Da li globalna ekonomija ulazi u novu recesiju?

U poslednjih nekoliko meseci u javnosti su prisutne kontradiktorne izjave u vezi sa ekonomskom situacijom u Americi gde, s jedne strane, američki zvaničnici tvrde da nema razloga za brigu, a s druge su tvrdnje da je recesija skoro izvesna, možda čak i depresija, navodi se u analizi objavljenoj u najnovijem dvobroju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) pod nazivom „Da li svetska ekonomija ulazi u novu recesiju“.

Takođe se napominje i da se iza suprotstavljenih izjava kriju indikativni trendovi, a jedan od njih je smanjenje broja zaposlenih, koji je započet paralelno sa FED-ovim povećanjem kamatnih stopa u martu, a ubrzao se tokom godine, istovremeno sa predviđanjima da je na pomolu nova kriza.

U analizi se navodi da je Amazon otpustio 100.000 ljudi u drugom kvartalu ove godine, da je Ford u julu otpustio 8.000 radnika, a isto rade i druge kompanije iz automobilske industrije, pa je Rivian, proizvođač električnih terenskih vozila, otpustio 840 ljudi, a Tesla 200 zaposlenih.

Velika otpuštanja se beleže i u sektoru finansija, pa je Coinbase otpustila 1.100 radnika, dok JP Morgan najavljuje otkaze za nekoliko stotina zaposlenih. Meta i Tviter su takođe najavili otkaze za stotine ljudi, a Netflix je otpustio 300 zaposlenih. Većina njih kao razloge za otkaze navodi ekonomsku neizvesnost, povećanje troškova i rast kamatnih stopa.

„Pored indikatora realne ekonomije, tržište obveznica i berza u ekonomskim krugovima su najpouzdaniji pokazatelj stanja ekonomije. Krizu najčešće nagoveštava opadajuća kriva prinosa, fenomen u kome se razlike između kamatnih stopa na dugi i srednji rok smanjuju skoro do nivoa izjednačenja ili čak postaju niže za dugoročne zajmove“, navodi se u analizi MAT-a.

Ističe se da je reč o devijaciji krive prinosa u opadajućem, umesto u rastućem pravcu, a ona se tumači kao signal koji investitori šalju preko tržišta, da će ekonomija u budućnosti biti slaba i sa prisutnom deflacijom.

Da tržišta očekuju recesiju, uprkos povećanju kamatnih stopa od strane FED-a, pokazuju i cene berzanskih proizvoda koje su u opadanju, kao što su nafta, zlato, srebro, bakar, pšenica, soja, kukuruz.

Navodi se da posrću i druge najveće svetske ekonomije, pa Kina zbog zatvaranja ekonomije usporava rast, a Evropa se suočava sa do sada najvećom neizvesnošću od Drugog svetskog rata, energetskim problemima i ratnim sukobom na svojoj teritoriji.

Likvidnost je preplavila celu ekonomiju i podstakla ličnu potrošnju, koja je dovela do još jednog talasa pregrevanja ekonomije.

Autori ističu da tržišta, nezavisno od poteza FED-a, očekuju recesiju, pa se procenjuje da će najkasnije u četvrtom kvartalu 2022. godine krenuti dezinflacija koja će se pretvoriti u deflaciju i recesiju. U tom slučaju, FED bi mogao da ponovo preokrene svoju politiku i da nastavi sa programom kvantitativnih olakšica i spuštanjem kamatnih stopa.

Sami građani su, pokazuju rezultati anketa, iskazali svoje nezadovoljstvo dosadašnjom ekonomijom i većinom misle da će ekonomija u narednom periodu biti još lošija.

Tako je prema istraživanju javnog mnjenja koje već 15 godina sprovodi CNBC, Bajdenov rejting opao za pet procentnih poena u julu u odnosu na april 2022. i iznosi 36 odsto, što je za jedan procentni poen ispod Trampovog najlošijeg rejtinga.

Podrška ekonomskoj politici je još manja i iznosi samo 30 odsto, dok su najlošiji rezultati njegovih prethodnika, Trampa i Obame, iznosili 41 odsto i 37 procenata. Većina ispitanika, njih 52 odsto, smatra da će ekonomija u narednom periodu biti još lošija, a 22 odsto da će doći do poboljšanja.

Ankete pokazuju i da 78 odsto Amerikanaca strahuje od gubitka posla i da 56 odsto nije finansijski spremno za dolazeću recesiju, što znači da se može očekivati pad potrošnje već u bliskoj budućnosti, a koji direktno vodi u ekonomsku kontrakciju, navodi se u analizi MAT-a ističući da ovi rezultati pokazuju najveći pesimizam u poslednjih 15 godina.