Dženet Jelen ne isključuje jedno smanjenje kamatnih stopa Feda do kraja godine

Bivša ministarka finansija SAD i nekadašnja predsednica Federalnih rezervi, Dženet Jelen (Janet Yellen), izjavila je da i dalje vidi mogućnost smanjenja kamatnih stopa u SAD kasnije ove godine, iako naftni šok izazvan ratom u Iranu unosi dodatnu neizvesnost u ekonomske izglede.

„Ovo je zaista širok šok na strani ponude, koji se preliva sa cena goriva na tečni prirodni gas, đubriva, hranu, troškove transporta i poluprovodnike”, rekla je Jelen na investicionom samitu HSBC u Hongkongu, piše Bloomberg.

Iako se ne može isključiti potreba za povećanjem kamatnih stopa, stabilna dugoročna inflaciona očekivanja ukazuju da je takav scenario za sada malo verovatan, dodala je.

„Pretpostavljam da bi moglo doći do smanjenja stopa kasnije tokom godine. Mislim da je to sasvim moguć, osnovni scenario. Ali, naravno, mnogo toga je moguće“, rekla je bivša ministarka.

Zapisnici sa sednice Feda od 17. i 18. marta, objavljeni prošle nedelje u Vašingtonu, pokazali su da sve veći broj zvaničnika strahuje da bi rat u Iranu mogao dodatno podstaći inflaciju i da žele jasno da naglase mogućnost povećanja kamatnih stopa. U projekcijama nakon tog sastanka, donosioci odluka signalizirali su očekivanje jednog smanjenja kamatnih stopa u 2026. godini, nepromenjeno u odnosu na decembarske prognoze.

Jelen je ponovila i zabrinutost zbog nezavisnosti Feda pod predsednikom Donaldom Trampom (Donald Trump), upozorivši da njegovi pozivi na niže kamatne stope mogu ugroziti kredibilitet zemlje.

„Koliko često predsednik razvijene zemlje, čija je valuta dominantna svetska rezervna valuta, iznosi stav da kamatne stope treba da se određuju kako bi se smanjili troškovi servisiranja državnog duga? Kada čujete takve izjave, to je retorika kakvu očekujete u ‘banana republici’“, rekla je Jelen.

Govoreći o dolazećem predsedniku Feda, Kevinu Voršu (Kevin Warsh), sa kojim je radila šest godina, Jelen je ocenila da postoji mogućnost sukoba sa predsednikom zbog njegove reputacije „jastreba po pitanju inflacije“.

Dodala je da je Vorš uverenje da će veštačka inteligencija značajno povećati produktivnost možda doprinelo njegovom izboru za čelnu funkciju.