FED povećao referentnu kamatnu stopu za 0,75 odsto drugi mesec zaredom

Američka centralna banka (FED) odobrila je u sredu novo povećanje kamatnih stopa, drugi mesec zaredom, i to za novih 0,75 odsto. To znači da je ukupan rast kamata u junu i julu iznosio 150 baznih poena, što je najviše još od ere Pola Vokera ranih osamdesetih godina. Očekuje se dalji rast ključnih kamatnih stopa u SAD do kraja ove godine, u pokušaju da se obuzda rekordna inflacija u poslednje četiri decenije.

Zvaničnici FED-a proglasili su povećanje kamatne stope od 75 baznih poena, što će podići ukupnu referentnu stopu na federalne fondove na nivo između 2,25 i 2,5 odsto.

FED-ov Komitet za otvoreno tržište (FOMC) istakao je još jednom svoju snažnu posvećenost smanjenju rastuće inflacije i njenom vraćanju na cilj od dva odsto.

Komitet je ocenio da će poslednja povećanja ključnih kamatnih stopa biti adekvatna, ali i napomenuo da će prilagoditi svoju politiku ako se pojave rizici koji bi mogli da zaprete postizanju zacrtanih ciljeva. Odluka komiteta bila je jednoglasna.

Predsednik FED-a Džerom Pauel (Jerome Powell) rekao je na konferenciji za novinare da je još jedno „neuobičajeno veliko“ podizanje kamatnih stopa moguće na sledećem sastanku američke centralne banke.

„Za razliku od prethodnog perioda, kada je FED lakše mogao da predviđa svoje buduće odluke, došlo je vreme da se odlučuje od sastanka do sastanka. Bez obzira na nedavno smanjenje ukupne ekonomske aktivnosti, čini se da ukupna tražnja ostaje jaka. Ograničenja ponude su veća i dugotrajnija od očekivanih, a inflatorni pritisci su evidentni u širokom spektru roba i usluga“, rekao je Pauel.

On je dodao da inflacija ostaje daleko iznad cilja Federalnih rezervi od dva odsto i naveo da su u poslednjih 12 meseci cene u okviru PCE indeksa porasle za 6,3 odsto, a u okviru indeksa bez hrane i energenata 4,7 odsto.

Uprkos teškoćama sa kojima se suočava američka ekonomija i celokupna privreda, ministarka finansija SAD Dženet Jelen (Janet Yellen) i dalje izražava poverenje u borbu FED-a protiv inflacije i tvrdi da ne vidi nikakve znake da je američka ekonomija u široj recesiji.

„Verovatno ćemo videti usporavanje otvaranja novih radnih mesta. Ne mislim da je to recesija. Recesija je široko zasnovana slabost u privredi“, rekla je Jelen ranije.

Podsetimo, američka centralna banka odobrila je 15. juna najveće povećanje kamatnih stopa od 1994. godine i nagovestila da će nastaviti sa njihovim podizanjem najbržim tempom u poslednjih nekoliko decenija u pokušaju da obuzda inflaciju. Zvaničnici FED-a povećali su tada kamatnu stopu za 0,75 odsto, što je podiglo ukupnu referentnu stopu na federalne fondove na nivo između 1,5 i 1,75 odsto.

FED cilja kamatu od blizu pet odsto

Kako je u razgovoru za Biznis.rs ocenio ugledni srpski ekonomista i dugogodišnji saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov, FED verovatno cilja kamatu od blizu pet odsto, pitanje je samo u koliko koraka da stigne dotle.

„Postoji pritisak u javnosti i od ljudi kao što je Lari Samers da deluje agresivno sada, kako ne bi morao kasnije. Razlika je u tome što bi kasnije realna kamatna stopa, dakle razlika između nominalne i stope inflacije, morala da bude viša, a to bi za posledicu imalo dublju recesiju”, ocenio je Gligorov.

S druge strane, kako kaže, američko ministarstvo finansija bi želelo da se inflacija prizemlji blago, što znači da se postepenije podižu kamatne stope i usporava rast, uz usporavanje inflacije kako bi se izbegla recesija.

„Što se tiče globalnih posledica, one će biti negativne jer će mnoge privrede morati da vide kako finansijski stoje, pošto bi prezaduženost mogla da bude veliki problem i sa stanovišta likvidnosti, a i solventnosti“, najavljuje saradnik Bečkog instituta.

On smatra da će do kraja ove godine američki FED težiti da deluje odlučno, pa će nastupiti agresivno. Od Evropske centralne banke to ne očekuje – “jer su neizvesnosti velike”.