neracionalno ponašanje potrošača takođe utiče na rast cena

Optimistične poruke političara imale bi bolji efekat na ekonomiju

BiznisInvesticijeNovac

28.5.2022 11:02 Autor: Miljan Paunović 11

Optimistične poruke političara imale bi bolji efekat na ekonomiju Optimistične poruke političara imale bi bolji efekat na ekonomiju
Inflacija od početka rata u Ukrajini donosi velike potrese u razvijenim ekonomijama, te je tako, na primer, u Velikoj Britaniji u prethodnih 12 meseci... Optimistične poruke političara imale bi bolji efekat na ekonomiju

Inflacija od početka rata u Ukrajini donosi velike potrese u razvijenim ekonomijama, te je tako, na primer, u Velikoj Britaniji u prethodnih 12 meseci iznosila devet odsto, saopštio je državni zavod za statistiku. I u Srbiji se oseća rast cena, posebno u maloprodaji. Najavljuju se i veće cene električne energije i gasa, pa i „najteža zima do sada“, prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Usled ovih turbulencija novac gubi vrednost i pitanje koje se samo nameće je kako rukovati njime u narednom periodu.

„U odgovoru na ovo pitanje najpre uočavamo dve grupe ljudi. Prva je ona koja dobro zarađuje, pa samim tim ima i veću količinu novca za ulaganje, a druga grupa su oni kojima eventualno nešto ‘pretekne od zarade'“, kaže za Biznis.rs predavač na Katedri za ekonomiju Fakulteta političkih nauka u Beogradu dr Marko Tmušić.

Naš sagovornik kaže da kada govorimo o investicijama nekako se stiče utisak da je reč o prvoj grupi ljudi.

„Oni imaju više opcija počev od banaka, potom berzi i investicionih fondova, a i ulaganje u nekretnine je, kako stvari stoje, veoma dobro rešenje. Ipak, donošenje odluke o tome gde uložiti novac podrazumeva sagledavanje takozvane ‘šire slike’, a i dugoročno razmišljanje. U tom pravcu, polazna osnova jeste visina kamatne stope, bilo u banci ili investicionom fondu, a potom i vremenski period ‘oplođavanja kapitala’, imajući u vidu da se dobri ekonomski efekti svake ekonomske aktivnosti, pa i pametnog ulaganja, vide tek na duži rok, što podrazumeva i strpljenje“, kaže dr Tmušić i dodaje da sa druge strane, u slučaju onih kojima “nešto pretekne od zarade”, a žele da taj novac ulože, pored banaka svakako dobra opcija jeste i životno osiguranje, koje predstavlja i jedan vid štednje.

Ipak, svaki vid štednje nosi i određeni rizik, zbog čega treba realno sagledati sopstvene mogućnosti, pa i objektivnu sliku društva, u smislu da li je pravo vreme za veću investiciju.

Predavač dr Marko Tmušić / Foto: PR služba FPN

Štednju kao takvu preporučuje nam i Tmušić, koji kaže da je bolje štedeti u bankama nego čuvati novac u „slamarici“.

„Ovo je veoma bitno posebno zbog činjenice da štednja predstavlja jedan od faktora privrednog rasta, pa se većom štednjom podstiče i veći rast, koji podstiče veći dohodak. Tokom 2021. godine dinarska štednja je povećana za oko 12 odsto (krajem decembra je iznosila 104,2 milijarde dinara), dok je upotreba dinara u finansijskom sistemu tokom prošle godine, kako navodi Narodna banka Srbije, bila na najvišem nivou od kada se prati dinarizacija (2008. godine), što može biti značajan pokazatelj rastućeg poverenja u domaću valutu“, objašnjava naš sagovornik.

Medijalna neto zarada za mart 2022. godine iznosila je 55.146 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih u čitavoj zemlji ostvarilo zaradu do tog iznosa, objavio je Republički zavod za statistiku. Prosečna zarada iznosila je 74.000 dinara. Zaposleni sa ovakvim zaradama prilično teško mogu da uštede, posebno ako se zna da je minimalna potrošačka korpa, prema podacima iz februara, iznosila 42.000 dinara, a prosečna skoro duplo više – 81.000 dinara.

„Upoređivanjem podataka o troškovima građana i prosečnim primanjima jasno je da su građani vrlo ograničeni u pogledu štednje, posebno oni koji rade za minimalac ili spadaju u grupu stanovnika sa medijalnom zaradom. Ukoliko se, pak, i ukaže takva mogućnost, opcija životnog osiguranja ili štednje u banci se čini optimalnom“, ističe Tmušić.

Što se tiče najave za predstojeću „tešku zimu“ predavač na FPN-u kaže da je globalna ekonomska kriza izazvana pandemijom samo produbljena i produžena zbog rata u Ukrajini.

„I pored nekih ocena (Svetska banka) da se Srbija relativno brzo i uspešno oporavila od pandemije, nema nikakve sumnje da će inflacija u narednom periodu nastaviti da raste, najviše usled povećanja svetskih cena energenata i primarnih poljoprivrednih proizvoda. Sa druge strane, neracionalno ponašanje potrošača takođe utiče na rast cena, pogotovo nekih osnovnih životnih namirnica. U strahu da ne ostanu bez njih ljudi kupuju i više nego što im je potrebno, što ide u prilog prodavcima koji dižu cene i više nego što bi realno trebalo. I pored zvaničnih najava da nas očekuje najteža zima u poslednjih 70 godina, koje bi trebalo opominjuće da deluju na stanovništvo, lično smatram da bi bolji efekat imale optimistične poruke (koje ne moraju da budu prazne političke floskule i ‘lažna obećanja’, kako se često ističe) koje bi, samim tim, svodile na prihvatljivu meru neracionalno ponašanje potrošača i time, makar u tom segmentu, uticale na cenovnu stabilnost ponude i potražnje“, kaže dr Tmušić.

On dodaje da nema nikakve sumnje da je veoma težak period pred nama, ali to ne treba da nas obeshrabri da utičemo na jedinu stvar na koju uopšte možemo uticati, a to je sopstveno ponašanje – koje mora biti racionalno i odgovorno, a samim tim i ekonomski efikasno.

  • Mike

    28.5.2022 #1 Author

    Jednog političara, mh mh

    Odgovori

  • VOJKAN

    28.5.2022 #2 Author

    Lepa reč i gvozdena vrata otvara

    Odgovori

  • MARKO7

    28.5.2022 #3 Author

    U našoj zemlji to teško funkcioniše…

    Odgovori

  • TATJANA

    28.5.2022 #5 Author

    Sta da ustedi velika vecina od minimalca

    Odgovori

  • kaćica

    28.5.2022 #6 Author

    Videcemo da li ce njihov optimizam delovati.

    Odgovori

  • GOCA BG

    28.5.2022 #7 Author

    Mislim da kod nas to ne prolazi…

    Odgovori

  • LJUBIŠA

    29.5.2022 #8 Author

    Političari koji žive na grbači građana i države a velika većina (skoro svi) nikada nisu zaradili samostalno ništa?

    Oni samo trebaju da pričaju optimistično?
    Zagrcnuh se od smeha 😂

    Odgovori

  • Milovan94

    29.5.2022 #9 Author

    U vreme kriza uvek postoji strah što dovodi do neracionalnog ponašanja.

    Odgovori

  • ZVE84

    29.5.2022 #10 Author

    Političari su tu da plaše narod.

    Odgovori

  • Ika

    29.5.2022 #11 Author

    Vecito mi krivi

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...