Da li su dobrovoljni penzijski fondovi garancija za pristojnu starost?

U vreme kada se starosna granica za penziju iz godine u godinu povećava, dok su porodični budžeti sve manji, a potrošački apetiti sve veći, veliki broj ljudi odlučuje se za ulaganje u dobrovoljne penzijske fondove kao neki vid dodatne finansijske sigurnosti za budućnost i pristojan prihod u starosti.  

Prema podacima Narodne banke Srbije, na kraju trećeg tromesečja ove godine u dobrovoljne fondove ulagalo je 209.019 korisnika, što je 9,3 odsto zaposlenih u Srbiji. Prosečan iznos akumuliranih sredstava na računima članova koji su do sada najmanje jednom uplatili doprinos iznosio je 261.000 dinara.

Kada je reč o isplativosti ovakvog načina štednje, urednik portala „Kamatica“ Dušan Uzelac objašnjava da se u ovom slučaju ne može govoriti o novčanoj isplativosti ulaganja, već o životno-društvenoj, i ona je nesumnjiva jer se model državne penzije promenio u odnosu na raniji period. Država obezbeđuje penziju, ali ona sve kasnije stiže i sve je manja, a to nisu lepe vesti za nekoga ko u budućnosti planira da se isključivo osloni samo na to, smatra on.  

“Državna penzija je ranije omogućavala finansijsku egzistenciju i lepu i udobnu starost. Danas ta penzija zadovoljava samo prvi kriterijum, a to je finansijska egzistencija. Za lepu i udobnu starost ljudi moraju sami da se pobrinu, odnosno da misle na vreme i da odvajaju ili u ovom obliku penzionog fonda ili uz pomoć nekih drugih investicija koje su im pristupačne”, navodi Uzelac za Biznis.rs.

Štednja za dodatni prihod u budućnosti

Ovakvo ulaganje predstavlja jedan vid štednje kojim se ostvaruje dodatna penzija, koja ni na koji način nije vezana za redovnu penziju, niti za radni odnos korisnika. Na ovaj način mogu da štede i lica koja nisu u radnom odnosu, a sredstva u penzijski fond mogu da uplaćuju i treća lica u ime i za račun korisnika.

“U ovom slučaju pogrešno je tražiti novčanu isplativost jer se onda nameće poređenje da li ulagati novac u penzioni fond ili ga držati u slamarici ili u banci u vidu štednje. Odlukom da novac uložimo u penzioni fond mi sebe teramo da odvajamo sa strane i isplativost te opcije je sama po sebi na mestu. To je pasivna vrste štednje u kojoj vi dajete novac nekome da on nešto radi sa njim, a vi dobijate očuvanje vrednosti novca za momenat kada taj novac povlačite”, kaže naš sagovornik.

Sredstva sa svog individualnog računa član penzionog fonda može početi da povlači sa navršenih 58 godina, odnosno 53 godine ukoliko je ugovor o članstvu u dobrovoljnom penzijskom fondu zaključen pre izmene Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima (maj 2011.).

Iako ljude često upravo brinu uslovi povlačenja uloženih sredstava, Dušan Uzelac ističe da su fondovi u tom smislu prilično fleksibilni i da je to stvar individualnog dogovora.

“U opticaju su razne opcije. Dobrovoljni fondovi mogu da ponude celokupnu isplatu sa danom dospeća, u mesečnim ratama ili godišnje, pa koliko novčana sredstva potraju. Sa danom isplate korisnik ima jasnu cifru i na njemu je da odluči kako će ta sredstva da povuče”, kaže on i dodaje da je savet pri izboru fonda da ne idemo u pravcu da biramo ono što nam prodaju, nego da kupujemo ono što želimo.

Muškarci se najpre opredeljuju za penzione fondove

Na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju trećeg tromesečja 2021. godine poslovala su četiri društva za upravljanje koja su upravljala imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, jedna kastodi banka, pet banaka posrednika i jedno društvo za osiguranje posrednik.

“Neto imovina fondova na kraju trećeg kvartala 2021. godine iznosila je 48,8 milijardi dinara. U trećem tromesečju neto imovina je porasla za 1,2 odsto u odnosu na prethodno. Na promenu vrednosti neto imovine utiču neto uplate sredstava u fondove, isplate sredstava iz fondova i dobit koju fondovi ostvaruju od ulaganja”, navodi se izveštaju Narodne banke Srbije.  

U trećem tromesečju ukupne uplate iznosile su 938,9 miliona dinara, članovi su povukli 543,7 miliona dinara, dok je dobit od ulaganja iznosila 225,8 miliona dinara.

Većinu korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova činili su muškarci – 57,3 odsto, dok je prosečna starost korisnika iznosila 47 godina, a najviše je onih između 40 i 60 godina, oko 62 odsto.