Dobrim biznis planom do subvencija za samozapošljavanje

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) početkom februara raspisuje javni poziv nezaposlenima za dodelu subvencija za samozapošljavanje. Ovo je predviđeno nacrtom Akcionog plana za sprovođenje strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2023. godine, a ovaj vid finansijske podrške odnosi se na osobe koje se vode na evidenciji NSZ i imaju završenu obuku za razvoj preduzetništva.

Prošle godine visina subvencija za samozapošljavanje iznosila je 250.000 dinara po korisniku, odnosno 270.000 dinara za nezaposlene osobe sa invaliditetom.

Preduzetnici koji su prethodnih godina dobili ovaj vid podrške savetuju da je bitno da se pre prijave na konkurs napravi dobar biznis plan.

Kristina Filić iz Smedereva se prijavila na konkurs NSZ za samozapošljavanje pre šest godina, kada je započinjala sopstveni biznis.

„Sasvim slučajno sam saznala za konkurs i subvencije kada sam započinjala svoj posao i evo uspešno poslujem već nekoliko godina, a baš sam tako počela. Značilo mi je jako, iako je tada cifra bila 180.000 dinara. Ipak, svakom početniku je to velika suma. Svoj uspešan biznis započela sam tim novcem i sa 300 evra od svog 18. rođendana. Sve ostalo je doneo sam posao“, opisuje Kristina svoje iskustvo u razgovoru za Biznis.rs.

Preduzetnik i osnivač nekoliko uspešnih startapova Mario Pilar kaže za naš portal da bi biznis plan trebalo da pravite onda kada ste izabrali i analizirali ozbiljnu poslovnu ideju i spremni ste da preduzmete neke radnje da ih sprovedete u delo.

„Prva od tih radnji nije odlazak u Agenciju za privredne registre i otvaranje firme. Prva radnja treba da bude upravo izrada biznis plana. Na osnovu dobro izrađenog biznis plana znaćete i kakav oblik firme da osnujete u APR-u. Da li da budete preduzetnik ili je možda ipak bolje da budete društvo sa organičenom odgovornošću“, ističe Pilar.

On naglašava i da samo ako firma napravi dobar biznis plan može unapred da shvati koje su njene prednosti, a gde su joj slabosti u odnosu na konkurenciju.

Ključ svega je prvo ideja, a onda sve ono što se vrti oko nje. To se pre svega odnosi na ulaganja i troškove koje može da iziskuje poslovna ideja, a onda i na potencijalne prihode koji se mogu ostvariti.

Međutim, naš sagovornik kaže da treba biti obazriv i imati na umu i neke možda skrivene troškove koji nisu na prvi pogled očigledni, na primer gorivo za automobil ili popravke mašina.

“Treba biti pronicljiv, studiozan i realan. Realna procena, bez biznis plana, ponekad može da bude ometena našim željama da uspemo u poslu, a onda i posao može da krene u pogrešnom smeru“, upozorava Pilar.

Prema rečima našeg sagovornika postoje neki osnovni elementi koji bi svaki temeljan biznis plan trebalo da sadrži.

“Pre svega mislim na rezime – u kom se navode ključne stavke, zatim misija i vizija firme. Najkraće rečeno – opis poslovanja. Marketing plan bi trebalo da obuhvati opis proizvoda ili usluge, analizu konkurencije, lokacije biznisa, analizu ponude i tražnje, cena, načina distribucije, promocije“, ocenjuje Pilar.

Takođe, studiozan biznis plan bi trebalo da sadrži koncept proizvodnje ili usluga, odnosno deo koji se tiče sprovođenja same ideje u delo. To podrazumeva sredstva za rad, predmete rada i sirovine, radnike.

Neophodno je da pri pravljenju biznis plana predvidite i organizaciju rada. To znači da bi trebalo imati u vidu da li ćete posao obavljati sami ili ćete imati zaposlene.

“Poslednji, ali ne manje važan je finansijski deo biznis plana, koji je najsloženiji deo posla i pokazuje ekonomsku opravdanost nekog poduhvata. Ovde treba navesti sredstva koja je potrebno nabaviti, ali i izvore finansiranja, kao i analizu potencijalnih rashoda i očekivanih prihoda”, navodi Pilar.

Detaljan i sveobuhvatan biznis plan će, prema rečima našeg sagovornika, pomoći da se odredi buduće poslovanje i da se olakša početak.

„Kada se sve stavi ‘crno na belo’, stvari na kraju možda nisu tako ružičaste kao što ste mislili da jesu kada se poslovna ideja rađala. Na ovaj način se uviđaju slabosti i prednosti, ali i procenjuje rizik ulaska u neki posao. Možda najvažnije, na ovaj način formuliše se prilično jasan i konkretan cilj kojem potencijalna firma treba da teži. Kada imate konkretan cilj, onda možete i da konkretno definišite uspeh u poslovanju. Sve ostalo je lov u mutnom“, zaključuje Mario Pilar.