeg nivoa od 3,7 procenata. Trećina smatra da bi bez posla moglo da ostane i više od šest odsto američkih građana.

Štiglic: Tri razloga zašto će dalji rast kamata pogoršati američku inflaciju

Ekonomista i nobelovac Džozef Štiglic (Joseph Stiglitz) istakao je tri razloga zašto smatra da će nastavak rasta kamata u Sjedinjenim Američkim Državama pogoršati inflaciju. U razgovoru za američku televizijsku kuću CNBC rekao je da je zabrinut ako je taj rast previsok, prebrz i ako traje dugo, jer on smatra da je potrebno prilagoditi politiku gotovo nulte ili nulte kamatne stope koja je vladala 2008. godine, kada je bila recesija.

Prvi razlog je taj što ocenjuje da su najveći uzroci inflacije poremećaji u snabdevanju tržišta, koji dovode do poskupljenja nafte, hrane, pa čak i nestašica dečje hrane, što se nedavno dogodilo u SAD. Drugi razlog je to što je za Štiglica činjenica da su marže za velike korporacije porasle zajedno sa njihovim ulaznim troškovima. Treći razlog su cene stanarina koje su važan segment inflacije. Podsetio je da rast kamata utiče i na kirije.

Gligorov: Tržišta očekuju značajno povećanje kamatnih stopa u SAD

Ugledni srpski ekonomista Vladimir Gligorov nedavno je u razgovoru za Biznis.rs ocenio da tržišta očekuju značajno povećanje kamatnih stopa u SAD, možda čak i od jednog procentnog poena.

“To je gotovo najavljeno, ali se kretanje cena u poslednjih nekoliko meseci ne uklapa. Rast cena usporava, a kako je Fed najavio da će se rukovoditi podacima, problem će biti hoće li slediti podatke – u tom slučaju sledi manje povećanje kamatne stope, ili će se braniti reputacija Feda – što znači veći rast kamata. Dolar bi trebalo da jača, ali pre svega zato što se neizvesnost u svetu ne smanjuje”, zaključuje Vladimir Gligorov, uz napomenu da ako ne dođe do velikog rasta cena energenata pred zimu i u toku zime, kurs američke valute bi mogao da se stabilizuje.

Izvor: Labor Department

Nastavak rasta kamatnih stopa

Pre dve nedelje sa zaoštravanjem monetarne politike i povećanjem kamatnih stopa nastavile su Evropska centralna banka (ECB) i Narodna banka Srbije (NBS). Na svojoj sednici održanoj 8. septembra, ECB je podigla tri ključne kamatne stope za po 75 baznih poena. Nakon najnovijeg povećanja kamatne stope na glavne operacije refinansiranja i kamatne stope na graničnu kreditnu liniju i depozitnu liniju povećane su od 14. septembra na 1,25 odsto, 1,50 i 0,75 odsto respektivno.

Upravni savet očekuje da će Evropska centralna banka nastaviti sa podizanjem kamatnih stopa, jer je inflacija i dalje previsoka i verovatno će ostati iznad cilja tokom dužeg perioda. ECB je značajno revidirala svoje projekcije i sada se očekuje da će inflacija u proseku iznositi 8,1 odsto u 2022. godini, 5,5 procenata u 2023. i 2,3 odsto u 2024. godini.

Istog dana kada i Evropska centralna banka, i Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu, i to za 50 baznih poena, na nivo od 3,5 odsto. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice na 2,5 odsto i stopa na kreditne olakšice na 4,5 odsto.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić ocenio je tom prilikom u razgovoru za Biznis.rs da centralne banke prate trend podizanja kamatnih stopa u borbi protiv inflacionih očekivanja, koja dostižu vrhunac upravo sada, u ovom kvartalu. Takvi instrumenti su deo monetarne politike koja se praktično vodi u svim centralnim bankama, a same odluke različito će uticati na građane.

Recimo, za one koji su zaduženi u evrima bitnija je referentna kamatna stopa Evropske centralne banke. Njeno podizanje znači da će se sutra i euribor kretati u skladu sa njom, pa će se samim tim i rate menjati, u zavisnosti od kretanja te kamatne stope. Za većinu građana, i za one koji nisu zaduženi, a i za one koji su zaduženi dinarskim kreditima, važno je da znaju da je naša domaća referentna kamatna stopa koju određuje NBS sredstvo za borbu protiv inflacije”, istakao je naš sagovornik.

Tagovi
FED RECESIJA
  • MIŠKOVIĆ

    19.9.2022 #1 Author

    Velike promene uvek dovode do recesije u kriznim vremenima

    Odgovori

  • GOCA BG

    20.9.2022 #2 Author

    Rolerkoster i recesija na vidiku…

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...