Da li se sprema „obrnuti valutni rat“?

Nekada optuživane da svesno obaraju vrednosti nacionalnih valuta kako bi podstakle ekonomski rast, neke od najvažnijih svetskih centralnih banaka sada žele da krenu u suprotnom smeru kako bi obuzdale narastajuću inflaciju.

Prošlo je skoro jedanaest godina otkako je brazilski ministar finansija Gvido Mantega (Guido Mantega) optužio bogate nacije da vode „valutni rat“ snižavanjem kamatnih stopa kako bi izvukle svoje ekonomije iz recesije putem jeftinijih valuta, zauzvrat povećavajući devizne kurseve drugih zemalja prema vodećim svetskim valutama, podseća Bloomberg.

Sada je prevelika inflacija zamenila premali rast kao primarna briga mnogih ekonomija. U tom kontekstu, rastuća valuta može pomoći u hlađenju cena, čineći proizvode iz inostranstva jeftinijim.

Prema Bloomberg Economics’ SHOK modelu, povećanje dolara od 10 odsto na bazi ponderisane trgovine u drugom kvartalu bi umanjilo inflaciju za oko 0,4 procentna poena u naredna dva kvartala. Uticaj je nešto veći u zoni evra u slučaju da evro poraste za 10 odsto na sličnoj osnovi.

Sadašnja situacija čak nagoni pojedine analitičare na Wall Streetu da koriste novi termin – „obrnuti valutni rat“.

„Trenutno preovladava mišljenje da apresijacija valuta nije više nepoželjna“, rekao je Džordž Kol (George Cole), direktor odeljenja za strategije evropskih kamatnih stopa u Goldman Saksu. „Ne bi me iznenadilo da sve više vidimo centralne banke iz grupe zemalja G-20 koje prepoznaju da bi zapravo jaka valuta mogla biti ‘prijateljska’ tokom ovog ciklusa pooštravanja monetarnih mera“.

U izveštaju za klijente ove nedelje, Kol je sugerisao da će, pošto američke Federalne rezerve žele da pooštre monetarnu politiku agresivnije nego što je ranije predviđano, centralni bankari nastojati da održe korak delom kako bi izbegli niži kurs prema dolaru. Drugim rečima, dolar će prvi „povući nogu“.

Goldman Sachs procenjuje da bi glavne centralne banke trebale da povećaju stope u proseku za oko 10 baznih poena da bi nadoknadile kretanje od jednog procentnog poena u svojoj valuti ponderisanoj trgovinom. Ova „nova paradigma“ otpora valuta posebno bi trebalo da favorizuje evro, švedsku krunu i švajcarski franak.