Džeparoši vrebaju vlasnike kartica, ali novac ostaje na sigurnom

Korišćenje platnih kartica olakšalo je postupak plaćanja i smanjilo rizik od nesigurnih kontakata tokom pandemije, ali se istovremeno javljaju veće mogućnosti zloupotreba i krađe novca sa bankovnih računa.

Beskontaktno plaćanje karticom ne podrazumeva ukucavanje PIN koda, a keš (ako ga ima) ostaje u novčaniku. Ipak, svakodnevno se razrađuju potencijalne metode za krađu podataka, odnosno krađu novca.

„Beskontaktna plaćanja su inicijalno bila namenjena za plaćanje malih iznosa na mestima gde je brzina plaćanja izuzetno bitna (metro, gradski prevoz, trafike, fast food…). Povećavanje iznosa uvelo je ovaj vid naplate u skoro sve trgovine i učinilo ga masovnijim. Sa druge strane, treba imati u vidu i činjenicu je korisnik izložen riziku, čak i većem od plaćanja magnetnom karticom, budući da se beskontaktna naplata odvija bez uvida prodavca u samu karticu“, navode iz Narodne banke Srbije, uz napomenu da prodavac kod ovog vida naplate nema uvid u podatke sa kartice. Ne zahteva se čak ni verifikacija transakcije potpisom korisnika.

Limit sprečava krađu većih razmera

Platne kartice sa magnetnom pistom pružaju veći stepen zaštite korisnika. U slučaju sporne transakcije ili neuspešne autentifikacije odgovornost je na trgovcu, što nije slučaj kod beskontaktnih kartica.

„Uzimajući u obzir da se vremenom povećavao iznos za beskontaktna plaćanja i broj prodajnih mesta na kojima je omogućeno, možemo reći da su veliki kartični sistemi dali primat brzini i komforu u odnosu na kontrolu kojom se umanjuje rizik od zloupotrebe kod kartičnog plaćanja, uvodeći mandat bankama, a time posredno i trgovcima da omoguće bezgotovinsko plaćanje“, upozoravaju iz NBS.

Jedna od najčešće primenjivanih prevara odnosi se na krađu putem specijalizovanih čitača koji se krišom naslanjaju na džepove putnika u gradskom prevozu. Reč je o relativno malim iznosima, jer postoji novčani limit.

Postupak prijave krađe isti je kao i za gubitak bilo koje platne kartice. U najkraćem roku trebalo bi kontaktirati banku i zatražiti njenu blokadu. Banke imaju obavezu da u skladu sa Zakonom o platnim uslugama obezbede 24/7 kanal komunikacije za takva obaveštenja.

Kako se zaštititi od zloupotreba?

Kompanije koje pružaju ovu opciju kažu da je način plaćanja potpuno bezbedan, jer je enkripcija jedinstvena za svaku pojedinačnu kupovinu. Postoje i dodatni nivoi zaštite koji sprečavaju duplu naplatu, ukoliko se desi da kupac greškom dva puta prisloni karticu na terminal.

„Platilac neće snositi gubitke u slučaju da je izvršeno plaćanje bez njegove saglasnosti (npr. ukradenom platnom karticom), ako mu pružalac platnih usluga nije obezbedio odgovarajući način obaveštavanja o izgubljenom, ukradenom ili zloupotrebljenom platnom instrumentu, osim ako su ti gubici nastali usled prevarnih radnji platioca. Takođe, platilac neće snositi gubitke nastale zbog neodobrenih platnih transakcija koje su izvršene nakon što je obavestio pružaoca platnih usluga da je platni instrument izgubljen, ukraden ili zloupotrebljen“, objašnjavaju iz NBS.

Visa i Mastercard su kompanije čiji su kartice među zastupljenijima u našoj zemlji. Visa je za beskontaktno plaćanje uvela limit od 5.000 dinara, dok je Mastercard postavio granicu za PayPass na 4.000 dinara. Za većinu korisnika neće biti veliki problem ukoliko u gradskom prevozu usled beskontaktnog džeparenja ostanu bez 40 evra. Ipak, kada lopov ukrade sredstva sa računa bar deset različitih osoba, reč je o krađi većih razmera. Jedan od načina da se korisnik zaštiti jeste kupovina specijalnog novčanika koji sprečava krađu identiteta.

Raste broj uplata pametnim uređajima

Beskontaktno plaćanje podrazumeva i upotrebu mobilnog telefona ili pametnog sata. Korisnik povezuje uređaj sa karticom, a najpouzdaniji način autentifikacije prilikom plaćanja jeste otisak prsta kao standardne opcije ne većini pametnih telefona. Razvoj ovakvog načina plaćanja zavisiće od trgovaca, ali i od zainteresovanosti korisnika.

„Narodna banka Srbije uvela je instant plaćanja na prodajnim mestima, koja se realizuju korišćenjem mobilnih telefona, i to na dva načina – IPS POKAŽI gde korisnik preko aplikacije mobilnog bankarstva generiše IPS QR kôd, koji potom pokaže trgovcu. Trgovac skenira kôd, a potom se plaćanje automatski izvršava. Postoji i opcija IPS SKENIRAJ koja podrazumeva da trgovac generiše IPS QR kôd, a potom isti pokaže kupcu. Kupac mobilnim uređajem skenira kôd, a nakon toga se izvršava plaćanje“, navode iz NBS.

Obe metode zasnivaju se na skeniranju IPS QR kôda, što predstavlja vrstu beskontaktnog plaćanja koje se potvrđuje PIN-om ili drugim elementom zaštite. Preko dva miliona ljudi u našoj zemlji koristi opciju mobilnog bankarstva, a broj korisnika konstantno raste. Trgovci sve više omogućavaju instant plaćanje na svojim prodajnim mestima, jer svakodnevno prepoznaju pogodnosti koje im ovakav vid naplate donosi.