Doznake iz inostranstva činile 7,2 odsto BDP-a Srbije u 2021. godini

Privatne doznake i uplate iz inostranstva na ime kompenzacije zaposlenih činile su u 2021. godini 7,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije, objavila je evropska statistička služba Eurostat.

Po visini učešća doznaka iz inostranstva u BDP, uglavnom novca koji šalju srpski državljani u dijaspori, Srbija je gotovo na začelju među zemljama regiona, prenosi Beta.

U Crnoj Gori je taj udeo bio 13,5 odsto, u Bosni i Hercegovini 10,5 odsto a u Albaniji 9,4 odsto. U Severnoj Makedoniji privatne doznake iz inostranstva su 2021. godine učestvovale u BDP sa 3,5 odsto.

Među zemljama sa statusom kandidata za članstvo u EU, koje su obuhvaćene statistikom, u Turskoj, bez obzira na veliki broj radnika u zapadnim zemljama, doznake iz inostranstva su 2021. doprinele privrednom rastu sa svega 0,1 odsto

Među članicama EU, najveći udeo doznaka i kompenzacije iz inostranstva u BDP imale su Hrvatska. Letonija i Rumunija. Hrvatska je gotovo rame uz rame sa Srbijom, sa postotkom od 7,3 odsto.

Ispod jedan odsto BDP strane doznake su u 2021. godini činile u Austriji, Španiji, Švedskoj, Italiji, Nemačkoj, Grčkoj, Finskoj, Holandiji, Irskoj i u članici Evropskog ekonomskog prostora Islandu.

U Evropskoj uniji su prekogranični transferi, privatne doznake i kompenzacije, bilo u zemlje članice ili u zemlje kandidate, nakon pada 2020. godine u 2021. godini ponovo dostigle istorijski obim. Najveći deo tih transfera poticao je, ali i stizao u zapadne članice EU.

Više od polovine prekograničnih novčanih transfera, 56 odsto odnosno oko 131 milijarda evra obavljeno je među samim članicama Unije.

Iz EU je 2021. godini u treće zemlje kroz privatne doznake isplaćeno više novaca nego što je primljeno, i to ukupno 37,7 biliona evra.

Najviše novca upućeno je u zemlje severne Afrike – 22 odsto ukupnih doznaka (osam biliona evra), zatim slede azijske zemlje, ne računajući Bliski istok, sa 21 odsto (7,8 biliona evra), pa onda evropske zemlje koje nisu članice EU sa 19 odsto (7,1 bilion evra).  

Na ime kompenzacija, dakle plata ili drugih naknada za zaposlene, iz inostranstva je uplaćeno više novca u EU nego što je iz nje tranferisano.

Prekogranične uplate bile su uglavnom iz evropskih zemalja koje nisu članice EU, Severne Amerike i iz centralne Afrike i Južne Afrike. Najviše takvih novčanih transfera u zemlje EU bilo je pojedinačno iz Švajcarske, uglavnom građanima EU koji rade u Švajcarskoj.  

Iz Švajcarske je 15,5 milijardi evra isplaćeno u Francusku, 6,1 milijarda evra u Nemačku, pet milijardi evra u Italiju, 1,1 milijarda u Portugal i 700 miliona evra u Austriju.