Energetski neefikasne kuće u Srbiji troše drastično više struje od onih u EU

Zgrade u Srbiji troše čak 60 odsto ukupne proizvedene energije, dok taj udeo u Evropi iznosi oko 40 procenata. Više od 60 procenata te energije troši se na grejanje prostora, a ostatak na hlađenje, ventilaciju, rasvetu i ostale električne uređaje u domaćinstvu. Ovakve nekretnine nisu efikasne, a sam trend okretanja ka održivoj arhitekturi došao je kao pozitivni uticaj korona virusa.

„Kao alarmantnu činjenicu moramo prihvatiti podatak o neodrživosti zgrada u našoj zemlji, a to potvrđuje i podatak da u Srbiji 300.000 do 400.000 kuća nema termoizolaciju, što ih svrstava u energetski neefikasne sa ogromnom potrošnjom od 220 kWh/m² energije godišnje, dok je evropski prosek potrošnje energije 70 kWh/m². Prosečna potrošnja se u Srbiji kreće od 120 do 150 kWh/m² godišnje. Ova brojka bi se mogla značajno smanjiti primenom energetski efikasnih metoda u projektovanju i odgovarajućim izborom materijala za izgradnju novoprojektovanih objekata, kao i primenom svih principa koji omogućavaju kvalitetnu energetsku rehabilitaciju postojećih neizolovanih objekata“, objašnjava za Biznis.rs predsednik organizacionog odbora kongresa ‘Održiva arhitektura – energetska efikasnost’, Vladimir Lovrić.

Održiva arhitektura, kako kaže naš sagovornik, podrazumeva sve načine gradnje koji koriste obnovljive izvore energije. Ona afirmiše upotrebu čistih i energetski efikasnih tehnologija i metoda u projektovanju, insistira na održivom razvoju i poštovanju tradicionalnog pristupa građenju i podrazumeva korišćenje prirodnih, zdravih, nezagađujućih i recikliranih materijala.

„Uz sve ovo, održiva arhitektura pažljivo razmatra odnos prema zelenilu, spoljnom i unutrašnjem vazduhu, vodi, upotrebi kišnice, termalnoj, higijenskoj i vizuelnoj udobnosti, medicini stanovanja i svemu onome što nam omogućava opstanak na planeti. Ovakvi postupci se integrišu sa prirodom kao živim organizmom, ne narušavaju je i traže od nas stalan razvoj ekološke svesti, koja nas obavezuje da razmišljamo o životu u skladu sa prirodom. Da bi se više gradilo na ovaj način pre svega treba potencirati značaj edukacije svih učesnika u procesu planiranja gradova, kao i projektovanje i izgradnju zgrada kroz multidisciplinarni pristup. Ovo se ne odnosi samo na arhitekte, urbaniste i sve stručnjake tangencijalnih oblasti koji učestvuju u izradi projektne dokumentacije, već i na investitore, čiji pogled mora biti usmeren ka budućnosti i ne biti vezan samo za kratkoročne ciljeve i isključivi interes za trenutnu profitabilnost“, naglašava Lovrić.

On je dodao da održiva arhitektura podrazumeva kontinuiranu nadgradnju kroz ovladavanje svim aspektima energetske efikasnosti, korišćenje obnovljivih izvora energije, primenu savremenih tehnoloških sistema i aparata i upotrebu prirodnih ekoloških materijala i svih elemenata zelene arhitekture. Takav pristup će, smatra on, omogućiti da sve zgrade budućnosti budu energetski ‘nulte’ kategorije i karbonski neutralne.

„Edukacija podrazumeva ekološku orijentaciju u svakom smislu i zbog toga ona mora da bude imperativ za sve uzraste, oblasti i nivoe“, istakao je on.

Kada je reč o ceni građenja klasičnih kuća i zgrada uopšte, koje su veliki potrošači energije i zagađivači životne sredine, Lovrić je napomenuo da se to ne može sagledavati samo kroz novac, nego pre svega kroz ogromnu štetu koju nanose životnom okruženju, kroz emisiju ugljen-dioksida u atmosferu i direktni uticaj na zdravlje ljudi kroz sve aspekte sindroma ‘nezdravih kuća’.

„U tom smislu eko kuće pružaju odgovore na koji način graditi kuće budućnosti koje će smanjiti sve vidove potrošnje energije i štetnog uticaja na prirodu, i kroz takav način gledanja potvrditi da su kuće građene po ekološkim, energetski efikasnim principima, sa odgovarajućim materijalima i korišćenjem obnovljivih izvora energije, jeftinije od klasično građenih kuća. Gledano kroz duži period, one mogu i da zarađuju za nas. U mnogim zemljama, u skandinavskim državama i u Austriji na primer, državnim subvencijama za korišćenje obnovljivih izvora energije, posebno sunčeve, omogućeno je da one postanu zelena ostrva sveta“, navodi naš sagovornik.

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije je ovih dana raspisalo poziv za subvencionisanje ugradnje fotonaponskih solarnih panela, čime će biti omogućena direktna proizvodnja električne energije svim zainteresovanima.

„Nova uredba će značajno olakšati ovaj proces, jer potencijalni proizvođači električne energije neće morati da imaju kontakte sa državnom administracijom – za njihovu ugradnju neće biti potrebni lokacijski uslovi, rešenje o građevinskoj dozvoli, odobrenje za instalaciju i probni rad. Električna energija dobijena na ovaj način, besplatno, od sunčeve energije, moći će da se koristi za sopstvene potrebe, a višak energije se može isporučiti u elektrodistributivni sistem ili skladištiti za vlastite potrebe“, obrazložio je Lovrić.

On je ocenio da će za postavljanje male solarne elektrane snage približno 10 kw na krov kuće biti potrebno oko 75 kvadratnih metara krovne površine. Investicija za postavljanje takve solarne elektrane, kako kaže, iznosi između 7.500 i 9.000 evra, u zavisnosti od kvaliteta panela.

„Za ukupnu aktivnu snagu priključenja ta investicija će se isplatiti za šest do sedam godina. Imajući u vidu da je vek trajanja fotonaponskih panela oko 25 godina, lako je izračunati da bi takve male elektrane posle roka isplate direktno zarađivale za njenog vlasnika. Gradnja samoodržive kuće će postati globalni imperativ u očuvanju životne sredine, jer takve kuće omogućavaju povećanje komfora života. Kvalitetnim projektima možemo ostvariti funkcionalna konstruktivna rešenja i plasirati tehnološke sisteme, energetski efikasne elemente i aparate. Podrazumeva se i upotreba zdravih materijala koji omogućavaju zdrav život u unutrašnjem prostoru. Zdravlje ljudi je najskuplje i u tom smislu treba planirati i graditi buduće kuće. Pozitivna zakonska regulativa će, nadam se, stimulisati promene ukupne svesti prema zaštiti životne sredine i afirmisati široku upotrebu sunčeve energije u arhitekturi“, zaključio je naš sagovornik.