Firme mogu novčano pomagati jedna drugu, ali uz dozu opreza

U kriznim periodima, kada se veliki broj firmi suočava sa problemom likvidnosti, pomoć države mnogima nije dovoljna da održe poslovanje, pa je i to jedan od razloga što privrednici posežu za alternativnim načinima finansiranja.

U određenim okolnostima i pod određenim uslovima, firme jedna drugoj mogu odobriti novčani zajam.

“Pravna lica mogu u skladu sa zakonom i pisanim ugovorom o zajmu, gde su definisani kao ugovorna strana, odnosno zajmodavci, povremeno davati zajmove pravnim i fizičkim licima. Zajam može da se daje u novcu i u stvarima, dobrima koja se vraćaju u istoj količini i u istom kvalitetu u određenom roku”, objašnjava predsednica Udruženja „Računovodstvena komora Srbije“ mr Snežana Mitrović.

Prema odredbi istog Zakona, zajmovi koje daje banka kao kredite obavezuju banku da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik kredita se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i da dobijeni novac vrati u vreme i na način propisan kako je definisano u potpisanom ugovoru.

Pravna lica se ne mogu baviti kreditiranjem, već samo banke u skladu sa Zakonom o bankama.

Osnovni elementi u ugovoru o zajmu, pored ugovornih strana, jesu:

• Sredstva kao predmet zajma

• Iznos i oblik sredstava koja su predmet zajma

• Vremenski rok na koji se zajam daje

• Vremenski rok do kada zajam treba da se vrati

• Uslovi pod kojim se zajam daje i u koje svrhe

• Nadležnost suda u slučaju nevraćanja zajma

Svi navedeni elementi treba da budu sadržani u Ugovoru o zajmu, koji treba da bude sačinjen u pisanom obliku i overen od ugovornih strana.

“Kada se radi o ugovoru o zajmu u kojem su jedna strana ili obe ugovorne strane pravna lica ili preduzetnici, treba koristiti ugovor u pisanoj formi. Kamata može i ne mora biti ugovorena, a ako je ugovorena može se navesti metod obračuna, početak obračuna, eventualni grejs period, način isplate kamate”, navodi Mitrović.

Bitno je istaći da kod zajmova datih pravnim licima nije moguće ugovoriti obračun kamate komfornim metodom (kamata na kamatu), jer je i Ustavni sud Republike Srbije Odlukom iz 2012.godine proglasio ovaj način obračuna kamate neustavnim. Zajmovi za likvidnost pravnim licima ugovaraju se i daju najčešće bez kamate.

Bitan element ugovora o zajmu je rok vraćanja

Zakon propisuje da je primalac dužan da zajam vrati u ugovorenom roku, a ako ugovarači nisu odredili rok za vraćanje primalac mora da vrati pozajmicu po isteku primerenog roka koji ne može biti kraći od dva meseca.

“Takođe, u ugovoru se može odrediti i svrha pozajmice, pa ako primalac novac upotrebi za nešto drugo, zajmodavac ima mogućnost da ugovor i raskine”, objašnjava Mitrović.

Zajam se u sudskoj praksi smatra povremenim vidom pružanja finansijske pomoći ili podrške poslovnom partneru, iz slobodnih novčanih sredstava. Zajam po ugovoru mogu davati i primati i fizička lica.

“Zajam u novcu se daje povremeno kao oblik finansijske pomoći za likvidnost poslovnom subjektu ili za određene namene, fizičkom licu. U poslovnoj praksi uobičajeni su slučajevi davanja zajma između osnivača i njegovog privrednog društva, između povezanih pravnih lica, kao i između poslovnih partnera”, navodi naša sagovornica. 

Pozajmice nisu uslovljene mestom boravka fizičkih i pravnih lica

Davanje zajma za likvidnost od strane osnivača, fizičkog lica, može da se vrši bez obzira da li je osnivač domaće ili strano fizičko lice.

Zaključivanjem zajma za likvidnost između pravnog lica registrovanog u Srbiji i njegovog osnivača, stranca, ili zajma sa stranim fizičkim licem koje boravi u Srbiji, mora se voditi računa o odredbama člana 17. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Ovim članom zakona propisano je da obveznik utvrđuje i proverava identitet zastupnika prikupljanjem podataka uvidom u lični dokument ili iz neke druge službene isprave. Podaci koji se prikupljaju su sledeći: ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište ili boravište i jedinstveni matični broj zastupnika.

Sve transakcije u novcu, pa i uplate po osnovu ugovora o zajmu, treba da se analiziraju iz ugla Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.

Naša sagovornica savetuje da bi stranka koja prima zajam trebalo da analizira transakcije novca i da ta analiza obuhvati i podatke koji se odnose na:

• Promet po računima klijenta

• Učestalost transakcija po računima

• Povezanost analizirane transakcije sa ostalim transakcijama

• Delatnost klijenta

• Šifru osnova pod kojom se obavlja transakcija

• Prepoznavanje i kombinaciju više indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija

• Informacije iz sredstava javnog informisanja (tv, radio, internet i dr…)

• Informacije dobijene iz javno dostupnih baza podataka (Agencija za privredne registre i dr)

• Učestalost transakcija kod kojih se kao nalogodavac javlja određeno pravno/fizičko lice

• Ovlašćenja po računima drugih fizičkih lica

• Poreklo sredstava na računu klijenta i način korišćenja tih sredstava

Ukoliko se na osnovu analize proceni da postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca, podatke o toj transakciji treba odmah dostaviti Upravi za sprečavanje pranja novca.

“Međutim, ako neka transakcija ispunjava jedan od indikatora ne mora da znači da se radi o sumnjivoj transakciji i da je podatke o njoj odmah potrebno dostaviti Upravi. Treba sagledati širi okvir, u skladu sa principom da obveznik najbolje poznaje svog klijenta i proceniti da li određena transakcija, po osnovu pozajmice, izlazi iz okvira uobičajenog, odnosno očekivanog poslovanja stranke. I suprotno navedenom, transakcija može biti sumnjiva, a da ne ispunjava nijedan od indikatora”, naglašava predsednica Udruženja „Računovodstvena komora Srbije“ i dodaje da, ako bi postojao princip učestalog davanja zajmova raznim licima, mogla bi postojati sumnja da se to pravno lice neovlašćeno bavi kreditnim poslovima.

Ugovor o zajmu treba sačiniti u pismenoj formi. Pisani ugovor, sa svim definisanim bitnim elementima,  služi kao dokaz da se stvarno radi o pozajmici, ukoliko dođe do kontrole Poreske uprave.