Faktoring u kratkom roku rešava problem naplate potraživanja

Naplata potraživanja jedan je od glavnih problema preduzećima koja se bave proizvodnjom, odnosno prodajom roba i usluga, naročito u kriznim vremenima.

Zakonima su regulisani rokovi plaćanja, ali u praksi često dolazi do probijanja tih termina, kao i izostanka negativnih posledica po dužnika. Faktoring je jedno od rešenja za firme koje imaju problem sa naplatom potraživanja, koji itekako loše može da utiče na solventnost preduzeća.

Prosečan rok za naplatu fakture u Srbiji je duži od 100 dana, što mnogim preduzećima, posebno mikro i malim, može stvoriti problem sa manjkom gotovine. Faktoring je finansijski instrument koji upravo ovim kompanijama može omogućiti da ostanu likvidne i da bez ličnog zaduživanja dođu do potrebnih sredstava.

Kako funkcioniše faktoring?

Faktor, odnosno davalac usluge faktoringa, kratkoročno finansira preduzeća na osnovu nedospelih nespornih potraživanja proisteklih iz prodaje roba ili usluga na inostranom ili domaćem tržištu. Na ovaj način, umesto da čeka 60 ili više dana da naplati svoja potraživanja, preduzeće obezbeđuje trenutan pristup gotovini.

Kada se uspostavi faktoring odnos između sve tri strane u poslu, a to su faktor, prodavac i kupac, odnosno dužnik, sam proces se odvija veoma jednostavno.

Šef sektora za faktoring Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije Bojan Vučetić u razgovoru za Biznis.rs kaže da bi pre uspostavljanja poslovnog odnosa trebalo izvršiti analizu, pri kojoj se fokus stavlja na kreditnu sposobnost kupca. Po uspostavljanju kreditnog limita za kupca ili više njih posao faktoringa može da startuje. Limiti su obično na bazi revolvinga i odobravaju se na godinu dana.

“Po dostavljanju potrebne dokumentacije za otkup potraživanja, a to su obično faktura i izjava o ustupanju potraživanja koju potpisuju sve tri strane u faktoring poslu, ili ako se radi o izvoznom poslu i carinska dokumentacija od strane prodavca u korist faktora, stiču se uslovi za finansiranje. Obično faktor isplaćuje avansna sredstva u korist prodavca u visini do 90 odsto nominalne vrednosti fakture, a ostatak od 10 odsto isplaćuje se prilikom naplate od strane dužnika, odnosno kupca”, objašnjava Vučetić.

Predmet faktoringa mogu da budu kratkoročna, nedospela i buduća potraživanja pravnog lica i preduzetnika koja su nastala po osnovu ugovora o prodaji robe ili usluga, što je i regulisano zakonom o faktoringu.

Naš sagovornik ističe da je značaj faktoringa u tome da firme mogu doći brže do naplaćenih sredstava koja nisu namenska i mogu se utrošiti na bilo koji način.

“Uz pažljivo i pametno korišćenje unapred naplaćenih sredstava preduzeća popravljaju svoju kreditnu sposobnost i postaju konkurentnija, i to na način da mogu svojim značajnijim ili novim kupcima sa raznih tržišta da ponude bolje uslove plaćanja od konkurencije”, naglašava Vučetić.

“Procene su da u bliskoj budućnosti Republika Srbija ima potencijal za rast faktoring prometa, naročito ako se uzme u obzir zastupljenost faktoring industrije kod drugih evropskih zemalja, kao i zemalja u okruženju”, zaključuje šef sektora za faktoring Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije Bojan Vučetić.