EVROZONI PRETI NAGLI RAST NEZAPOSLENOSTI, upozorava Upravni odbor ECB

Razvoj globalne ekonomije i dalje dominantno zavisi od pandemije Covid-19, a nakon oštrog pada u drugom kvartalu 2020. svetska ekonomija pokazala je znakove oporavka, navela je Evropska centralna banka (ECB) u zapisniku sa zasedanja Upravnog odbora održanog u Frankfurtu 15. i 16. jula.

Prema navodima iz izveštaja cena nafte porasla je za 11 odsto od sastanka Upravnog odbora ECB u junu, zahvaljujući snažnijem povećanju potražnje od očekivanog, kao i zahvaljujući smanjenju proizvodnje.

Kada je reč o Evrozoni, ekonomska aktivnost u junu značajno se povećala u odnosu na april i maj uporedo sa popuštanjem epidemioloških mera. Istovremeno, ekonomski pokazatelji ostali su znatno ispod nivoa pre pandemije, a oporavak je ostao neujednačen po sektorima i jurisdikcijama.

Nakon kolapsa potrošnje u prvom kvartalu 2020. godine, jasni znakovi oporavka pojavili su se od maja kada je porastao obim trgovine na malo i povećao se broj registrovanja putničkih automobila. Došlo je i do porasta štednje u drugom kvartalu, na šta su ključno uticale vladine mere.

ECB je upozorila da će na jesen verovatno doći do naglog rasta nezaposlenosti u Evrozoni, bez obzira na obim i brzinu ekonomskog oporavka, jer tržište rada zaostaje za ostatkom ekonomije. Stopa nezaposlenosti u Evropi relativno je stabilna u poređenju sa naglim porastom nezaposlenosti u SAD, uglavnom zahvaljujući programima državnih subvencija.

Evropske vlade se, međutim, suočavaju sa pitanjem koliko dugo mogu da nastave sa ovim programima, jer se uočava sve veći uticaj pandemije na tržište rada. Za tri meseca, do juna, broj zaposlenih u Evrozoni smanjio se za 2,8 procenata, što znači da je 4,5 miliona ljudi ostalo bez posla, što je najviše od 1995. od kada se vodi statistika.  

Upravni odbor ECB izrazio je zabrinutost zbog mogućnosi naglog porasta nezaposlenosti ako vladini programi podrške budu obustavljeni ove godine. Drugi rizik je slaba perspektiva poslovanja i velika neizvesnost, koje umanjuju investicije.

Dok se epidemija Covid-19 ponovo širi u mnogim zemljama, ECB strahuje da bi se ekonomska slika mogla dodatno pogoršati do septembarskog zasedanja Upravnog odbora. Nakon pada ekonomije Evrozone za 3,6 odsto u prvom kvartalu ove godine i za još 12 odsto u drugom, očekivao se snažan oporavak u trećem kvartalu, ali čelnici ECB ocenili su da će za to biti potrebno mnogo više vremena.

Članovi Upravnog odbora istakli su i neka pozitivna predviđanja za ekonomiju Evrozone, kao što su povećanje potrošnje novca koji su domaćinstva uštedela u periodu zastoja i da bi krizni fond EU u iznosu 750 milijardi evra mogao ubrzati ekonomski oporavak.